ИЗЛОГ КЊИГЕ

Александар Чотрић
ВЕЛИКО У МАЛОМ
„Српска реч“, Београд, 2017

Антологија савременог руског афоризма, коју је приредио и превео сатиричар Александар Чотрић, капитална у уметничком и оригиналном делу, прва је такве врсте на српском језику и у њој се налази више од четири хиљаде афоризама. На четири стотине страна антологија представља стваралаштво 179 руских афористичара који су писали у 20. и 21. веку. Антологија је резултат трогодишњег рада приређивача који је афоризмима и биографским подацима представио најзначајније ауторе најкраће књижевне форме који пишу на руском језику, а живе или су живели у Русији, Украјини, Јерменији, Литванији, Казахстану, Немачкој, Израелу, САД, Канади, Француској и Бугарској. Рецензент антологије Витомир Теофиловић констатује да је „Велико у малом“ – „прво право откриће огромне ризнице савременог руског хумористичко-сатиричног духа, који се по сатиричности може мерити са српским афоризмом, уникатним у свету током последњих пет деценија, али је по тематском дијапазону и мисаоном капацитету (филозофским и социопсихолошким импликацијама) феномен без премца“. 

Бојан Јовановић
ОНИРИЧКИ КОД, УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ СНОВА
„ХeрaEду“, Београд, 2017

Сагледавајући човека као ониричко биће homo domnias, имајући у виду не само његову природну датост да сања док спава већ и да своје снове доживљава на јави, контролише их, усмерава и ствара, Бојан Јовановић је у својој најновијој целовитој студији „Онирички код“ суптилно, а подстицајно у маниру искусног истраживача „заборављеног језика“ људске душе, доказао да је ониричко предмет једне могуће антропологије. Одабрани текстови о сновима и другим наднаравним појавама, сврстани у десет тематских поглавља, показују да аутор контекстуализацију снова ставља под лупу антропологије, етнопсихологије, теорије сазнања, филозофије, психоанализе и књижевне поетике. Смисао у контекстуалном сагледавању и тумачењу снова има за циљ да се свет види и разуме с друге стране стварности и рационалног искуства. Садржаји снова и њихово тумачење омогућују приступ битном аспекту културе. Активирањeм тог богатог културног искуства постајемо свесни значаја ониричког кода који омогућује одговарајуће разумевање и тумачење несвесних садржаја не само у традиционалним већ и у савременим облицима културе. Због тога је „Увод у антропологију снова“ кључна тема ове врло корисне и изванредно склопљене књиге потребне свакој, па и српској култури.         

Татјана Потерјахин
ВАРОШКА ЛЕГЕНДА
„Чигоја штампа“, Београд, 2017

Крајем 19. века млади апотекарски помоћник Максим Несторовић доселио се са болешљивом супругом из Београда у Краљево. Поштен, саосећајан и изванредно леп, брзо је постао миљеник варошана, али случајан сусрет са Деспином Камџијом, ћерком злогласног терзије Крсмана, драматично је променио његов живот и свакодневицу мирне ибарске вароши…         

Бранко М. Жујовић
СРБИЈА НА ПУТУ СВИЛЕ 2012–2015
Нова српска политичка мисао, Београд, 2015

Иако Жујовић зналачки меандрира у приповедању уз временску и просторну осу, организовану око новог и копненог Пута свиле (ревитализоване инвестиционо-трговинске парадигме по којој ће се спроводити даља стратегија привредног развоја Кине), на овим страницама смењују се и ерудитско познавање кинеске и српске историје и културе, запретене анегдоте, геополитичка и политекономска промишљања, технолошко-инвестиционе матрице, здрава предузетничка логика, све да би непогрешиво поентирао враћањем на савремени тренутак и истицањем конкретних аспеката могуће релевантности нове кинеске глобалне експанзије за привредни развој Србије. Ова књига не нуди дефинитивне одговоре на велике и можда вечите теме него поставља за српске интересе круцијална привредна питања.      

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *