ПОКРЕТНИ ДАТУМИ

Колико пута су помињани разни датуми за наш пријем у ЕУ, требало би овај датум ставити у Српски народни календар, међу празнике са променљивим датумом обележавања, као велико достигнуће српске политике 21. века

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.

УПОТРЕБА АРХЕТИПА У Српском народном календару поред покретних датума за народне празнике постоје и непокретни. Видовдан спада у непокретне празнике. Датум његовог празновања је увек исти.

Чика Јова је у песми Тиха размишљања на Видов дан 1889 исписао и ове стихове: 

Да времена нису пуста,

да Европа није трула,

хе, она би братски, својски

с нама данас уздахнула!

Србија се тад, 1389/6887. године, успротивила неправди и бранећи себе и православну хришћанску веру, бранила је и хришћанску Европу. Себе је жртвовала да би одбранила учење и веру Исуса Христа Спаситеља, сина Божјег. За силну жртву није добила ни обичну реч, хвала. Ништа ново се не дешава ни ових година. Евроунијате у страху од сопствене немоћи, муслиманских миграната, уљуљкивани сопственим лажима када се показало да нису сами у стању да реше проблеме које су заједно са НАТО злочинцима изазвали, посегли су за класичном употребом архетипа у митологији. Пронаћи непријатеља, односно кривца за наша недела. Архетипски кривац, још од Светог Александра Невског, па преко Бонапарте је познат. То су: Русија, Руси и православље.

Сваку пљачку коју учинимо, неподопштину коју урадимо сопственим грађанима и другим народима и државама објаснићемо борбом против злих Руса. Сваком иоле образованом човеку све је јасно као на длану. Евроунијатама, и свим „Енглезима“ потребни су непријатељ и рат не би ли се извукли из положаја у коме су се нашли. Њихове идеје су застареле, а образац по коме једна друштвена заједница функционише није више од користи. У недостатку нових идеја и знања посеже се за више хиљада година старом методом, а то је рат. За рат је потребан непријатељ. Непријатељ мора бити зао и хоће нас „добре“ да уништи. У те две ствари морамо убедити себе и своје грађане. Затим ствари крећу уобичајеним током: разарања, уништења градова и села, стотине милиона мртвих… Тако је од античких времена, Спарте, Троје, Персије…
[restrict]

ДА СРБИ НЕСТАНУ… Данас та назови-Европа, извршавајући вољу двоглаве Ватиканске курије и Америке, од Срба и Србије захтева да дамо све што од нас тражи и кусо и репато. Логично, они то називају решавањем проблема које мора ићи убрзаним темпом и мора, на штету Срба и Србије, бити завршено до краја године. Кад се деси што „велики“ траже, који су иначе у међусобној свађи, по предвиђеном сценарију наши ће представници као у социјалистичком делегатском систему сести у „ферари“ и одјездити у евроунијатску пензију, или ће отворити поглавље о рибарењу по морима и океанима. Немамо море и океане, али поглавље је поглавље а „стрпљење и решеност су принципи“ на којима почива мудрост госпође која прима буџетску плату све млатећи празну сламу, о покретном датуму за евроунијаћење. Толико пута су помињали разне датуме за наш пријем у евроунијатску заједницу, да овај датум стварно мора наћи место у Српском народном календару, међу празницима са променљивим датумом обележавања, као велико достигнуће српске политике у правој половини 21. века. Заслуга за датум обележавања припада читавој плејади српских политичара.

Евроунијатско-амерички планови и жеље. Обећали су Шиптарима и другима да ће њихове жеље остварити преко Срба, не водећи рачуна о међународним законима или међународном праву. Правду неће помињати, јер они једноставно не знају какво значење има реч правда. На нама је да се њиховим злочиначким плановима одупремо на наједноставнији начин. Нећемо ништа потписати нити прихватити. Ви сте сами, ничим изазвани од стране Срба и Србије, кренули још 1986. године у оперативне припреме (по изјавама америчких агената који су били задужени за рад посебно у Социјалистичкој Републици Хрватској) за рушење ондашње СФРЈ са планом да Срби као народ нестану са одређених простора и да се науштрб Срба и Србије опскрбе сви други. Кад нам заузврат обећају нешто, ваљало би се сетити народне пословице Више вреди данас јаје него сутра обећана кокош (Народне пословице, Сакупио Риста Одавић, приредили Весна М. Јовановић и Драгомир Антонић, Архив Србије, 2018, први том, стр. 160).

Српски хероји Радован Караџић, Ратко Младић, капетан Драган чаме у евроунијатском затвору. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Њима је данас најтеже. Нема предаје нити продаје Косова и Метохије.          

[/restrict]