Печат недеље / Људи, послови и дани

ОВК у Скупштини Србије

У радној посети Скупштини Србије у среду је боравио Талат Џафери, председник македонског Собрања.

Вест о посети једва да би била вредна пажње да није Џаферијеве биографије, а у биографији му стоји и да је, пошто је дезертирао из македонске војске, током сукоба 2001. године постао командант у Ослободилачкој националној армији, македонској верзији терористичке Ослободилачке војске Косова.

Касније је, упркос (или баш захваљујући) оваквој препоруци, доспео на позицију заменика македонског министра одбране (2004–2006. године) а касније и министра одбране (2013–2014), да би председник Собрања постао прошле године када је, уношењем албанске заставе у свој кабинет, изазвао скандал који га није скупо коштао, али је зато јасно показао стање у коме се налази наш јужни комшија.

Отуда Џаферијево председавањем македонском скупштином јесте пре свега огледало тамошњих прилика, али је свеједно тешко отети се утиску да је његовим угошћавањем у Скупштини Србије, све и ако је реч само о радној посети, беспотребно пређена граница доброг укуса.

У сваком случају, Џаферију и Маји Гојковић, његовој српској колегиници и домаћици, није било тешко да пронађу заједнички језик. Србија и Македонија наиме, поручила је Гојковићева, имају заједнички спољнополитички циљ – пуноправно чланство у Европској унији.

А судећи даље по речима Маје Гојковић – рекла је и да су она и Џафери, својим састанком, „почели да испуњавају“ поруку прошлонедељног самита ЕУ и Западног Балкана у Софији, „а то је ближа, јача и садржајнија сарадња земаља региона“ – судећи дакле по овим речима, може се закључити и да је дочек бившег албанског терористе у Скупштини Србије представљао још један данак на нашем европском путу.              

Пробој око Македоније?

Да се Америци и њеним европским вазалима заиста жури да заокруже своје запоседање Западног Балкана не сведоче само притисци на Србију да пристане на улазак Косова у Уједињене нације већ и појачани притисци, после дуге равнодушности, да се нађе решење за спор између Македоније и Грчке око имена Македоније, што је иначе нужан предуслов за улазак ове бивше југословенске републике у НАТО.

У четвртак и петак поново се, уз посредовање Американца Метјуа Нимица, састају грчки и македонски шеф дипломатије Никос Коциас и Никола Димитров, а уочи тог састанка грчки државни секретар за европске послове Јоргос Катругалос наговестио је да је решење близу: „Ја сам релативно оптимистичан, мислим да би наредних дана могло доћи до пробоја.“

Најновије решење имена које се разматра гласи Република Илинденска Македонија – илити Илиндита у албанској верзији која је такође пуштена у оптицај – што је потврдио и македонски премијер Зоран Заев, који се прошле недеље у Софији састао са својим грчким колегом Алексисом Ципрасом и после тога оценио/открио да је Ципрас био уздржан у односу на такво решење.

У међувремену су обојица, почетком ове недеље, поново разговарали с немачком канцеларком Ангелом Меркел с којом су се састали и прошле недеље у Софији, да би после свих ових разговора и стигла цитирана најава да би „наредних дана могло доћи до пробоја“.

Ипак, да би до (не)жељеног пробоја заиста и дошло, и Заев и Ципрас мораће да превазиђу домаће отпоре који нису мали, будући да се опозиционе странке и у једној и у другој земљи изричито противе давању уступака супарничкој страни.               

Додон осудио насиље спрам Aнти-ЛГБТ демонстраната

Председник Молдавије Игор Додон осудио је градске власти и полицију престонице Кишињев изразивши гнушање због насилног начина на који су спречили одржавање демонстрација против Параде поноса у овом граду. „Понашање полиције, која је предузела мере против оних који су желели да спрече марш, неприхватљиво је“, рекао је он. Демонстранти су успешно спречили одржавање Параде поноса у протекле две године, али је овај пут полиција наступила пуном снагом и предузела до сада невиђене безбедносне мере. Хиљаде полицајаца окружило је демонстранте са свих страна и блокирало главне улице града, а употребили су сузавац против групе православних демонстраната.

„Снажно осуђујем потезе власти и полиције која је обезбеђивала марш. Те вредности су нама стране и ја их не прихватам. Подржавам традиционалне породичне вредности и поштовање православних традиција“, рекао је Додон на конференцији за новинаре.

Западни медији извештавају да није чудно да марш којим се велича нетрадиционална сексуалност изазива бес молдавских „верских фанатика“, како ови медији описују противнике геј параде. Ти „верски фанатици“ могуће чине до 98 посто становништва, пошто се толико грађана ове земље декларише као „православци“. Митрополит кишињевски Владимир, поглавар Православне цркве у Молдавији, затражио је од градских власти да забране геј параду јер се њоме вређају „друштвене вредности највећег дела грађана који поштују учења Светог јеванђеља“. Хомосексуалне везе између одраслих особа су декриминализоване у Молдавији 1995, али Устав забрањује хомосексуални брак.

Председник Додон често отворено говори о православној вери, њеним традиционалним вредностима и централној улози коју она има за молдавско друштво и његову будућност. „Верујем да без православља, без наших традиција, Молдавија нема будућности“, рекао је патријарху московском и целе Русије Кирилу током њиховог прошлогодишњег сусрета.

„Апсолутно је неопходно да Молдавија очува и ојача нашу православну цркву. Доиста, тренутно пролазимо кроз веома тежак период, али уверен сам да ћемо, уз веру, све то пребродити“, изјавио је поводом прошлонедељне геј параде шеф молдавске државе истичући да „с обзиром на то да је 98 одсто нашег становништва православно, не треба да чуди болно реаговање на ове маршеве и наметање тих идеја“. „Наше друштво их не прихвата, то се мора имати на уму. Запад не би требало да нам тако упорно намеће туђе вредности“, истакао је Додон.

Председник Молдавије снажно је подржао и учествовао у маршу подршке очувању традиционалних породичних вредности одржаном недељу дана пре геј параде. Додон је снажно подржао и одржавање Светског конгреса породица, међународног скупа заказаног за септембар у Кишињеву који окупља хиљаде бранитеља традиционалних вредности, природне породице и права на живот (борбе против абортуса) из више стотина организација са свих континената. Према Додону, овај конгрес ће бити веома важан за одбрану породице као основног стуба сваког друштва.

Игор Додон је за председника Молдавије изабран 13. новембра 2016. као кандидат Социјалистичке партије и снажног је „проруског опредељења“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *