Географија дипломатије

Да ли ће подршка РПЦ ојачати позицију СПЦ у односу на ставове политичара који су одлучили да политику еманципују од Цркве

Недуго након што се СПЦ на Светом архијерејском сабору јасно одредила о питању будућности Косова и Метохије, њена делегација је, на позив патријарха московског и све Русије Кирила, отпутовала у Москву како би патријарх српски Иринеј примио престижну награду Међународног фонда јединства православних народа. Грандиозан сусрет. И вишезначан, с обзиром на тренутак и на ставове које су у јавном обраћању изнела оба патријарха, а која се тичу болних рана – Косова с једне, и РПЦ у Украјини с друге стране.

СПЦ ПОДРЖАВА ЈЕДИНСТВО РПЦ Награда „За допринос јачању јединства православних народа“, коју поменути фонд додељује 18 година, по други пут је припала српском патријарху. Први пут, 2002, награду је из руку блаженопочившег патријарха московског и све Русије Алексија II добио покојни патријарх Павле.

У Храму Христа Спаситеља у Москви патријарх Иринеј је примио награду на коју, како је рекао, не гледа као да је само његова већ као знак пажње и љубави према читавом српском народу и Српској православној цркви.

„Ову премију не доживљавам као награду намењену мени лично него у њој видим моме срцу драги знак љубави и пажње за цео српски народ. Од свега срца благодарим Повереничком савету и председнику овога фонда што су мене сматрали достојним ове награде. То је знак подршке нашем народу и нашој цркви, која трпи страшна угњетавања на Косову и Метохији и која је принуђена да брани своја вековна права у земљама бивше Југославије зато што вековима сведочи свету свето православље и остаје непоколебива у вери отаца. Када се налазим у Храму Светога Саве у нашој престоници и гледам куполу украшену мозаиком руских уметника, благодарим Богу што ме је удостојио да сопственим очима видим како се развијају наши блиски братски односи. Могу рећи речима Светог јеванђелиста: ’Ова је, дакле, радост моја испуњена’ (Јн. 3, 30).“

Патријарх је посебну пажњу посветио питању Украјинске православне цркве, тамо где је, како је подсетио, Свети кнез Владимир крстио народ Свете Русије и која се данас скрнави богохулством расколника, насиљем и крвопролићем.

[restrict]

„Свима је познат подвиг стотина хиљада Срба који су се до смрти борили за свето православље. Због тога мислим да не треба много речи да би се објаснило како се Српска православна црква односи према свему ономе што се сада дешава у Украјини. Наш одговор на све то исти је онакав какав су дали наши преци: Српска православна црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске православне цркве и одлучно осуђује поступке унијата и расколника, који раздиру хаљину Христову на месту свештене купјељи кијевскога крштења, продајући свој народ непријатељима вере, онима ’којима ће крај бити по делима њиховим’ (2 Кор. 11, 15). Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само Руској цркви и руском свету него и свим православним словенским народима и целом православном свету.“

Патријарх Кирил је у свом излагању подсетио да  патријарх Иринеј често посећује многострадално Косово и Метохију како би ободрио духовенство, монаштво и сав верни народ, који без обзира на веома тежак положај и непрекидна ограничавања, не престаје да приноси службу Богу у древним многовековним православним светињама.

„У радостима као и у искушењима, наше цркве су увек заједно. И ја желим да посведочим да су позиција мудрог расуђивања патријарха Иринеја, спокојни дух који је присутан код Његове светости, чврста приврженост канонским принципима црквеног устројства, саосећање са страдањима браће – све те изузетне карактеристике српском патријарху донеле уважавање и високи ауторитет у целом православном свету“, рекао је патријарх Кирил.

 Док је наша црквена делегација била на путу ка Москви, у Београду је, осврћући се на изјаву Александра Вулина да, уколико је за ЕУ кључан само однос према косметском проблему, Србија треба да размисли о промени приоритета спољне политике, председник Александар Вучић рекао: „Нема страха да ће доћи до промена спољне политике Србије. Ко хоће да је промени мора прво да промени мене и већину у скупштини.“

КРУПНО ПИТАЊЕ КОСОВА У којој мери се однос државе и Цркве према Косову као централном националном питању српског народа разликује, те да ли разлике постоје само о питању односа према Косову или су уочљиве и у географији њихових дипломатија, јер Косово упућује на Русију, а одрицање од Косова на ЕУ?

О чему су браћа архијереји разговарали на састанку у Москви може тек да се претпостави, али није тешко замислити да је црквена дипломатија иза затворених врата отворила крупно питање Косова не само као територијално већ као идентитетско питање. Следеће, мање важно али с Косовом у вези, јесте питање уласка у ЕУ будући да уласком у ову унију Србија заправо излази из друге, православне цивилизације. Став РПЦ о томе изнео је митрополит Иларион Алфејев приликом посете Београду пре неколико месеци: „Мислим да Србија данас стоји пред избором, а тај избор зависи од српског руководства и српског народа. У тој ситуацији вештачке конфронтације између ЕУ и Русије која је данас направљена због политике САД, Србија је заиста у сложеној ситуацији. Вероватно је тешко и у овом тренутку немогуће помирити тежњу ка евроинтеграцијама са тежњом ка даљем развоју дијалога с Русијом. Осим тога, треба да разумете да ако намеравате да уђете у ЕУ, један од услова је да одустанете од било каквих претензија на Косову и Метохији, то јест да се Србија одрекне своје историјске територије на којој се налазе српске светиње и на којој и даље живи српски народ. Уз то, да би добила улазницу за ЕУ, Србија ће морати да прихвати законе који постоје у ЕУ – да призна тзв. истополне заједнице, да их изједначи са браком, хомосексуалним паровима да право на усвајање деце, што ће бити не само издаја српског народа већ и издаја православља. Сада су Срби на раскршћу. Надамо се да ћете направити избор пре свега полазећи од своје историје и полазећи од православне вере која је заправо и створила српски народ.“

Несумњиво да СПЦ уважава и дели ове ставове, што је и изнела у Саопштењу о Косову и Метохији на мајском Сабору, инсистирајући на томе да се просперитет Србије не може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности.

Да ли ће подршка РПЦ ојачати позицију СПЦ у односу на ставове политичара који су одлучили да политику еманципују од Цркве, те да одлуку о даљој судбини Косова и Метохије донесу противно ставовима и Цркве и народа?

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: НЕКА БОГ ЧУВА НАШЕ ЗЕМЉЕ

На празник Светих Кирила и Методија, учитеља словенских, 24. маја патријарх московски и све Русије Кирил и патријарх српски Иринеј служили су Свету литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви. Патријарх московски и све Русије Кирил поздравио је патријарха српског Иринеја речима: „Срећан сам због присуства и учешћа патријарха српског у прослави великог празника Светих равноапостолних Кирила и Методија. Хтео бих да вам пожелим помоћ Божју и благослов целом српском народу. Нека Господ чува наше земље и народе у миру, љубави и слози. Нека вам Господ дарује многа и блага љета!“

[/restrict]