Сетимо се Југославије…

Пошто у нападу 103 западне крстареће ракете на научни институт код Дамаска и још два „складишта хемијског оружја“ није пријављен ниједан случај тровања, јасно је да Башар Асад није ни имао бојне отрове

Историја ће све поставити на своје место – била је прва реакција председника Руске Федерације Владимира Путина после удруженог ракетног подухвата који су у ноћи 14. априла извршили САД, Велика Британија и Француска. Руски лидер је 50-минутно бомбардовање Сирије назвао директно: агресијом против суверене државе, како се једино може и протумачити лансирање 103 крстареће ракете без одобрења Савета безбедности УН. Западни медији, већ добро загрејани антируском и антисиријском хистеријом, у својим извештајима и не помињу овај чин флагрантног кршења Повеље УН, на којој почива светски мир. Овај сценарио агресије, као преписан из уџбеника, сувише често се понавља да би био случајан. То је, очито, ново „међународно право“ – да права и правде нема за слабије и немоћније. На њих се примењује закон силе.

[restrict]

ИСТОРИЈА ЋЕ СВЕ ПОСТАВИТИ – НА МЕСТО  „Без одобрења СБ УН, кршећи Повељу УН, норме и принципе међународног права, извршен је акт агресије против суверене државе која се налази у првим редовима борбе против тероризма“, нагласио је Путин. Још је истакао да су и у удару 2018, као и годину дана раније, у априлу 2017, Сједињене Државе поново напале сиријску авио-базу Шајрат, а опет је „као повод искоришћена инсценирана примена отровних супстанци против цивилног становништва, овог пута у Думи, предграђу Дамаска“.

Занимљиво је, међутим, да Американци признају да су испалили 103 ракете, али неће да признају да је макар једна оборена. Према њиховим подацима, 76 ракета су лансирали на научноистраживачки центар Министарства одбране Сирије, у околини Дамаска; 22 по објекту за који тврде да служи као складиште хемијског оружја Башара Асада у околини Хомса; и још пет по бункеру за чување хемијског оружја код Хомса. Фамозна „Сиријска опсерваторија за људска права“ са седиштем у Лондону, позната по антиасадовским ставовима, износи битно другачије податке – да је Асадова армија оборила чак 65 противничких ракета, али да су удари западних савезника нанели „велику материјалну штету“.

Руско Министарство одбране пак истиче да су Сиријци оборили 71 крстарећу ракету трочлане коалиције. И то: оборених 13 од 13 испаљених, у граду Ал Кисв код Дамаска; 12 од 12 на аеродрому Думејр на истоку Дамаска; 4 од 4 на аеродрому Дјували; 18 од 18 на аеродрому Блеи; 12 од 12 на аеродрому Шајрат који помиње Путин; 5 од 9 на напуштеном аеродрому Мезе; 13 од 16 на аеродрому Хомс, али озбиљна штета није нанета; 7 од 30 на објектима у региону Барза и у граду Џарамана. Ови последњи су означени као „објекти сиријског војног хемијског програма“ и они су у нападу делимично срушени, али у њима није било ни људи, ни опреме. Према подацима руског Генералштаба, укупно је троје људи повређено у нападима, убијених нема.

Истакавши да је Запад покренуо војну акцију не сачекавши резултате истраге Организације за забрану хемијског оружја, Путин је открио да руски експерти који су боравили на „месту Асадовог злочина“ у Думи нису открили трагове хлора или других отровних материја, као и да ниједан локални становник није потврдио хемијски напад. „САД својим акцијама погоршавају хуманитарну катастрофу у Сирији наносећи патње цивилном становништву, суштински подстичу тероризам који седам година раздире сиријски народ и провоцирају нови талас избеглица из ове земље и региона у целини. Садашња ескалација ситуације око Сирије има разорно дејство на читав систем међународних односа. Историја ће све поставити на своја места и она је већ пребацила на Вашингтон тешку одговорност за крвави обрачун са Југославијом, Ираком, Либијом“, подвукао је председник Русије.

АМЕРИЧКА ГРЕШКА Сутрадан, 15. априла, Путин је у разговору са иранским председником Хасаном Роханијем упозорио да би евентуални нови ракетни удари на Сирију, уз кршење Повеље УН, изазвали хаос у међународним односима. Двојица лидера су се сложила да овакви незаконити удари негативно утичу на политичко решење у Сирији. Шеф Пентагона Џејмс Матис истакао је, међутим, да је ракетни удар био „једнократан“ и да „наредни нису у плану, али се и не искључују“. Занимљива је и реакција америчког професора Џефрија Сакса, познатог по радикалним реформама – шок терапијама – којима је деведесетих година уништио руску привреду. Иако се од њега то најмање могло очекивати, Сакс је прозвао управо Вашингтон за агресију на Сирију и позвао председника Доналда Трампа „да бежи“ из ове земље.

„Морамо да се вратимо на почетак, ово је америчка грешка која је почела пре седам година. Сећам се дана када је Барак Обама рекао да Асад мора да оде и за то ангажовао ЦИА и Саудијску Арабију. Резултат је катастрофа која је створила Исламску државу и друге џихадистичке организације, а у све је увучена и Русија. Ми копамо све дубље, а треба да изађемо одатле, да не бацамо ракете, да се не конфронтирамо са Русима. Имамо седам година катастрофе под Обамом и наставак под Трампом. ЦИА и Пентагон желе да задрже Иран и Русију ван Сирије, али нема начина да се то уради. Направили смо рат у Сирији, 500.000 људи је убијено, 10 милиона је расељено. Нема начина да се Асад сруши, направиће се хаос. Молим Трампа да бежи одатле. Доста смо штете направили за ових седам година“, апелује Џефри Сакс.

Засад лидери САД, Француске и Британије одбијају било какву одговорност или признање да су починили грешку, а камоли неки злочин. Француски председник Емануел Макрон није хтео да покаже Путину обавештајне податке који би показали да је заиста Дамаск одговоран за инцидент у Думи, објавио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров. Макрон је говорио о „непобитном доказу“ за своје тврдње, али је одбио Путинов позив да тај доказ покаже, оградивши се речима да је то – тајна, и то не француска. „То није наша тајна, али је она ипак искоришћена за покретање напада“, оценио је Сергеј Лавров. С друге стране, француски министар иностраних послова Жан-Ив ле Дриан наставља да прекорева Москву. „Надамо се да ће Русија схватити да је после војног одговора неопходно уложити заједничке напоре у промовисању политичког процеса у Сирији како би се изашло из кризе“, поручио је Ле Дриан и оценио да Асад блокира политички процес и да Русија на њега мора да изврши притисак. А ракетни напади, како тврди, треба да омогуће поновно покретање преговора у оквиру УН – упркос томе што је Владимир Путин оценио управо супротно.

СНАГА АМЕРИЧКЕ „ИСТИНЕ” Тако долазимо до веома занимљивих закључака. Најпре, Американци тврде да њихова „ниједна“ ракета није оборена, иако Руси, Сиријци, али и Асаду опозициона лондонска Опсерваторија наводе податке о најмање 65 срушених пројектила. Друштвене мреже преплављене су снимцима на којима се јасно виде експлозије од ваздушних удара у околини Дамаска, али и како сиријски ПВО обара америчке крстареће ракете. Строго узевши, то не може да буде доказ, али је више него вероватан показатељ да Американци (опет) не говоре истину. Како им се онда може веровати на реч да „имају доказе“ о одговорности Асада за хемијске нападе? Јер, као и много пута до сада, када желе некога да оптуже, у Вашингтону и другим западним центрима истичу да су њихови докази засновани на „поверљивим обавештајним подацима“, али не могу да их саопште да не би угрозили свој извор.

Но потенцијално је важније сазнање – и „искрено“ признање – о томе да је западна коалиција свесно лансирала, како сами кажу, „76 ракета“ на научни институт у предграђу Дамаска, тврдећи да је то погон за истраживање и производњу хемијског оружја. С једне стране, тако су свесно – под условом да су њихови „обавештајни подаци“ били тачни – угрозили стотине хиљада живота невиних цивила у Дамаску, јер би они тешко преживели експлозију погона бојних отрова на 15 километара од центра града. С друге стране, пошто ни у нападу на овај научни институт, нити на друга два „складишта хемијског оружја“ није забележен ни један једини случај тровања, онда је опет јасно да никаквих бојних отрова није ни било. Јер, да је било, онда би не само Башар Асад већ и Трамп, Макрон и Тереза Меј – морали да заврше у Хагу због геноцида. У том случају, намерни ракетни напад на складиште са отровима који би довео до погибије читавих градова – био би једнак свесној употреби хемијског оружја против цивила. То би западним правницима и борцима за људска права морало да буде јасно као дан, зато и ћуте.

Таквог оружја, на срећу, није било. Зато је, ако је веровати руским и сиријским изворима – који у овој ситуацији делују као знатно поузданији и веродостојнији – и те како било масовног обарања америчких „лепих и паметних“ ракета, како их је назвао Трамп. Могуће је да су оне толико „паметне“ да су одбиле послушност да се закуцају у „опасне погоне Асадовог хемијског програма“ и тако убију читаве градове и провинције. А могуће је, и много вероватније, да и нису баш тако паметне и да су уништене Асадовим старим совјетским ПВО системима из седамдесетих година. „Појачаним“ руским обавештајним и радарским подацима, уступљеним Дамаску током напада. У праву је шеф Пентагона Матис када каже да је ово био једнократни удар. Јер понављање овакве бламаже дефинитивно би подрило „углед једине суперсиле“, која је потрошила 100 милиона долара само на испаљене ракете. Да би уништила три старе, напуштене зграде.           

[/restrict]