Излог књиге

Питер Хобс
У ВОЋЊАКУ, ЛАСТАВИЦЕ
„Агора“, Зрењанин

Пред читаоцем је узбудљиво сведочанство о неисквареној, невиној, источњачки фаталистичкој оданости правди и безусловној посвећености љубави, у којем се већ при првом читању препознаје упечатљив паралелизам са оријенталним амбијентом дочараним у роману Тврђава Меше Селимовића.

Ова (ис)повест исписана је у форми дневника упућеног вољеној особи, девојци по имену Саба, коју је приповедач тек накратко упознао као дечак. Због несмотреног детињег сукоба са њеним оцем, утицајним политичаром, убрзо ће уследити његов ход по мукама. Двадесетдеветогодишњи протагониста и наратор ове приповести враћа се у родно село након што је у затвору, у условима тешке тортуре, провео петнаест година. Физички сломљен, он се постепено опоравља под брижним оком доброчинитеља Абаса, а мотивацију за опстанак налази у неумањеној способности за љубав, те у способности за саживљавање са светом природе.        

Драгољуб Јовановић
ЕКОНОМСКЕ И ДРУШТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТА У СРБИЈИ
„Службени гласник“, Београд

Студија Драгољуба Јовановића, написана и изворно објављена на француском језику 1930. године, као део обимне збирке под насловом Економска и друштвена историја Светског рата Карнегијеве фондације за међународни мир, једини је наслов из „Српске серије“ у тој едицији која обухвата 230 радова публикованих од 1919. до 1940. Захваљујући потомцима Драгољуба Јовановића, после готово девет деценија представљамо ту студију у преводу Владимира Павловића.

„Ја не знам хоће ли овоме доћи крај! Ово што се дешава прелази сваку границу, надмаша пламену машту једнога Јована, који је спремао књигу седам печата за човечанство без вере, и раскошну фантазију једнога Дантеа, који је подигао величанствену и страшну архитектуру једнога Пакла. Они нису све рекли, они су рекли мало, јер нису живели у наше време, јер не живе данас. (…) На срећу или несрећу њихову, људи имају ту чаробну моћ да забораве: они забораве све“ (Драгољуб Јовановић, дневничке белешке из 1915. године).               

Владимир Првуловић
СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС
„Прометеј“, Нови Сад

Књига детаљно објашњава елементе српског националног и културног идентитета кроз историју и даје најважније предлоге за, први пут, коначно саборно обликовање српског националног интереса, у тешким временима за српску нацију. Ово дело би требало да послужи као основа за садржајну, компетентну и дубинску анализу и расправу. О предлозима из ове књиге треба дискутовати, сучељавати мишљења без надметања на српској политичкој сцени. Према речима проф. др Миломира Степића, аутор се потрудио да изложи основу за дефинисање српског националног интереса. Као његове неизоставне елементе он издваја: политичко конституисање и заштиту српских земаља и територија на којима Срби живе, опстанак и развој српског народа, очување српског језика и културе, реафирмацију улоге Српске православне цркве и светосавља, кориговање неких лоших својстава српског менталитета, непризнавање тзв. косовске независности, референдумско изјашњавање о приступању ЕУ. У закључним напоменама српски национални идентитет и интерес посматрани су у контексту рецентних (гео)политичких процеса на Балкану, Европи и свету. Аутор успоставља везу српске позиције са успоном нових сила, проблемима ЕУ, брегзитом, сепаратизмом Каталоније, чињеницом да пет земаља ЕУ није признало тзв. косовску независност…