Швејковштина на словеначки начин

Словеначка влада, притиснута све учесталијим штрајковима лекара, учитеља, полицајаца, уопште, свих грана јавног сектора чији захтеви имају заједнички именилац а то је повећање плата, креше буџет где стигне, зато се и издвајање за војску нашло на удару рестрикција

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Поцепане панталоне, танке јакне, подерани ђонови војничких цокула… То је опрема у којој су припадници елитне бригаде Словеначке војске (СВ) егзерцирали пред оцењивачима из НАТО савеза. Резултат? Зарадили су јединицу, што посебно забрињава јер су баш ти војници били предодређени за одлазак на Косово, где би у саставу КФОР-а морали да штите српске енклаве и светиње. Да шарада буде комплетна, надлежни ресор на челу са министарком одбране Андрејом Катич сазнао је за ту бруку – из медија. Па ни ту није крај швејковштини на словеначки начин, јер је стручна ревија тамошњег министарства одбране, „Словеначка војска“, у последњем броју лажирала вест о неуспеху домаће бригаде на НАТО тесту, и јавила да је тестирање – положила!

ЗАБРАЊЕНО ШТИВО У јавност је процурело и да је осам војника добило промрзлине стопала и екстремитета јер су по снегу и температурама испод нуле задужили само летњу обућу. Министарка Катич није знала на кога да се више љути – на новинаре, који су лоше вести сазнали и пренели сународницима пре него што је она ишта знала, или на начелника Генералштаба СВ. Пред камерама није скривала бес, позивајући се на чињеницу да се ради о документу који је „NATO restricted“, па је оптужила медије да су објавили „забрањено штиво“ намењено очима уског круга повлашћених. Тако је на светлост дана избила и чињеница да је са начелником Генералштаба Андрејем Остерманом у лошим односима и да месецима не разговарају, што је један од узрока зашто је сазнала последња оно што је морала прва. Опозиција је захтевала њену главу али она је, уместо своје оставке, затражила да оде Остерман. У одбрану своје министарке устао је једино премијер Миро Церар, који је у афери препознао „намерно и јавно самопонижавање Словеначке војске и њених војника“.

Медији из дана у дан јављају све сочније детаље; нема на шта се није односила негативна НАТО оцена на рачун способности СВ: од командовања, преко руковођења, до спремности, припреме… Министарка се правдала да је тик пред оцењивање у састав бригаде укључена Цељска чета „неспремна за интеграцију“, а узрок за потпуни фијаско пронашла је у неспособном главнокомандујућем, јер „паметан командант шаље војнике у бој да победе“ а не да постану предмет подсмеха и националне срамоте. Флоскула о „не-интеграцији“ цељске чете требало је да прикрије чињеницу да је НАТО-у на оцењивање послата група из састава 72. бригаде (што је једна од две бригаде колико их има Словеначка војска), а њима је накнадно додата чета из Цеља која није благовремено савладала обуку, зато је унапред било јасно да ће оцена бити лоша. „Знали смо шта ће нас питати и шта морамо да покажемо. И знали смо да нисмо били спремни, зато смо могли да померимо оцењивање за месец-два касније, док не будемо спремни,“ правдала се министарка одбране.

КОСОВСКА МИСИЈА Извесно је да би, кад отопли, с пролећа, војници били поштеђени физичке боли због промрзлина, као и да за бојеву спремност нису пресудне само топле чарапе и солидне војничке чизме, већ много више. Власт и опозиција оптужују једни друге и траже кривца за „међународни дебакл СВ“. Разматрају се мере за поправни испит целе бојеве групе али и војске у целини. Да све буде горе, Министарство одбране Словеније нема војску способну да одмени 240 словеначких војника који су протеклих шест месеци „одрадили“ свој турнус на Косову у мисији КФОР и једва чекали да се врате кући. Уместо повратка у домовину, из Генералштаба СВ им је стигло наређење да морају да остану на Косову још шест месеци! Већину та вест није обрадовала, напротив. Што намеће питање будности и мотивације словеначких војника у саставу КФОР за чување реда и мира у јужној српској покрајини, нарочито сада када су после последњих догађаја у Косовској Митровици поново ескалирале међунационалне тензије.

Због негативне оцене и бојеве неспремности, војници 72. бригаде СВ остали су у матичним касарнама, а њихове носталгијом изнурене колеге из 36. словеначког контигента још увек чаме на Косову, присиљене да одслуже дуплу смену. За њих СВ нема „заменског људства“, зато је нови начелник Генералштаба Ален Гедер, чим је смењен његов претходник Остерман, као прву наредбу издао ону која се тиче Косова. Министарки одбране је дат рок од месец дана да заједно са Гедером среди стање у војсци, иначе јој оде фотеља, па аналитичар Клемен Грошељ закључује: „Срозали смо се до тачке на којој наша војска није способна да обави задатке како јој закон и устав налажу.“ Да све буде горе, и врховни командант у лику председника државе Борута Пахора већ четврту годину заредом негативно оцењује способност СВ. Стратешки документи министарства одбране откривају да је састав СВ пројектован на 7.600 војника, а у овом тренутку недостаје чак 1.000 људи јер су плате мале (око 720 евра), могућности за напредовање скромне… Професионални војници беже из војске чим им се укаже прилика. Жале се и на некомпетентну, неквалитетну и често неупотребљиву опрему, недостатак новца за набавку и оспособљавање.

ИГМАНСКИ МАРШ Симон Корез, представник за новинаре Словеначке војске, релативизује чињенице о лошој опреми, лошој увежбаности и лошим платама словеначких војника, а неуспех на НАТО вежби оправдава речима да „то ипак није био Игмански марш“, па „не треба претеривати“ у извештајима о промрзлинама осморице војника. Коментатори проблематизују катастрофалан резултат СВ на спорној „вежби спремности на војном полигону Почек, за шта су заслужне температуре које су сишле испод тачке смрзавања, а приде и низак морал војника“. Северноатлантска алијанса лупила је тешку заушницу Словеначкој војсци јер је, према оцењивачима НАТО-а, чак 800 војника неспособно за озбиљно дејствовање. Посланици опозиције су за „распад СВ“ оптужили Церарову владу, показујући пред ТВ камерама поцепане чизме и истрошене униформе, уз проблематичне тендере за набавку опреме… Све то је уродило још једном одлуком Генералштаба СВ која се тиче Косова: прекинута је обука војника за које је било у плану да у блиској будућности крену пут КиМ.

Гвидо Новак из синдиката СВ објашњава како недостатак људства изгледа у пракси: „Сада један војник мора да ради оно што су пре радила тројица, а све то зато што су од тројице, двојица војника напустила Словеначку војску.“ Осврнуо се и на опаску да „НАТО вежба није била попут Игманског марша“, чињеницом да су му „колеге војници, који су учествовали у вежби, казали да је било минус 15 степени Целзијуса, а они у летњој обући!“. ПР-овац министарства одбране узвратио је подсмешљиво да су „’рањеници’ имали нежна стопала“, па „после четири дана на полигону, када нису неколико дана скидали обућу, није чудо да је понека нога осетљивија на мраз“, те да би било „наопако да су војницима биле угланцане чизме када су се вратили са терена“ јер „војничка опрема мора бити поцепана после дуготрајног егзерцира“. Уследиле су огорчене реакције камерада јер морају сами да крпе униформе и одвајају од уста како би себи купили адекватну обућу. Да у 21. веку осам војника буде озбиљније рањено због промрзлина, то је „врх леденог брега разградње која је почела у време када је владу пре осам година водио садашњи врховни командант Пахор“, упозоравају медији. Средства намењена Словеначкој војсци су у константном паду, па је одбрамбени буџет у периоду 2010. до 2015. смањен за 200 милиона евра. Цивилно друштво, међутим, не види зашто би то било спорно, јер у мирнодопско време треба издвојити новац за образовање, здравство, културу… а не за ратовање. И баш ту виде суштину целе ове ујдурме са негативном НАТО оценом.

ПРЕДМЕТ СПРДЊЕ Врх НАТО-а из Брисела наиме већ годинама опомиње словеначке власти да не испуњавају своје обавезе преузете приликом уласка у Алијансу 2004. године. То се односи на издвајање новца из словеначког буџета за војску, тачније за куповину војне опреме. „Хоће ли војска и даље да се распада“, пита се ПОП ТВ и констатује да је „жалосно да смо због таквог стања у Словеначкој војсци некредибилан партнер у НАТО-у; запитајмо се: ако нисмо способни да испунимо своје обавезе у НАТО и немамо војску способну ни за мировне мисије, ко би онда могао да помогне нама ако нам затреба помоћ војске?“ Тражење кривца за настало стање кулминирало је у оптужбама на рачун „београдских официра“ који данас служе у СВ, дакле кадрова школованих у ЈНА у доба СФРЈ и „негативне селекције која је у мирнодопоско време од лавље војске која је победила једну ЈНА, тада једну од највећих армија на свету, сада постала предмет спрдње“.

Словеначка влада, притиснута све учесталијим штрајковима лекара, учитеља, полицајаца, уопште, свих грана јавног сектора чији захтеви имају заједнички именилац а то је повећање плата, креше буџет где стигне, зато се и издвајање за војску нашло на удару рестрикција. Алијанса је узвратила контрамером и словеначке војнике прогласила „неспособним за бојно деловање“, тј. combat unfit према НАТО стандарду.

Уље на ватру додаје председник парламентарног одбора за одбрану Жан Махнич, констатацијом да је „стање у војсци катастрофално, плус што је командант (осрамоћене) 72. бригаде официр који не зна енглески и никада није био ни на једној војној мисији у иностранству“. Открио је и зашто су се чизме показале као „најслабија карика“ – крива је корупција, пошто их је СВ набавила од фирме у власништву оца једног од високих политичара из владајуће коалиције. И шта на све то каже војска? Она је увређена због оптужби да се намерно обрукала, јавља ПОП ТВ, а једина страшнија клевета од те била би да је спремала државни удар. А што се тиче неспособности, испоставило се да је управо Церарова администрација притискала сопствени војни врх да тестирање војске под покровитељством НАТО-а обави што пре, како би свеже људство до краја априла послала на Косово. Што је сада неславно пропало.              

ЦРЕВАЛ

Тај НАТО метод се користи за оцену спремности и усклађености јединица војске у пет категорија, од чега бар три морају да буду оцењене више од двојке како би цела група била проглашена за „combat ready“, дакле спремна за бој. „No go“ је ознака за двојку, а „go“ односно „ready“ је оцена виша од двојке. НАТО резултате таквог оцењивања држи у строгој тајности, а како је неуспех словеначких војника доспео у јавност – само то је остала тајна.

Првоаприлска шала

Љубљански „Дневник“ пише да „ударна снага Словеначке војске није способна за бојно деловање“, иако је Словенија била у обавези да до 1. априла ове године обезбеди бар 800 војника који су оперативно способни. „Оно што су наши савезници видели на војном полигону Почек, личило је на првоаприлску шалу“, признаје лист. Војници „нису знали ни да се крећу по бојишту по методи ЦРЕВАЛ савеза НАТО, а опрема коју су задужили, била је штетна по здравље“. Када се бугарски официр (кога је НАТО послао да оцени словеначке војнике) латио задатка, није могао да верује својим очима, па се, пишу словеначки медији, несрећник у неверици буквално хватао за главу. Уследила је и заслужена казна: оцена „combat not ready“. Тако мариборска 72. бригада не само да није досегла коначну оперативну способност, већ је оцењено да је неспособна за иоле озбиљнију акцију. Иако је 800 војника увежбавано 18 месеци на полигонима како код куће тако и у Немачкој, Чешкој, Мађарској, Румунији, Бугарској и Грузији, пали су на најважнијем испиту. Зашто? Примера ради, војници, који су дуже времена чекали у оклопном возилу Валук, прегрејали су се и ознојили, зато су им касније стопала тако промрзла да је морао да им прискочи у помоћ чак и санитет. Испоставило се да нове чизме нису издржале зимске услове, па су после две седмице употребе војници били принуђени да ђонове сами лепе лепком. И док војска муку мучи са основном опремом, Министарство одбране планира вишемилионску куповину нових оклопњака 8×8, иако СВ у овом тренутку нема довољно људи који би задужили већ купљено војно оруђе и оружје. Обашка што Словенија у мисије НАТО-а и УН шаље јединице које нису оспособљене за деловање.

  займы без отказа частный займ нижний новгородзайм под залог имуществазайм 3000 на карту