ЗА АНУ ЗНАМО, О СЛОБОДАНУ СЕ ЋУТИ

Има ли међу Србима филмског, књижевног, драмског уметника који би у свом делу овековечио судбину 11-годишњег дечака кога је, на Светог Владимира Српског, зверски убила Ељфета Весељи?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! НАТО нас је радиоактивним ђубретом затровао. Хиљаде грађана, младих девојака и момака, деце, жена, старих у Србији умире од рака. Нико не одговара.

У ИМЕ СВЕТЛЕ БУДУЋНОСТИ У прошлу среду седох у ресторан у центру Београда да сачекам пријатеља. Док чеках, наручих пиво. Прође време, нема пријатеља, позвах конобара. Младо девојче даде рачун, платих и упитах колико има сати. Она се узврте, погледа лево-десно, завири у предњи џеп панталона, кришом мало извуче мобилни телефон, рече колико је сати и додаде: Знате нама је забрањено да користимо мобилни на радном месту!? Оћутах и кренух кроз празну Скадарску улицу према Бајлонијевој пијаци, кад негде код кафане „Два јелена“ чух следећи разговор: Јел’ ти радиш осам сати? Не, ја радим 14 сати! Окренух главу и видех девојку од непуних двадесет година са фасциклом у руци која схвати да сам чуо шта је рекла и узнемири се. Направих се да нисам ништа чуо. И би ме стид! Стидео сам се због себе, због других, због „напредног“ друштва које створисмо за нашу децу. Због деце наша власт све ради. На све пристаје само да нашој деци обезбеди сигурну будућност. Каква може бити будућност ако се у садашњости ради 14 сати и кришом завирује у телефон? Дозволили смо да нам у име светле будућности – Боже од како сам се родио слушам о светлој будућности – од живе и добре наше деце праве робове. У земљи и иностранству. Нема разлике. Роб је увек и свуда само роб. Могу да измишљају приче о појединцима који су у далеком свету успели – читај народну причу О роди и жабама – да их показују као успешне мамац макете – ваљда се још неко сећа Селенита и плеханих ракета за лет у космос – али истина се не да сакрити: Лаж царује! Празнословље влада!

[restrict]

СИМБОЛ СТРАДАЊА Већина, назовиумних глава, ради малене добити пристала је да учествује у превари сопственог народа. Да чини злочин над својом и нашом децом. Све у име демократске кретенизације и евроунијатског пута који нема алтернативу. Кад се лаже о светлој будућности, прво се избрише прошлост. Прошлост је претња за властодршце и љубитеље светле будућности. Зато се паметарница проглашава за опасну. Заборавимо нашу, српску прошлост – енглеској и америчкој се можемо дивити – и гледајмо у светлу будућност. За сваки случај, кад гледате у наше љубимце обасјане јарком светлошћу драге нам будућности, ставити тамне наочаре. Да не ослепите скроз.

Прошлост није идеална, нити може бити, али се не сме заборавити. Не само због нас већ и због наших предака и потомака. Ми смо само део ланца опстанка свог рода и народа српског. Не кидајмо га. Зато смо дужни да свако уради све што може да се истина о Србима и њиховом страдању чује широм наше планете Земље или Васељене како би по старински рекло.

Свет је чуо за трагичну судбину Ане Франк, младе Јеврејке која је умрла у немачком концентрационом логору са 16 година. Ана је имала 11 година кад се са родитељима сакрила. Нажалост, Немци су је нашли. Постала је симбол страдања свог, јеврејског, народа од стране немачких нациста. Јевреји, с правом, никад нису заборавили и не смеју да забораве злочин који је над њима учињен. Објавили су њен дневник. Превели на многе језике. Снимили филм о њеној трагичној судбини.

За Слободана Стојановића из села Доња Каменица између Братунца и Зворника мало ко је чуо. Имао је 11 година кад је са родитељима ноћу, беше то на Дан Светог Владимира Српског Грмодола, побегао у заселак Џенарике где је породица Стојановић имала кума. На путу ка куму Слободан се сети да није одвезао своје куче Леси. Хтеде да се врати. Родитељи га спречише. Ујутру Слободан се искраде и врати у своје село. Хтео је да спасе Леси. Муслиманска ордија која је пљачкала а потом спаљивала српске куће ухвати Слободана. Прва га се дочепала Ељфета Весељи, Шиптарка која пожеле да се покаже пред Бошњацима и узе нож.

Има ли међ Србима филмског, књижевног, драмског уметника који би злехуду судбину малог Слободана овековечио у филмском делу и тиме истину отргао од заборава? Идућег месеца, четвртог јуна 2018/7526.  биће 26 година како је зверски искасапљен мали Слободан. Хтео је да спасе куче Леси.

Српски хероји Радован Караџић, Ратко Младић, капетан Драган чаме у евроунијатском затвору. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Њима је данас најтеже.

Свима који славе Крсну славу Светог Ђорђа, Ђурђевдан честитам Крсно име.             

[/restrict]