ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Људи, послови и дани

СТОП НАТО!

Ужичани су ове недеље осветлали образ и свом граду и читавој Србији, а истовремено дали пример и свима осталима како да се поставе ако/када се нађу у сличној ситуацији.

У Ужицу је, наиме, овог уторка требало да буде одржан НАТО пропагандистички скуп под називом „Безбеднији регион кроз значајније партнерство: сарадња између Србије и НАТО, поново комуницирана“, у организацији Београдског фонда за политичку изузетност Соње Лихт и у сарадњи са две локалне ужичке НВО (Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Ужицу и Ужички центар за људска права и демократију) и са Амбасадом Краљевине Холандије у Србији.

Скуп је, међутим, отказан, након што су два округла стола из исте серије већ одржана у Новом Саду и у Новом Пазару, а требало би да се одрже и у Крагујевцу и Крушевцу.

Уочи НАТО трибине у Ужицу, Унија студената Ужица је на неколико локација у граду поставила транспаренте с натписом „Нисмо заборавили 24.03.1999.“, уз саопштење у коме су „млади са ставом“ навели да „не желе да придају значај догађају нити да узму учешће у њему“, али да желе да пошаљу поруку „да млади нису и неће заборавити склоништа, бомбе, сирене, срушену пошту, родитеље и чланове родбине у униформама, страдале“: „Ако сте дошли са намером да нам држите лекције о сарадњи и партнерству, а не да се извините, положите венац код споменика страдалих Ужичана у рату ‘99, да тражите опроштај од породица страдалих, онда нема нити може бити искреног партнерства и дијалога. То је наш став! А ви испричајте у празно шта имате, оправдајте паре од пројекта, па се вратите одакле сте дошли, јер сте дошли са погрешном намером.“

Дневник „Данас“ преноси тврдњу Ђорђа Поповића, координатора програма Београдског фонда за политичку изузетност, да је округли сто отказан „због недовољног броја пријављених учесника“ а не због реакције ужичких студената, међутим, снимак с трибине у Новом Пазару показује да јој није присуствовало више од десетак људи па је она ипак одржана, тако да не можемо а да се не упитамо колико се тачно мали број људи пријавио у Ужицу. Или је на отказивање ипак утицала реакција ужичких студената?

У сваком случају, они су се исказали тако да њима можемо да се поносимо, а сада су на реду њихове колеге из Крагујевца и Крушевца, али и свих других наших бомбардованих градова када овај и слични НАТО каравани пожеле да их обиђу и покушају да их убеде да смо значајни партнери.         

МАЛИ МИНИСТАР

Сходно очекивањима и најавама, после очекивано бурне расправе у Скупштини Србије, досадашњи градоначелник Београда Синиша Мали постао је нови српски министар финансија у влади Ане Брнабић уместо Душана Вујовића који је 7. маја, из личних разлога, поднео оставку на министарску функцију.

Мали је на министарску функцију изабран са 154 посланичка гласа „за“ и 30 против.

И док је, током расправе која је претходила избору Малог, власт хвалила његове резултате на месту градоначелника Београда, а опозиција критиковала те резултате, једно је извесно – значајне промене наше економске политике, а тиме и осетнијег повећања животног стандарда, неће бити без обзира на промену на министарској функцији. Док год смо заробљени у систему у који смо ступили почетком наше транзиције која никако да се заврши а можда није ни пројектована да се заврши, наставићемо да животаримо као и до сада, тек са благим порастима и снижењима стандарда на шта ће више од свега другог утицати глобалне (не)прилике на које не можемо да имамо било каквог утицаја.           

КАКО СЕ ЗОВЕ МАКЕДОНИЈА?

Ако је веровати медијима, Грчка и (Бивша југословенска република) Македонија близу су договора око њеног имена. Само што медији с две стране границе никако да се усагласе које је то име око кога су се шефови влада у Атини и Скопљу, Алексис Ципрас и Зоран Заев, наводно усагласили.

Како ове среде преноси београдска „Политика“, „преко грчке штампе процурила је информација да је реч о имену ’Крушевска Република’, иако је и даље у игри Нимицов (Метју Нимиц, посредник Уједињених нација) предлог да уз име ’Македонија’ стоји неки од придева: Северна, Нова или Горња.“

С друге стране, македонски медији тврде да је њихов шеф дипломатије Никола Димитров одбацио идеју да „ново име садржи појам ’Крушево’“ – по Крушевској републици која је постојала десетак дана током Илинденског устанка против Турака 1903. године – док грчка страна наводно није прихватила македонски предлог да ново име буде „Република Илинденска Македонија“.

Што би могло да значи да су Скопље и Атина, заправо, тачно тамо где су били и пре него што су медијима почеле да круже незваничне вести о значајним продорима у преговорима. У сваком случају, како се сада најављује, све би могло да постане јасније већ кроз неколико дана. С тим што треба подсетити и да смо сличне најаве чули и раније и то у више наврата, па од њих није било ништа.

КИЈЕВСКИ ПАЦИФИЗАМ

Украјински министар за инфраструктуру Владимир Омељан назвао је Русију „империјом варвара“ и позвао на спаљивање Москве. Надовезујући се на метафору, Омељан је написао на својој страници на Фејсбуку да је циљ варвара уништење „свега што не могу да покоре, разумеју, украду“. Он је укорио „одређене западне политичаре“ што настављају добре односе са Русијом и губе се у историјским референцама. Запретио им је „московском хордом“. „Москву је немогуће променити или преваспитати – само спалити“, тврди министар. Ово није први пут да украјински политичари изражавају жељу да се на неки начин нанесе штета Русији. Посланик Врховне раде Игор Мосијчук је запретио да ће уништи мост преко Керчког мореуза. Заменик министра Украјине за питања привремено окупираних територија Георгиј Тука признао је да подржава посланике о том питању – „на емоционалном нивоу“. 

ХРВАТСКА ЈЕ СИГУРНА КУЋА ФАШИЗМА

Израелски дневник „Џерузалем пост“ у тексту под насловом „Хрватско оживљавање неофашизма“ оцењује да је Хрватска „дом можда највећег и највише прожимајућег оживљавања неофашизма у протеклим деценијама“ у целој Европској унији. „Упркос расту тог покрета и све гласнијем присуству у јавном животу Хрватске, као и претњи коју представља за стабилност Западног Балкана и шире, западни и европски званичници учинили су мало како би осудили тај забрињавајући тренд“, пише лист који комеморацију код Блајбурга наводи као истакнути пример савременог хрватског неофашизма. Цитира се говор председника Хрватског сабора Гордана Јандроковића, који је у Блајбургу изјавио да се ту „одаје почаст цивилним и војним жртвама“, уз објашњење да се иза те наоко бледе изјаве крије „застрашујуће дивљење кољачком профашистичком усташком покрету, који је одговоран за смрт више десетина хиљада Јевреја, Срба, Рома и других људи током рата“. „Одавати почаст убијеним усташким војницима је чин моралне пропасти, којим се желе пребрисати злочини ратног режима зла иза којега је остало наслеђе бруталности и крвопролића“, наводи утицајни израелски дневник.

ТУРСКА ОПЕТ МЕРКА РУСКО ОРУЖЈЕ

Турска разматра руске ловце као алтернативу ако јој САД не испоруче бомбардере пете генерације Ф-35, изјавио је турски шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу. „Нема разлога због којих нам САД не би испоручиле Ф-35. Ми не желимо да погоршавамо односе са нашим америчким савезницима. Авиони Ф-35 треба да буду испоручени Турској како је и предвиђено. Међутим, у случају проблема, Турска неће имати алтернативу. Може купити авионе и од Русије и од неке државе НАТО-а. Постоји договор о Ф-35, а ако једна од држава изађе из њега, биће предузети потребни кораци“, рекао је Чавушоглу у интервјуу телевизији „Aбер“. Раније је лист „Јени шафак“ јавио да би Турска могла да донесе одлуку о куповини Су-57 ако САД блокирају испоруке Ф-35 због турске куповине руских противваздушних ракетних система С-400.

Истовремено, Индија и Русија постигле су сагласност о купопродајној цени руских противваздушних система С-400 „тријумф“, тако да ће Москва Њу Делхију испоручити ове батерије по цени од око шест милијарди долара. Москва и Њу Делхи тренутно разрађују техничке методе за заобилажење америчких санкција које Вашингтон може уводити државама и компанијама које сарађују са руским војним и обавештајним структурама. У овом тренутку, Русија и Индија су највећи партнери у војнотехничкој сарадњи: више од 70 одсто оружја и борбене технике индијске војске је руске и совјетске производње. Сваке године Индија купује оружје од Русије за више милијарди долара.