ПРОПАСТ КОРЕЈСКОГ ДИЈАЛОГА?

Претња либијским сценариом на Далеком истоку

Севернокорејско-амерички преговори могли би да доживе фијаско пре него што су званично и започети. Сусрет Доналда Трампа и Ким Џонг Уна, заказан за 12. јун у Сингапуру, угрожен је серијом оштрих, неопрезних и амбивалентних изјава високих званичника САД које су, пре свега, могле да подсете Пјонгјанг зашто се уопште упустио у производњу нуклеарног оружја

Половином маја амерички државни секретар Мајк Помпео дао је конфузну изјаву о циљевима будућег састанка лидера Сједињених Држава и Северне Кореје, док је саветник за националну безбедност Џон Болтон истакао како је „либијски модел“ одличан водич за постизање договора о денуклеаризацији Северне Кореје.

Либија се 2003. године одрекла свог нуклеарног програма који је био тек у зачетку. Био је то пример „потпуно проверљиве и неповратне денуклеаризације“, што као циљ истиче и Мајк Помпео у вези са севернокорејским нуклеарним програмом.

Између два случаја постоји значајна разлика – Либија је тек почела са развојем, док Северна Кореја већ располаже извесним нуклеарним арсеналом. Осим тога, подсећамо, либијско отопљавање односа са Западом завршило се тако што су западне државе подржале тамошњу превратничку побуну која је довела до свргнућа а потом и понижавајућег убиства либијског лидера Моамера Гадафија 20. октобра 2011. године.

[restrict]

ПЈОНГЈАНГ НИЈЕ НАИВАН Испровоцирани оваквим изјавама Севернокорејци су реаговали бурно. Заменик министра спољних послова Ким Кје Гван је у изјави коју је емитовало централно севернокорејско гласило навео да се НДР Кореја противи како „либијском моделу денуклеаризације“, тако и „потпуној, проверљивој и неповратној денуклеаризацији“. Лако је уочити да су посреди изрази које користе Помпео и Болтон.

„Потпуно је бесмислено ако се неко усудио да пореди НДР Кореју, државу која располаже нуклеарним оружјем, са Либијом која је била у почетној фази свог нуклеарног програма“, рекао ја Гван.

Раније, истог дана, Северна Кореја је отказала међукорејске разговоре на високом нивоу. Такође је запрећено – према наводима упућених доста благо с обзиром на стандарде Корејске централне новинске агенције – да ће бити отказан сусрет између Ким Џонг Уна и Доналда Трампа у Сингапуру. Као разлог наведено је учешће америчког стратешког наоружања, бомбардера Б52, на заједничкој јужнокорејско-америчкој ваздухопловној вежби „Макс Тандер 2018“. Америчко Министарство одбране негирало је да су биле ангажоване летелице овог типа.

ТРАМПОВ СЦЕНАРИО Ситуацију је додатно закомпликовао сам Трамп. Он је рекао да су, уколико се договор постигне, САД спремне да дају безбедносне гаранције Кимовом режиму. Међутим, коментаришући наводе Џона Болтона, навео је како „либијски модел није нешто што нам је на уму када размишљамо о Северној Кореји“. „Ми смо десетковали Либију“, рекао је и наставио, „да ће тај модел бити примењен уколико не постигнемо договор“.

Иако је очито да Болтонов „либијски сценарио“ и Трампов „либијски сценарио“ представљају две различите ствари, врло је вероватно да је Трампово разјашњење замисли свог саветника за националну безбедност уверило Севернокорејце да су у праву што су са неповерењем дочекали Болтонове изјаве.

Са неповерењем Болтоново позивање на „либијски сценарио“ је дочекано и у неким америчким круговима.

Ипак, постоје добри разлози да се верује да ће самита бити пошто делује да је обема странама у интересу да се он одржи.

Чак и ако се никакав суштински напредак не постигне, Трампова администрација, како наводи новинар Дејвид Фрум, има разлоге да самит представи као успех. Фијаско бурно најављиваног самита би показао да међународне санкције нису биле довољно снажно средство да присиле Кима на значајније уступке. Могу ли онда далеко слабије, унилатералне санкције које би САД наметнуле Ирану да постигну већи ефекат?

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *