Moć ŠOS-a i nemoć G7

Kao mehanizam imperijalne moći Kine i bezbednosni i ekonomski štit za Rusiju, ŠOS doprinosi jačanju njihovog uticaja i rezultiraće formiranjem multipolarnog sveta već sredinom sledeće decenije

Dok „Grupa 7“ industrijski razvijenih zemalja – okupljenih oko SAD i NATO – proživljava duboku krizu, odnosi Rusije i Kine i njihovih lidera Vladimira Putina i Si Đinpinga, kao i unutar Šangajske organizacije za saradnju, idu uzlaznom putanjom. Nesuglasice američkog predsednika Donalda Trampa sa svojim (dojučerašnjim) vazalima, više se ne mogu sakriti, pa je njegov prevremeni odlazak sa samita G7 u Kanadi, verovatno logički završetak jednog suštinski neuspešnog skupa, na kojem su jedva usaglasili i dnevni red. Pa, čak, možda i najava raskola u zapadnom delu međunarodne zajednice. Američko uvođenje najbližim partnerima uvoznih tarifa na čelik i aluminijum, izazvalo je revolt među zapadnim državama, ali na njihove proteste Tramp ima odgovor – Amerika mora da zaštiti svoje tržište i radna mesta. Sa druge strane, odnosi Moskve i Pekinga, uz povremena usporavanja, razvijaju se u celini dinamično i harmonično.
I moćna organizacija ŠOS, na čelu sa Kinom i Rusijom, sve više dobija na značaju, primajući ne samo nove punopravne članice poput Indije i Pakistana, već u njenu orbitu ulaze i važne regionalne sile kakve su Turska i Iran. Na taj način, jasno se iscrtava novi evroazijski blok, koji neki čak vide i kao globalnog konkurenta NATO-u. I nije isključeno da bi u budućnosti takav scenario mogao da se obistini. Želja za tešnjom saradnjom sa ŠOS okuplja sve više zainteresovanih zemalja. Sada ima osam punopravnih članica (Kina, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgizija, Indija i Pakistan), četiri posmatrača (Avganistan, Belorusija, Iran i Mongolija), dok šest država ima status partnera u dijalogu (Jermenija, Kambodža, Nepal, Šri Lanka i Turska). Međutim, ŠOS nije vojni savez i zbog toga je zanimljiv i vojno neutralnim državama, poput Srbije.

[restrict]

NA TEMELJIMA RAVNOPRAVNOSTI Osamnaesti Samit ŠOS upravo je održan protekle nedelje u kineskom gradu Cindao. Vladimir Putin ukazao je da države članice ŠOS daju četvrtinu svetskog BDP-a, 43 procenta stanovništva i 23 odsto teritorije planete. Rusija i Kina su dugo i strpljivo radile na stvaranju i usavršavanju mehanizama saradnje u okviru ŠOS i uspele su da postignu ne samo da raste uticaj ovog bloka u Evroaziji i svetu, već i da se unutar njega objedine dve osnovne integracione ideje – ruske Evroazijske unije i kineske inicijative „Jedan pojas – jedan put“. To na najbolji način pokazuje da je reč o koncepciji koja ima potencijal za budućnost, inkluzivnoj integraciji zasnovanoj na zdravim temeljima ravnopravnosti, gde svaki učesnik može da pronađe mesto, u skladu sa svojim mogućnostima i interesima.
Pristupanje ŠOS-u Indije i Pakistana dalo je ovom bloku dodatnu čvrstinu, ne samo kada je reč o ekonomskoj snazi i ljudskom potencijalu, već prvenstveno zbog jačanja kapaciteta u odbrani od terorističkih i drugih pretnji, imajući u vidu da su Avganistan i područje Centralne Azije posle raspada SSSR-a postali rasadnik ekstremista i sigurna kuća za one koji ugrožavaju bezbednost čitave Evroazije. Isto tako, upravo sa ovog područja ka Evropi se sliva ogroman broj migranata, pa bi trajna stabilizacija bila lekovita za čitav kontinent. Praktično opkoljavajući ovaj nemirni region sa svih strana (uz Iran i Tursku), ŠOS će biti u stanju da obuzda terorizam i stavi pod kontrolu međunarodne krijumčarske rute koje vode ka bogatim evropskim tržištima. A to se neće dopasti, i već sada se ne dopada, onima koji svoju šansu vide u trajnoj destabilizaciji Evroazije i neprekidnom nametanju „zaštitničkih“ usluga.

ŠOS PROTIV TERORISTA Nepoverenje i pokušaji izolacije Rusije od strane Zapada, doveli su samo do još bržeg i tešnjeg zbližavanja Moskve i Pekinga. Kada kineski predsednik Si Đinping kaže da je Putin njegov najbolji prijatelj, onda to znači da je stepen prožimanja i koordinacije dve države odavno premašio nivo redovnih, dobrosusedskih odnosa. Zajedničko delovanje Rusije i Kine već je izašlo iz regionalnih okvira i rasprostire se po čitavom svetu. Za sada, doduše, u formi labavih struktura zasnovanih na pronalaženju pojedinačnih tačaka saradnje od zajedničkog interesa, a ne na formiranju trajnih nadnacionalnih institucija, koje često guše države članice, ograničavajući njihov suverenitet i manevarski prostor. Upravo takva, netipična i elastična forma interesnog objedinjavanja jeste i ŠOS, kao i donedavno BRIKS, čiji značaj u poslednje vreme opada, ali je ipak, u datom istorijskom trenutku odigrao značajnu ulogu u promovisanju ideje multipolarnog sveta, čiji su Rusija i Kina decenijama glavni pokrovitelji.
Zato možda i ne čudi što je američki predsednik Tramp, na Samitu G7 u Kanadi prošle nedelje, rekao da bi Rusiju trebalo vratiti u članstvo ovog zapadnog kluba, odakle su je suspendovali ponjsle pripajanja Krima 2014. godine. Moskva se prema ovoj ideji odnosi prilično indiferentno, jer njoj više ne prija članstvo u takvom telu, gde mora da se ponaša po pravilima koja diktiraju drugi. I koji su uglavnom nošeni samo jednom idejom – da obuzdavaju Rusiju i ne dopuste da bude istinski suverena i samostalna zemlja, već joj namenjuju ulogu zapadnog satelita i priveska za resurse. Pa bi je, čak, rado upotrebili i kao svoju produženu ruku u potencijalnom sukobu sa Kinom. Sve to u Kremlju dobro znaju i nimalo ne žale za izgubljenim članstvom u klubu kome suštinski ne pripadaju i koji je zamišljen kao još jedan instrument za ostvarivanje američkih interesa. U okviru ŠOS-a se Moskva oseća daleko lagodnije, a platformu za razgovore o globalnim ekonomskim problemima sasvim komforno pronalazi i u okviru „Grupe 20“, koja bi u budućnosti mogla da naraste i na 30 članica.
Tokom decenija, od kako je ŠOS osnovan 2001, ova organizacija stvorila je mehanizme saradnje u sferi bezbednosti na više različitih nivoa, upravo zbog toga što i dalje održava model uzajamnog delovanja bez čvrstih institucionalnih okvira i „univerzalnih“ misija. To, međutim, ne znači da su ovi mehanizmi manje efikasni. O njima se u javnosti veoma retko govori, ali ekspertski timovi različitih zemalja svakodnevno rade na realizaciji postavljenih zadataka. Još 2001. potpisana je Šangajska konvencija za borbu protiv terorizma, separatizma i ekstremizma, a četiri godine kasnije i regionalne antiterorističke strukture, koje razmenjuju informacije i sprovode zajedničke antiterorističke aktivnosti. Kroz ovaj mehanizam, ŠOS je prema zvaničnim podacima do sada sprečio čak 600 terorističkih napada, da bi 2014. u Taškentu bio otvoren i Antiteroristički centar, a svake godine organizuju se zajedničke vežbe.

PREDSTOJI NOVA EPOHA RAZVOJA Rešavajući bezbednosne zadatke i na taj način stabilizujući široko područje u centru regiona koji ŠOS obuhvata, istovremeno se otvaraju neslućene perspektive ekonomskog razvoja. O tome svedoči i ambiciozni projekat „Jedan pojas – jedan put“, koji treba da poveže Kinu sa Evropom i globalnim tržištima i smanji zavisnost Pekinga od infrastrukture skoncentrisane na istočnoj kineskoj obali, čime se ograničava i usporava razvoj ostalih regiona. Orijentišući se transportno sve više na zapadni, a pre svega kopneni pravac, Peking ne samo što za sebe pokreće novu razvojnu dinamiku, već i ostvaruje veći i neposredan uticaj u Evroaziji, konkretno u Evropi i među članicama EU. Da bi se to ostvarilo, neophodno je bilo smiriti, a zatim i staviti pod kontrolu nemirnu Centralnu Aziju, kao i Bliski istok. Reakcija na ove planove jeste delom i serija revolucija poznatih kao „arapsko proleće“, ali i rat u Siriji, kao i neprestane turbulencije oko Irana. Kada ovi procesi budu okončani, započeće nova epoha ekonomskog razvoja i širokih evroazijskih integracija.
Rusija se već dugo nalazi u centru ovih dešavanja, njeni eksperti su kreirali ove procese zajedno sa kineskim kolegama. Pristupanje Indije ŠOS-u za Moskvu je veoma važno, jer se time uravnotežuje demografska i ekonomska snaga Kine unutar organizacije, dok je učešće Pakistana poluga kojom Peking obuzdava Delhi. Od pristupanja Irana ogromne koristi imaće i Kina i Rusija, koje su pokrovitelji Teherana, dok Turskoj predstoji da se odredi kom carstvu će se privoleti, jer Ankara sedi na dve stolice, što partnerima iz ŠOS-a ne smeta. Za razliku od „saveznika“ iz NATO, koji nerado to posmatraju. Na Zapadu dobro znaju da je ŠOS mehanizam kineske imperijalne moći i čvrst bezbednosni i ekonomski štit za Rusiju. Sve to doprinosi jačanju globalnog političkog uticaja Moskve i Pekinga i na kraju će rezultirati formiranjem multipolarnog sveta sredinom sledeće decenije. Mnoge u svetu privlači otvorenost ovih integracija i na svakoj državi pojedinačno je da se opredeli – kada će im pristupiti.

[/restrict]