Излог књиге

ЧУВАРИ РАЗЛИКА – ИЗБОР ИЗ САВРЕМЕНЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ПОЕЗИЈЕ
„Архипелаг“ и Културни центар Београда, 2018

У књизи коју је приредила Оливера Стошић Ракић заступљени су италијански песници неколико генерација и различитих поетика: Валерио Магрели, Умберто Фјори, Ђан Марио Вилалта, Лућано Ћекинел, Марија Грација Каландроне, Сара Вентрони, као и Rapsodi gruppo fonografico коју сачињавају Лука Бомбардјери и Томазо Пипучи. Премда изразито различити у широком распону од истраживања језика до истраживања свакодневице, од дијалога са слојевима песничке традиције до перформанса као песничког израза, ови песници исповедају дух модерности као основни садржај песничког искуства. Песници заступљени у у овом избору поезије били су у претходних десетак година учесници београдског фестивала Светски дан(и) поезије.

На почетку књиге налази се есеј Валерија Магрелија о искуству поезије и о искуству превођења. „Могли бисмо рећи, наиме, да се између преводиоца и превођеног дешава нешто слично ономе што се изучава у породичном праву: ’Међусобно се разумети у односима удвоје’, баш то“, каже Магрели у есеју у коме представља своју вишеструку улогу: песника, преводиоца, професора превођења и уредника тројезичне едиције поезије.

Песме у књизи Чувари разлика објављене су у преводу Дејана Илића, Бојане Братић Ивић и Драгана Мраовића.

Пеђа Ристић
СРЕЋАН ЧОВЕК
„Чигоја штампа“, Београд, 2017

„Срећан човек“ је романсирана биографија која прати живот Алфреда Меламеда, од детињства у Битољу, преко студентског живота у предратном Београду, патњи у немачким логорима за официре, прогона од стране партије у послератној Југославији, неуспелог насељавања у Израел и коначног налажења дома и личног остварења у Бечу. Књига даје живописну панораму 20. века, испричану са много детаља о ликовима и местима, при чему се не примећује граница између стварног и фиктивног. Аутентичне фотографије објављене уз текст доприносе утиску реалности.

Весна Радовић
НА ЧАЈУ КОД ЉИЉЕ БРИК
„Просвета“, Београд, 2017

У књизи песама Весна Радовић отвара и оживотворује оне тајне изворе и пределе у којима се расцветавају емоције: занете, недосањане, носталгичне, али уверљиве да читаоца заведу на луталачке стазе. Она се, како примећује Милисав Миленковић, не устручава да од својих доживљаја плете венац, пун сете, бола, али и префињене плодне и очаравајуће туге.

Мићо Цвијетић
ФРАНЦУСКА НАДАХНУЋА
„Свет књиге“, Београд, 2018

„Француска надахнућа“ су песнички путопис у коме се непрестано смењују фактографске, објективне и информативне чињенице с личним доживљајем, при чему субјективне импресије односе апсолутну превагу. Трезан и луцидан Цвијетић је свестан да је његова слика само једна страна медаље и не пропушта да то повремено забележи, као између заграда, па су Париз и Сет пре свега његов Париз и његов Сет.