Излог књиге

Предраг Ћеранић
Коме то сметају мали Руси?
И. К. „Филип Вишњић“, Београд, 2018.

Књига је резултат систематског истраживања и анализирања геополитичких процеса и сукоба, те безбедносних феномена попут тероризма, његове идеолошке димензије као и мреже терористичких организација које представљају изворе претње. Она представља комплексан и целовит увид у све безбедносне аспекте деловања великих сила, пре свега америчког, британског и немачког, које у реализацији својих интереса прибегавају употреби радикалних и екстремних паравојних структура и организација, не бринући о последицама таквог деловања. Ова изузетна књига представља аналитички предложак студије о геополитичким процесима и последицама које ти процеси изазивају на привидно геополитички небитном простору за велике силе, али уједно и простору на коме су сукобљавања кроз векове била најдраматичнија у Европи.

СВЕТИ ЦАР
Друштво цара Николаја, Ризница духовног блага, Кућа „Бернар”, Београд, Бања Лука, Бановци, 2018.

„Ако буде Цара, биће и Русије – ако не буде Цaра, неће бити ни Русије“, тако је говорио преподобни Анатолиј Оптински, и тада су многи исто говорили. И, ево, нестало је Цара – је ли нестала Русија? Не, Русија постоји. И над целим 20. веком пламте речи светог Цара: „Око мене издаја, кукавичлук и превара“. У књизи „Свети Цар“ коју је приредио Ранко Гојковић сабрани су текстови сведока времена страшног злочина у Ипатијевском дому, историчара, богослова, књижевника, патријарха, византолога и највећих пера Русије 20. века. Колико је моћна била Русија у време Романових, какав је био руски цар Николај Други, шта чињенице говоре о Григорију Распућину, ко је финансирао руску либералну револуцију, те шта су имала за циљ злонамерна писања о убиству царске породице настала на Западу? У књизи су објављени текстови генерала Дитерикса коме је од стране Колчакова било поверено руковођење операцијом истраге убиства Романових, Николаја Обручева, потомка чувеног генерала, кнеза Дмитрија Оболенског, Николаја Павлова, те архијереја Анастасија Грибановског, беседа резолуција патријарха Тихона и других.

Андреј Ткачов
Не бој се, само веруј
Бернар, Српски Сион и црквена општина Сремскокарловачка, Београд, Сремски Карловци 2018.

Садржај чине двадесет и две беседе на новозаветне и старозаветне теме. Беседе су поређане хронолошким редом и обрађују параболе и приче из Светог Писма. Уједно су то и беседе о вери, о Богу, месту религије у савременом свету. Донесене до читалаца једноставним и разумљивим језиком, постаће блиске свакоме ко тежи да дотакне свет Божанске истине. На једном месту Ткачов пише: „На хиљаде страхова осуђују људску душу, притискају јој разум, наводе срце да удара јаче, као птица у кавезу…. Страхови муче човека. При томе га страхови муче више него реална опасност. Код реалне опасности човек се може мобилизовати, а страхови слабе човека. Господ говори: „Не бој се, само веруј“(Лк. 8, 50) — то је заповест. Од страха се спасавамо вером. Дакле, свако заповедничко Христово обраћање људима је, у суштини, Његова заповест.“Не бој се, кћери. Вера твоја помогла ти је“(Мт. 9,22) — то је заповест. Не бој се, душо људска. Био ти мушкарац или жена, душа је твоја попут девице, заручена мужу Христу. И после: „Не бој се, кћери. Вера твоја помогла ти је. Хајде, крени напред, не бој се. Не бој се, само веруј.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *