ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Људи, послови и дани

ГРЕШКОМ ОБЈАВЉЕНА ДОКУМЕНТА О КОНТРОЛИ УМА

Амерички центар за борбу против тероризма, Вашингтон стејт фјужн центар, грешком је објавио досије који се односи на ефекте и могућности даљинске контроле људског ума. Истраживачки новинари сајта „Макрок“ упутили су овом центру захтев да им, у складу са Законом о слободном приступу информацијама, достави документа о њиховим истрагама у вези са екстремнодесничарским и екстремнолевичарским организацијама и добила сасвим неочекиван поклон – гомилу докумената под називом „Ефекти електромагнетизма на људско тело“. У једном од докумената наводи се да се електромагнетним таласима могу читати и слати људске мисли, управљати људским удовима и сновима, стварати осећаји од изузетног бола по целом телу, до невољног оргазма. Други документ објашњава како се оружја за електромагнетну контролу ума могу користити преко сателита, мобилних телефона или уређаја скривених у возила попут комбија. Нигде се у документима не објашњава на која се истраживања овај центар у њима позива, нити се помиње порекло објављених илустрација. На илустрацијама нема симбола ниједне агенције и није јасно да ли су оне биле припремљене за слање неком другом, или не. Историјски, ЦИА је експериментисала са контролом ума у оквиру свог програма МКУЛТРА током Хладног рата. Према сведочењима пред Сенатом 1977. године, ови експерименти укључивали су употребу халуциногених дрога, хипнозе и манипулацију чулима.  

МИЛОШ ШОБАЈИЋ У НОВОМ САДУ

Изложба слика и других радова Милоша Шобајића под насловом „Бежање и гушење“ биће отворена данас – у петак 27. априла у Новом Саду у Музеју савремене уметности Војводине. На двадесет монументалних платана, две велике скулптуре, два видео-филма и на једној инсталацији аутор представља, како уметник каже, сва наша бежања, од библијског, до савремених егзодуса целих популација. Ову тему Шобајић обрађује већ неколико деценија. Изложбу ће, према програму, отворити: премијер владе Војводине Игор Мирковић, директор Музеја Радован Јокић и песник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов. 

КРАЈ ДИНАСТИЈЕ КАСТРО

Први пут у последњих шест деценија шеф државе на Куби неће носити презиме Кастро. Мигел Дијас Канел са места првог потпредседника постављен је на позицију председника Државног савета Кубе коју је до сада обављао Раул Кастро. Именовање је потврдила Национална скупштина и то на дан који има симболичко значење – 20. априла када су кубанске Револуционарне оружане снаге под командом Фидела Кастра 1961. године нанеле значајан пораз добро припремљеним интервенционистима САД током њихове инвазије у Заливу свиња. Мигел Дијас Канел (58), који се родио годину дана пре тих историјских догађаја, један је од кубанских политичара који не припада „револуционарној генерацији“, али се већ много година налази на кључним позицијама у држави. Званични представник Стејт департмента Хедерер Наверт изразила је „дубоку забринутост“ због смене руководства на Куби. Навертова је изјавила да Доналд Трамп „не изражава оптимизам“ поводом будућности острва и подвукла да Вашингтон тражи од Хаване „слободу и демократију“.