Бродоломништво – велика тема о слободи

Оријентишући се према сад већ култном филму Збогом, Лењине! из 2003, могуће је установити постојање читаве линије потоњих филмских и књижевних остварења која су сагледавала живот у комунистичкој Немачкој са истовременом критичношћу и носталгијом

Ни после тридесет година потреба Немаца да прекопавају по, за њих, болном периоду послератне подељености на две државе није се умањила. Ако бисмо хтели да будемо прецизни, можда би се пре могло установити да се та потреба одржава и даље само код „источних“ Немаца, односно да период живота у ДДР-у и раздвојеност једног народа никада и није била горућа тема код становника Савезне Републике Немачке. Чак, ако одемо корак даље, намеће се утисак да одсуство важнијих уметничких дела која би била саопштена из перспективе „западних“ Немаца указује на то да је овај тренутак немачке историје много већу знатижељу пробудио у другим, страним срединама, него у раздвојеном огранку матичне земље.

Оријентишући се према сад већ култном филму Збогом, Лењине! из 2003, могуће је установити постојање читаве линије потоњих филмских и књижевних остварења која су сагледавала живот у комунистичкој Немачкој са истовременом критичношћу и носталгијом. Један од таквих погледа на овај део немачке прошлости јесте и роман Крусо Луца Зајлера (1963), писца који је рођен и одрастао у Тирингији, источнонемачкој покрајини. Радња његовог романа одиграва се током лета и ране јесени 1989. године, у освит пада Берлинског зида, на удаљеном острву Хидензе у Балтичком мору. Успостављајући скривени дијалог са Робинзоном Крусоом Данијела Дефоа и Чаробним брегом Томаса Мана, Луц Зајлер покушава да исприча причу о савременој парадигми бродоломника и идеји слободе.

Полазећи од фактичких и стварносних података, Зајлер осликава острво Хидензе као једини бастион слободе у Источној Немачкој – острво чије се територијалне воде граниче са западнонемачким, и које је, тако удаљено, било прећутно препуштено од стране совјетских власти уметницима, панкерима, анархистима у покушају и разним алтернативцима као полигон за испољавање њихових малих непослушности. Бродоломништво израња као велика тема овог романа и односи се у дословном смислу на судбине људи који су покушавали на чамцима или пливајући да пребегну на данску обалу, али у пренесеном смислу оно је име за све оне што са источнонемачког копна, изгубљени и животно скрхани, ступају на ово острво које им нуди супституцију за слободу, непостојећу у њиховом свакодневном животу. Бродоломништво његовог јунака, међутим, не огледа се скоро уопште у чињеници живљења у тоталитарној држави већ у околности да је остао емотивно и социјално паралисан након губитка девојке у саобраћајној несрећи. Зато он на Хидензеу постаје готово неми протагониста догађаја и пријатељства са правим носиоцем радње овог романа и филозофом хидензеовске слободе Александром Крусовичем – Крусоом.

Син совјетског генерала, остављен на старање својој тетки и њеном мужу, немачком физичару, Крусо се јавља као вишеструко изопштен јунак, лишен и идеолошког и националног и породичног идентитета и припадности. Друштвено-корисни рад перача судова у хидензеовском хотелу, који Крусо прихвата као казну за подривање друштвеног система, постаје његов прави идентитет, а хотел Пустолов дом који недостаје. Незванични вођа целокупног персонала хотела Пустолов, Крусо постаје водич острвског покрета за слободу. Градећи лик Крусоа као модерног пандана свог литерарног имењака, Зајлер прави дијалог са Дефоовом седамнаестовековном утопијском визијом острвске слободне државе коју организује и подиже (животни) бродоломник тако што ту визију истовремено дестабилизује. Слобода која се налази на другом месту и којој у сусрет крећу, један по један, чланови персонала хидензеовског „чаробног брега“, а којој је у сусрет пливајући кренула Крусоова сестра много година раније, испоставља се као лажна. Њену лаж не доказују само смрти свих тих људи већ Крусоова далековида спознаја капиталистичке, неслободе и трајног ропства у потрошачком друштву.

Зајлеров роман, доносећи причу о тежњи источних Немаца за слободом, говори заправо о заувек изгубљеној слободи спокојног, неконзументског, некапиталистичког живота у земљи која је у једном дану престала да постоји и са којом су у неповрат отишле све њене вредности.     лайм-займзайм или заемзайм онлайн без отказа