Петербуршка алијанса за мир

Многи у Европи виде да је рат алтернатива сарадњи и журе да увере Путина у своју мирољубивост, али најављених сто хиљада бајонета на руској граници опомињу да ће се следећа шанса за мир – тешко указати

Петербуршки међународни економски форум (ПМЕФ), одржан прошле недеље у северној руској престоници, представљао је круну дипломатских и међународних успеха Русије последњих недеља и месеци. Државници из целог света долазе као на траци у Русију после инаугурације Владимира Путина. И сви желе само једно: добре односе и сарадњу са Москвом. У јеку свих могућих америчких оптужби против Руске Федерације – и у „случају Скрипаљ“, и поново за обарање малезијског авиона изнад Украјине, као и за мешање у унутрашње ствари САД, а посебно у условима санкција које Вашингтон намеће свима који не желе да у томе више учествују – долазак светских лидера у Санкт Петербург где их је дочекао Путин, још један је доказ да највећа земља света ужива велико међународно поштовање и не може бити изолована. Без учешћа Москве, глобална безбедност и економија немају будућност. Зато су се, на Путинов позив, на ПМЕФ-у окупили лидери Истока и Запада, демонстрирајући да Вашингтон више нема моћ да свима намеће вољу. То је добра вест и за грађане САД, већ одавно уморне од политике империјализма, која им односи билионе долара и хиљаде живота. Како је рекао Путин – ко стално сипа отров, на крају и сам заврши отрован.

[restrict]

ПРАВИЛО ЈЕ – КРШЕЊЕ ПРАВИЛА Пленарно заседање ПМЕФ-а донело је учешће главних међународних актера. Осим Путина, говорили су и француски председник Емануел Макрон, јапански премијер Шинзо Абе, кинески потпредседник Ван Цишањ и шефица Међународног монетарног фонда Кристин Лагард. Међу високим званицама са којима се Путин састао био је и председник Републике Српске Милорад Додик. Путин је подвукао да су овакви сусрети изузетно значајни у сложеној међународној ситуацији. Макронове речи да је Русија један од лидера у свету потврдио је и руски шеф државе: „У свом развоју ослањаћемо се на сопствени људски стваралачки и кадровски потенцијал. Ми ћемо полазити од својих националних интереса. Али њих је могуће остваривати на различите начине. Или игноришући остале играче, или сарађујући са њима на узајамно корисним основама.“ Тиме је Путин подвукао главну разлику између новог поретка, заснованог на уважавању свих актера на међународној сцени, и досадашње ситуације, где су одлуке диктиране из једног центра моћи.
Таква дискусија и неформални дијалог, нагласио је руски председник, посебно су важни данас, када се систем међународних политичких, економских и трговинских односа налази на озбиљном испиту: „Донедавно у темељу светске економије била су два најважнија принципа. Први, слобода предузетништва, трговине и инвестиција, фиксирани општеприхваћеним правилима учесника међународних односа. И друго, стабилност и предвидљивост ових правила, обезбеђених правним механизмом. Међутим, данас видимо чак не ерозију већ крах ових основа. Уместо природне еволуције, овај систем се руши. Кршење правила постало је правило. Суштина је: кршење правила постало је званичан инструмент многих држава. Многе државе почеле су да примењују реципрочне мере и прилагођавају се. Данас је немогуће договорити се чак и о симболичним корацима у светској економији. Нестаје глобална ’слободна трговина’. Данас говоримо о ’новом издању’ протекционизма. Позивајући се на националну безбедност, уводе се протекционистичке мере и трговинске рестрикције.“
Како је нагласио Путин, „затегнута спирала санкција и рестрикција почиње да се одмотава“. „Она удара по све већем броју земаља и компанија, укључујући и оне који су били сигурни да се на њих режим трговинских ограничења неће никада примењивати, да ће овакви проблеми пролазити поред њих, али произвољност и неконтролисаност неизбежно рађају искушење коришћења инструмената рестрикција – изнова и изнова, све шире и шире, лево и десно, у сваком појединачном случају, не обазирући се на политичку лојалност, на приче о солидарности, на претходне споразуме и дугогодишње везе и сарадњу. У глобалним оквирима такво понашање држава – центара моћи повлачи негативне, па чак и катастрофалне последице. Такав спој фактора може да доведе до глобалне системске кризе, са каквом се човечанство још није сусретало. Такав систем глобалног неповерења може глобално тржиште да доведе до стања ’натуралне размене’. Правила треба да буду јединствена и транспарентна, легитимна, и да их признају сви играчи на међународном тржишту. Данас нам нису потребни трговински ратови, чак ни трговинско примирје, већ прави трговински мир. Неопходно је да очувамо поштовање једни према другима. Русија се залаже за слободну трговину и светску интеграцију, за слободан дијалог и заједничко кретање на путу развоја“, истакао је Владимир Путин.

У ЕКОНОМИЈИ ПОВЕРЕЊА ПОТРЕБНА ХРАБРОСТ Француски лидер Макрон не само да је подржао Путинове иницијативе већ и позвао „да будемо још еластичнији и храбрији у економској сарадњи“. „У Француској се храброст вратила у наше умове. Хајде да будемо еластични као у џудоу. Морамо да се боримо против онога што је Солжењицин назвао сумраком храбрости. Морамо да будемо храбри“, за многе неочекивано поручио је француски председник. Међутим, треба имати у виду да је позив на одлучнију сарадњу са Русијом суштински захтев већине обичних француских грађана, као и великог дела пословне заједнице, која је – пре сукоба подстицаног из Вашингтона – имала одличне позиције на руском тржишту. Сада се тога сећају са носталгијом и траже начине да врате део изгубљених позиција. Најбољи пример је француска компанија „Тотал“, учесник многих заједничких пројеката са „Газпромом“ у Европи, која није ни напуштала Русију, а недавно је потписала нови уговор вредан милијарду долара.
Премијер Абе изразио је жељу Јапана да учествује у изградњи инфраструктуре за допремање руског гаса на азијска тржишта кроз Јапанско море. Најважније је, подвукао је Абе, да Азија буде миран и просперитетан регион. Кинески потпредседник Ван говорио је о „економији поверења“. „Да бисмо створили поверење, неопходно је да поштујемо једни друге“, поручио је заменик Си Ђинпинга и „одлучно осудио санкциону палицу која наноси штету глобалном тржишту“. И директорка ММФ-а Кристин Лагард се сложила са Путином да су правила и транспарентност трговине и привреде доведени у опасност. Она је изразила мишљење да се Русија изборила са тешкоћама и начинила невероватан скок, али да мора да одустане потпуно од модела сировинске привреде и још више се интегрише у светску економију.

ДА ЛИ ЋЕ БИТИ НОВЕ ШАНСЕ ЗА МИР? Из њихових дискусија, а још више из питања и одговора учесника који су уследили, јасно је да су главни проблеми Споразум са Ираном из кога је Америка једнострано иступила, као и корејско питање и све већи замах санкција, што су све тачке где Вашингтон наступа једнострано, без уважавања интереса и ставова осталих играча. Није Русија једина која трпи, јер се амерички притисак неконтролисано шири и многима то озбиљно смета. У том смислу, Петербуршки форум исцртава контуре новог глобалног економског и политичког поретка и чак неочекиваних савеза. Није то из Европе само Макрон, јер се 18. маја и немачка канцеларка Ангела Меркел сусрела са Путином у Сочију. Москва и Берлин упорно граде гасовод „Северни ток 2“, упркос претњама и притисцима из Вашингтона. Политика уцена очигледно више не делује као раније. О томе је на ПМЕР-у говорио и Макрон, када је нагласио да се бори против „сумрака храбрости“.
Међу партнерима који се окрећу од слепе послушности Америци и желе тешње односе са Русијом, посебно се истиче Турска, која гради велики гасовод са Русијом. У мају је код Путина после десет година био у посети и бугарски председник Румен Радев, а ових дана и премијер Бојко Борисов. На дневном реду је изградња нуклеарне електране „Белене“, али и одмрзавање пројекта гасовода „Јужни ток“. Сви су схватили да без Русије много губе, а донедавно су увесељавали америчке званичнике својим русофобним изјавама. Одједном им више ништа није смешно. Многи у Европи виде да је рат алтернатива сарадњи са Москвом и забринуто журе да увере Путина у своју мирољубивост. Америка такве намере не показује, већ за ово лето планира највеће у историји војне маневре на граници са Русијом. Од тога да ли ће разум превладати зависи судбина нашег континента. Најављених сто хиљада бајонета на руској граници озбиљна су опомена да је куцнуо одлучујући час и да ће се следећа шанса за мир – тешко указати.

[/restrict]