ПЕНГ ЈУЧАО – ГОВОРИ СРПСКИ ДА ТЕ КИНА РАЗУМЕ

Срби и Кинези придају велику важност пријатељству и оданости пријатеља. Оба народа увек имају снажну виталност и кохезију. Истовремено су отворени према новим могућностима. Издржљиви смо, и један и други. Толерантни смо према разликама, каже наш саговорник – професор са Пекиншког универзитета за стране студије

Пријатни кафе унутар кампуса Пекиншког универзитета за стране студије краси један заувек паркиран „Харли-Дејвидсон“. Уоколо је неки пристојан млад свет, урбан, али не превише бучан. У дискретном жамору европских, азијских, афричких и америчких лица, студенти седе са понеким гостујућим професором. Флашица кока-коле, попут светионика, одашиље мехуриће између еспреса и зеленог чаја. Кафа лате, претоварена млеком, само што није потонула. Свој пут ка луци тражи и омања флота колача.
Ту је једно шонконеријевски карирано одело, са жутом кошуљом, испод замишљене, такође шонконеријевске браде. Браду краси лула из које се шири опојан мирис ароматизованог дувана. Поглед старог лисца загњурен је дубоко у један лаптоп, у чију је епоху професор, на први поглед, залутао. Иза њега, потонулог у вир научног рада, седи млада студенткиња крхке грађе, сркуће чај и чека да јој уплате стипендију.
Преко пута мог стола – насмејано лице докторанда Пенга Јучаа.
Пенг има тридесет три године и родом је из Гуангџоа. Он је, што се мене тиче, у надмоћној предности над свим осталим гостима. Пенг говори српски језик.
Штавише, он наш језик предаје.
Говорим му о заборављеном Озрену Суботићу који је, поред осталих кинеских крајева, посетио Хонгконг и Кантон, Пенгов родни крај. Своје путописе објавио је у новинама и књижици „Из жутог царства“ (1921). Подсећамо се и његовог рођеног брата Дејана који је био генерал-потпуковник руске војске, његових битака на североистоку Кине. Озрен и Дејан били су синови песника Јована Суботића, председника Матице српске, учесника Мајске скупштине, адвоката и народног трибуна. Срби у Кини наша је стара тема…

[restrict]
Драги Јучаом, откад постоји катедра за проучавање српског, односно раније српскохрватског језика у Пекингу и који су њени предавачи оставили најдубљи траг?
Катедра за српски, односно како сте сами приметили, српскохрватски језик, основана је 1963. године, на Пекиншком универзитету за стране студије. То је најстарија катедра за изучавање српског језика у Кини. Пре десет година одвојен је хрватски језик. Сваки професор и предавач је оставио важан траг у раду наше катедре. Међу њима су најважнији проф. Сјао Дингџанг (Xiao Dingzhang), који је написао први српскохрватско-кинески речник. Затим, ту је проф. Хуанг Јучен (Huang Yuchen). Он је написао прву граматику. Потом, професорке Ванг Чунјуен (Wang Chunyuan), Ванг Сјуминг (Wang Xiuming) и Ху Вејлинг (Hu Weiling) које су написале прве уџбенике и друге наставне материјале.
Где се, осим у Пекингу, српски језик још изучава?
Тренутно се српски језик, као главни наставни програм, изучава у Пекинг и Гуангџоу, а као изборни у Харбину. Следеће године биће основана катедра српског језика у Шангају.
Познато је да већина студената не бира језик који ће студирати. Има ли изузетака о овом питању?
Програми као што су српски, пољски, бугарски, хрватски, мађарски, чешки и слични студенте уписују сваке друге или чак четврте године. То зависи од године уписа. Зато остаје утисак да студенти не бирају језик који ће студирати. Има, наравно, случајева да студенти веома воле неки језик, а баш те године катедра тог језика прима нову генерацију студената…
Због чега сте, онда, уписали студије српског језика?
У години у којој сам матурирао, било је то 2004, наш универзитет је уписивао нову генерацију студената који ће студирати српски језик. У средњој школи био сам веома добар из енглеског језика. Одлучио сам стога да студирам стране језике. Пре тога сам се упознао са Србијом и српском културом, али само емотивно. Србија ми је звучала блиско. Мени блиски људи раније су ми говорили о Титу, легенди Југославије, о Валтеру, о бомбардовању и кинеској амбасади која је тада страдала. Имао сам утисак да је Србија нека блиска земља. Био је ту и један практичан моменат. Сматрао сам, такође, да ће конкуренција бити мања ако одаберем српски, уместо, на пример, енглеског или француског језика.
На којим све пројектима тренутно радите?
Радим на неколико пројеката. Најпре, предајем српски језик кинеским студентима и пишем уџбенике за њих. То је моја најважнија делатност и она ставља нагласак на моју каријеру. Улажем много у промоцију српске културе и књижевности. Бавим се превођењем дела српске књижевности, према којој гајим страст. Прошле године сам објавио превод „Књиге о бамбусу“ Владислава Бајца и превод биографије Бате Живојиновића. Ове године изаћи ће из штампе и моја антологија српске поезије, наравно на кинеском језику. Припремам докторску дисертацију о културним односима Србије и Кине. Водим или учествујем у неколико истраживачких пројеката који се тичу балканских студија, затим нудим консултације повезаним институцијама и организацијама. Чиним то како бих унапредио сарадњу наше две земље.
Који су ваши најзначајнији научни пројекти?
Најзначајнији пројекат у који сам био укључен био је посвећен историји културне размене централне и источне Европе и Кине. То је један од врхунских пројеката Кинеског државног фонда за друштвене науке.
Јесте ли у контакту са српским колегама и колико често сте у прилици да сарађујете и размењујете научна сазнања?
Јесам, у блиском сам и честом контакту са српским колегама из различитих области, као што су књижевност, лингвистика, синологија, историја, политика, економија, новинарство итд. На пример, са једним стручњаком за кинеска питања, извесним Бранком М. Жујовићем, чујем се скоро сваке недеље. У разговорима и разменама идеја проналази се много инспирације. Остварили смо до сада успешну сарадњу.
Колико су Кинезима, чак и онима који су упућени у језик, културу и прошлост Балкана, разумљиве лингвистичке и друге балканске поделе?
У Кини балканске студије још увек нису успостављене на задовољавајући начин, што је било ограничено и језичким препрекама. Постојала је права блокада путева у промовисању економске и трговинске сарадње у оквиру иницијативе „Један појас, један пут“. Сада је хитан задатак да се пронађу решења за ове проблеме, мислим на неиспуњене основе за наше балканске студије и недостатак истраживача, све на основу унапређења размене између људи. Академска заједница треба да искористи стратешку прилику коју пружа „Један појас, један пут“, ојача основна истраживања историје и реалности Балкана како би пружила интелигентну подршку развоју иницијативе „Један појас, један пут“.
Која генерација тренутно студира српски језик и када ће следећа бити примљена?
Садашња генерација студената српског језика код нас је на првој години. Веома су фини студенти. Следећа генерација биће уписана 2019. Сваке друге године уписујемо нове студенте.
Постоје ли сличности српске и кинеске културе?
Приметио сам да постоје и има их доста. По мом мишљењу, Срби и Кинези придају велику важност пријатељству и оданости пријатеља. Оба народа увек имају снажну виталност и кохезију. Истовремено су отворени према новим могућностима. Издржљиви смо, и један и други. Толерантни смо према разликама. Посљедње, али не и најмање, обраћамо много пажње на породицу.
Које личности и симболи данас најснажније представљају Србију и српски идентитет у Кини?
Данас су то сигурно Новак Ђоковић, Велимир Бата Живојиновић, Иво Андрић и Никола Тесла. Сви Кинези знају да су Срби јаки у спортовима.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *