Главно и споредно

Вероватно је да ће српски преговарачи ускоро разумети да је главни предмет преговора наговарање Србије, и Срба, да стану на пут руском утицају на овом простору и да се отворено сврстају међу руске непријатеље у економском, медијском и сваком другом рату против Русије

Пишите о главном, пишите о главном! О главном! Споредном ни трен припасти неће…“, кликтао је совјетски песник Рождественски шездесетих година прошлог века. А у нашим данашњим мучним дилемама и дијалозима, унутрашњим и спољним, питам се да ли је главна тема тих дијалога предаја Косова, или раскид са Русијом и безусловна капитулација Србије…? Да ли се и вама чини да је раскид са Русијом главна, за будућност одлучујућа тема наших унутрашњих и спољашњих дијалога, а косовска трагедија само предговор за ово важније питање. Циљ је да се српски лидери и Србија (попут Црне Горе, Летоније или Украјине) приволе за пропагандни, економски, па и војнички рат уједињених народа Европе на источном фронту, а све у интересу Волстрита и Ситија.

[restrict]

Нормализација

Уверили су нас да је „потпуна нормализација односа са Косовом услов који ће Србија морати да испуни“, независно од тога да ли ће бити примљена у ЕУ. Нико не пита да ли је и потпуна нормализација односа између Србије и многих чланица ЕУ услов за ову интеграцију. Или се сматра да су ти односи „нормални“ иако бројне чланице, па и централне силе ЕУ (које не припадају њеној „периферији“), супротно Хелсиншкој повељи, не признају нашу земљу у њеним границама и врше притисак да влада, у сарадњи са неким НВО-има, ради против економских и политичких интереса сопственог народа?
Да ли су ти односи „нормални“ ако се у медијском простору ЕУ понижава и сатанизују Србија и српски народ и кривотворе чињенице и историјске истине, или ако се непрестано прети економским санкцијама, које су, то добро знамо, разорније од крстарећих ракета и бомби? Или ако се од свих српских влада непрекидно тражи да капитулирају (безусловно) пред терористичким организацијама подстакнутим, обученим и политички подржаним од стране западних сила? Или се од српских влада већ двадесетак година тражи да са терористима направе такав „компромис“ у којем ће, у замену за део сопствене територије, добити обавезу да плате ратну штету из југословенских грађанских ратова, прихвате укидање Републике Српске, одвајање Војводине и сл?

С ким и о чему

Сувише споро српски преговарачи почели су да схватају да у Бриселу не преговарају са косовским Албанцима, него са њиховим подстрекачима и заштитницима, који су од српске стране прихваћени као арбитри у преговорима (?!). Евроатлантски мајстори готово да су успели да убеде важан сегмент српског јавног мњења, а српске преговараче пре свих, да треба да „гледају у европску будућност, а да забораве прошлост, све заједно са косовским митом“. Моја главна замерка српским преговарачима није то што су олако прихватили други део савета и показали спремност да одбаце „баласт“ националног достојанства (мада их у јавности баш због тога највише осуђују) него то што су недовољно разборито погледали у будућност и размотрили каква економска судбина чека Србију у таквој врсти евроатлантског загрљаја.
Вероватно је да ће српски преговарачи ускоро разумети да је главни предмет преговора наговарање Србије, и Срба, да стану на пут руском утицају на овом простору и да се отворено сврстају међу руске непријатеље у економском, медијском и сваком другом рату против Русије. Наши лидери, али и економски аналитичари, нису довољно пажљиво размотрили шта значи раскид са Русијом у енергетском, економском, а посебно политичком погледу, па понекад остављају утисак да су спремни да се лише готово једине силе – заштитнице, ма колико ниског интензитета биле могућности те заштите.

Компромис

Како би могло да изгледа „компромисно“ решење, после уступања дела Србије албанској држави? Тај компромис, супротно мишљењу наших лидера, не подразумева никакве добитке за Србију, него се може говорити једино о умањивању губитака. Имајући у виду досадашње поштовање договореног, јасно је да тобожње гарантовање безбедности и националних права преосталим Србима на Косову не вреди ни по луле дувана.
Да ли би нпр. наши преговарачи у тим договорима могли да обезбеде одобрење НАТО-а за формирање руских војних база у Србији, што би допринело смањивању страха становништва од потенцијалне НАТО агресије, или од албанског (тј. НАТО) насиља над српским живљем на Косову? Да ли би у тим преговорима могли да обезбеде дозволу за реализацију „Јужног тока“, који је евроатлантска заједница забранила, а који би дао значајан допринос економском развоју Србије?

[/restrict]