Свет је само сан тинејџерског гејмера?

Тврдња да је наш свет неповратно и драстично измењен развојем компјутерских игара звучи наивно и лаконски. Чини се, међутим, да је истина и драстичнија: свет се не само изменио већ увелико, заједно са играчима и творцима игара, еволуира у једну велику видео-игру бесмисла и апсурда у којој стварност постаје сасвим релативна, па чак и непостојећа категорија на којој се, додуше (макар то било и само сан), зарађује боље него у Холивуду

Каже се да је тренутно, а то тренутно траје најмање неколико претходних година, индустрија забаве, огранак видео-игре, по годишњем приходу далеко испред доскора о том питању недодирљивог огранка филмске забаве. У овом или оном виду, укупно, годишње продукција видео-игара обрће између аутора и потрошача преко тридесет шест милијарди долара! Из дана у дан растући и иначе поштовања вредни замашни део тог огромног прихода од видео-игара добијају тинејџери. Њихово све доминантније присуство с обе стране играчке популације, дакле и у стваралачкој и корисничкој сфери, представља у извесном смислу истовремено и нову револуцију и још једну значајну еволуцију у индустрији ове врсте забаве. Јер док је раније Холивуд у својим филмовима особе овог узраста представљао као штреберске сподобе прилепљене уз играчке конзоле, отуђене, агресивне и бунтовне, без смисла и циља у животу осим да проводе време играјући најагресивније видео-игре, данас је овај део потрошачке масе индустрије забаве прилично ван овог стереотипа. Да, наравно, и даље је много оних који испуњавају све поменуте аспекте холивудске банализације људских архетипова, али је растућа нова фела која постаје фактор у овој области забаве далеко другачија.

[restrict]

Неки нови сајбер-клинци

Индустрија видео-игара је најпре добила потпуно нови профил аутора игара који су, наводно, мотивисани и неким другим поривима осим да што брже зараде што више, иако је то и даље присутни мотив и генератор свега у глобалној атмосфери неолибералног капитализма. Неки, дакле, тврде да су се појавили „нови клинци“ изузетног талента који стварају моделе забаве не само да би пунили своје малолетне банковне рачуне већ и да би помагали друге. Чак и како би овај све мрачнији и морално и на све друге начине посрнули свет учинили бољим. Тако, ови нови аутори игара зарадом од својих дела у овој сфери показују далеко напреднији ниво свести од гореспомињаног холивудског „типичног тинејџера“, па су новац усмерили у своје скупоцено образовање. Добар део тих нових млађаних милионера, дакле, одлучује да финансира скупо високо школовање. Други се истичу и тиме да не мисле само о сопственом бољитку па су на специјализованим сајтовима-платформама понудили игре уз помоћ којих се младима отварају чак и алтруистички хоризонти света који их окружује. Наиме, у порасту је тренд игара које указују на све могуће социјално-политичке проблеме и теме (глад, ратови, политички прогони и, наравно, такозвана полна свест и опредељења и с њима везане неправде који су сада у тренду). Неке од игара чак и посредно одвајају значајна средства за помагање у борби против поменутих неправди и проблема, али и многих других. Постоје игре које уче децу страним језицима, које, невероватно, имају потребу да им подстакну потребу за новим сазнањима. Још је невероватнија популарност тих игара које се играју и дистрибуирају преко друштвених мрежа и у оквиру нових врста сајбер-комуницирања што су управо смишљене за ове потребе. У овом смислу се најчешће спомиње пример тринаестогодишњег дечака из Аустралије који је уз помоћ игара које је створио успео да скрене пажњу на сопствену болест – аутизам – и да на известан начин унапреди схватања здравих када је о овој болести реч показујући кроз игру како изгледа бити аутистичан. Дечко је постао друштвена тема дана и сајбер-хит широм света. Уз помоћ сличних видео-игара „за подизање свести и знања“ бројни млади аутори из у том смислу напреднијих социјалних средина су успели да у центар пажње бројних вршњака поставе проблеме животне средине, али и разних криминалних делатности којима би могли да буду погођени од злонамерника, укључујући и такозвани „сајбербулинг“ (малтретирање малолетника преко интернета, било међусобно, било од стране старијих). Једна америчка девојчица индијског порекла је о овом последњем питању покренула праву револуцију у заштити деце на интернету својом апликацијом која је дословно онемогућила интернет насиље према деци. Међу револуционарно корисним играма су и оне које су биле дело малолетника ангажованих од стране Универзитета Јуте које служе као терапеутско средство за инвалиде трајно везане за колица. Примера је све више, а машта младих и способност да је ефикасно претворе у реалност је скоро неограничена.

Хајде да се гледамо како играмо

Свакако, и даље је економски моменат главни покретач свега. Било који озбиљни и успешни творац и „развојни аутор“ неке игре која је постигла популарност може да рачуна на милионску зараду. Све више оваквих озбиљних аутора игара долази из тинејџерске популације. После спортиста и музичких звезда адолесценти су добили још један начин да ефикасно наплате свој рано процвали таленат. На листама нових богаташа су отуда све бројнији тинејџери „гејмери“ и то узраста који је далеко ближи дечјем. Пратиоци ове нове револуције у индустрији забаве тврде да је део школског образовања који омогућава озбиљни развој програмерског и сваког другог неопходног образовања да би се дошло до озбиљне и успешне видео-игре постао пренатрпан сасвим младим полазницима. Свима је заједничко да им није у првом плану брзо богаћење већ искрена жеља да баш њихово дело и ангажман мењају и побољшавају свет у коме живимо! У истом том обиљу алтруизма и човекољубља постоје, разуме се, и друге намере, односно макар и хотимичне последице. Једна од њих је истински бизарна, па и прилично тужна, такође широм света све заступљенија појава такозваног „let’s play“ играња које у реалном времену, заправо „стримингу“ („директном преносу“), показује особе које се за то пријаве и региструју на одговарајућим сајтовима како се понашају док играју игре. Отужно девијантна варијација на болесно девијантни хиперкомерцијални вид такозване ријалити телевизије постао је једнако популаран као и најкомерцијалније „он-лајн играње“, само што је сада агресивно злоупотребљен порив воајерских нагона гледалаца који уживају у посматрању других током играња видео-игара. Ако тражите доказе бесмислености наше цивилизације, ово би морао бити један од најупечатљивијих. Засад је главни њен промотор платформа „Твич“ („Twitch“), па кога занима може да тестира и стање сопственог духа заједно са осталим, кажу мултимилионским свакодневним њеним посетиоцима и учесницима који окрећу милионе долара играјући видео-игре само зато да би их други гледали како то чине. Платформу је, иначе, још пре четири године купио „Амазон“ за чак милијарду долара, што већ само по себи довољно говори о озбиљној комерцијалној будућности ове бесмислености. И, наравно, не треба помињати да данас вреди много више.

Е-СПОРТОВИ У ЕКСПАНЗИЈИ

Посебан део ове приче је везан за спорт. Такозвани е-спортови (играње спортских игара) у експанзији су годинама, али су сада изгледа досегли такав ниво да их потпуно озбиљно схватају чак и они који би требало да важе за најозбиљније у свету спорта. Наиме, сасвим је изгледно да ће е-спорт постати чак и олимпијска дисциплина! Предвиђа се да е-спортови већ у наредне две године добију гледалиште од најмање пола милијарде људи и приход од бар милијарду и по долара. Постоје читави тимови који се налик правим спортистима озбиљно припремају за он-лајн такмичења у разним е-спорт дисциплинама, укључујући и најпопуларнији спорт на свету – фудбал. Ствар узима замах па су се у ову причу укључили и највећи фудбалски клубови. Први је међу њима профитабилни потенцијал препознао француски фудбалски гигант „Пари Сен Жермен“ који је основао свој е-тим он-лајн играча. Најпознатије од бројних фудбалских такмичења ове врсте је „Лига легенди“ за коју је чак и чувени енглески клуб „Манчестер сити“ купио комплетан е-тим професионалних гејмера. Награде за најбоље тимове у овој сајбер-лиги су већ досегле сто милиона долара!

Тврдња да је наш свет неповратно и драстично измењен развојем компјутерских игара звучи наивно и лаконски. Свет не само да се изменио већ увелико, заједно са играчима и творцима игара, еволуира у једну велику видео-игру бесмисла и апсурда у којој, како су додуше неки екстремнији филозофи одавно тврдили, стварност постаје сасвим релативна, па чак и непостојећа категорија на којој се, додуше, па макар то било и само сан, зарађује боље него у Холивуду. Односно, парафразирајмо некада једно од најрадикалнијих апсурдних филозофских опсервација на могућу „стварност света“ – да смо сви ми само сан једног пса. У овом случају тинејџерског гејмера.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *