Predlog za posmatranje

Kako je Aleksandar Vučić čestitao izbornu pobedu Vladimiru Putinu, i da li se u toj čestitki krije odgovor na (navodni) nemački predlog da Kosovu omogućimo status posmatrača u Ujedinjenim nacijama? Ili će pak taj nemački predlog, kao kukavičje jaje, biti proglašen kompromisnim?

Ako je verovati listu „Danas“, a verujemo da izvesni krugovi preko ovih novina žele da pošalju izvesne poruke i srpskoj javnosti i srpskom rukovodstvu, Nemačka namerava da Srbiji predstavi novo rešenje kosovskog problema, koje je novo utoliko što u sebi sadrži jedan novi međukorak, a zapravo je staro jer, naravno, Nemačka ne namerava da odstupi od svoje, dakle američke pozicije, nego očekuje, kao što to sve vreme i čini, da odstupi Srbija. Ali Srbija, ako hoće da nastavi da to bude, više nema prostora za odstupanje…

POSETA IZ NEMAČKE Pozivajući se na neidentifikovane diplomatske izvore – nemamo razloga za sumnju da oni zaista postoje, bez obzira na njihovu anonimnost – „Danas“ ovih dana najavljuje da će tokom nedelje, možda već u četvrtak kada će ovaj broj „Pečata“ uveliko proći kroz štamparske mašine, Beograd posetiti neko od visokih zvaničnika Nemačke, kažu Jan Heker, novi spoljnopolitički savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel.

No manje je bitno ko će doneti, već šta će doneti. Piše „Danas“: „Nemački stav o Kosovu u suštini ne predstavlja nikakvu novost – Berlin i dalje insistira na pravno obavezujućem sporazumu Beograda i Prištine, kako bi dve strane sarađivale, umesto da ratuju. U tom kontekstu, zalaže se za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući UN, gde bi Kosovo najpre dobilo članstvo posmatrača, po ugledu na Palestinu… Dakle, Berlin ne smatra da Srbija treba da i formalno prizna nezavisnost Kosova, i ono što se predlaže u Berlinu i šire na Zapadu zapravo bi predstavljalo faktičko, ali ne i formalno priznanje. Sve to nedavno je u Berlinu predočeno i samom (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću.“

Pa se još dodaje i da „zvanični Berlin želi da pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine bude, ’ako je ikako moguće’, potpisan do karaja ove godine“, što je, navodi se dalje, „u skladu sa ranijim saznanjima našeg lista (’Danas’) da je tokom prošlonedeljne posete pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Ves Mičel preneo sagovornicima u Beogradu da Vašington i Berlin insistiraju da se kosovsko pitanje reši do 2019“.

Posetu iz Nemačke najavio je ove srede još jedan njihov domaći saradnik, predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, i sam najavljujući da „zvaničnici iz Berlina stižu sa konceptom pravno obavezujućeg sporazuma u kome će biti navedeno da se od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, ali se traži da ne sprečava članstvo Kosova u UN i međunarodnim organizacijama“.

I Janjić, kao i „Danas“, prenosi američko-nemačka očekivanja da sporazum bude potpisan do kraja ove godine, a simpatična razlika u nijansama između dva saveznika, makar sudeći po listu „Danas“ i Janjiću, sastoji se samo u pitanju da li će u nastavku razgovora Beograda i Prištine „u sali da budu prisutni i predstavnici Berlina i Vašingtona“ (D. Janjić), ili pak oni „nisu ’na istoj talasnoj dužini’ što se tiče naredne faze briselskih sporazuma – dok Berlin želi da u razgovorima učestvuje i nemački izaslanik, Vašington smatra da to nije potrebno“.

U svakom slučaju, što se toga tiče, podsećamo – i čitaoce „Pečata“, ali i aktuelnu vlast – da su naši zvaničnici najavili poziv Moskvi da se uključi ako se uključe i Amerikanci, što je Moskva i prihvatila. Videćemo kako će se ovo pitanje dalje razvijati.
PALESTINSKI MODEL Novost u čitavoj priči, kao što rekosmo, predstavlja spominjanje palestinskog modela za srpski Jerusalim, varijanta da Kosovo najpre dobije status posmatrača u Ujedinjenim nacijama po uzoru na Palestinu, za šta nije potrebna dozvola Saveta bezbednosti nego dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Pod uslovom da ovaj predlog zaista bude stavljen na sto, otkud ta ideja?

Dva su moguća odgovora, pri čemu jedan ne isključuje drugi.

Pod jedan, ovom se varijantom zaobilaze Rusija i Kina i njihovo pravo veta; zanimljivo, budući da smo na ovim stranicama već ukazali na mogućnost da Rusi ipak ispadnu veći Srbi od Srba, i blokiraju ulazak Kosova u punopravno članstvo u UN sve i ako bi se, ne daj Bože, Srbija s time saglasila.

Pod dva, status posmatrača u UN umesto punopravnog članstva mogao bi da deluje, ili, preciznije, mogao bi da bude predstavljen, kao nekakav kompromis s kojim bi vlast mogla da izađe pred javnost i da se pravi da je sačuvala obraz.

Naravno, ne treba nasedati na podvalu koja se krije iza ovakvog predloga (ako ga zaista bude kao što se tvrdi). Zašto podvala? Zato što bi status posmatrača značio da je Republika Kosovo stavila jednu nogu u vrata UN; zato što se njihovi zapadni sponzori ne bi na tome zaustavili nego bi naš pristanak na ovu varijantu ispravno shvatili kao znak naše popustljivosti, dakle, znak da nas pritisnu još jače da bismo popustili još više; i, najzad, zato što bi posmatrački status u UN Kosovu otvorio vrata za punopravno članstvo u Unesku. Kakav Palestina već ima.

ZAJEDNICA SRPSKIH OPŠTINA Iako je, posle svega ovoga, možda i suvišno postaviti pitanje šta bi moglo da nam bude ponuđeno zauzvrat, hajde i to da učinimo.

Zajednica srpskih opština, kao što se spominje, jer je, tvrdi „Danas“, bez dokaza doduše, „Nemcima takođe stalo do unapređenja položaja Srba na Kosovu, dakle, do formiranja Zajednice srpskih opština“.

Da im je do toga zaista stalo, primetio je i predsednik Vučić obraćajući se naciji ovog vikenda, formiranje ZSO bilo bi uslov Prištini za nastavak njihovih EU integracija. A nije nego je to demarkacija granice sa Crnom Gorom.

Spremaju li se sada da nam ponude ono što smo već dobili Prvim briselskim sporazumom – ZSO – u zamenu za nove ustupke, u vidu saglasnosti za ulazak Kosova u UN? Sva je prilika da jeste tako, jer da nije, zar bi Priština mogla da nastavi da odbija da razgovara o uspostavljanju zajednice? Kao što je to ponovo učinila ove nedelje a to čini već skoro pet godina, otkako je Prvi briselski sporazum potpisan. Odgovor je očigledno odričan. Odbijanje Prištine zasnovano je na odobrenju njenih zapadnih saveznika.

Ali sadržan je u svemu ovome i mnogo dublji problem. Ako su, naime, Evropska unija i, iza nje, Amerika, kao garanti Prvog briselskog sporazuma garantovali da će Zajednica srpskih opština biti formirana, a ona nije formirana, kako se bilo kojoj njihovoj garanciji uopšte može verovati? Naravno da ne može. Hoćemo da kažemo da, sve i ako bi nam obećali, kao što nisu, čak i da mogu, da će nas u EU primiti one 2025. godine ako 2018. ili 2019. potpišemo taj sporazum s Kosovom, kako da verujemo tom njihovom obećanju posle ove farse oko formiranja ZSO? Nikako, eto kako. Ili ovako, sasvim uprošćeno: njihova ponuda zaista izgleda kao da nam nude bezuslovnu kapitulaciju. Sve, u zamenu za ništa.

PUT U NJUJORK Imajući takvu parspektivu u vidu, a ona jeste takva i ne može da bude drugačija i u „Pečatu“ na to upozoravamo već godinama, nesumnjivo je da će se Vučić dobrano načekati, i to uzalud, ako ostane veran onome što je rekao u već spomenutom obraćanju naciji ove subote: „Mi nemamo više šta novo da uradimo za bilo koga. Imamo da čekamo formiranje Zajednice srpskih opština, ili da čekamo ponudu za kompromisno rešenje kosovskog problema.“

Da li je pod time imao u vidu onaj (navodni) nemački palestinski model? Čini se da ne, sudeći prema pisanju „Novosti“, koje otkrivaju da je Vučiću na Zapadu nedvosmisleno poručeno da je ZSO najviše što Srbija može da dobije u zamenu za neformalno-formalno priznanje Kosova, na šta je Vučić odgovorio da „ne prihvatamo taj smokvin list“.

Iako je njegov nenajavljeni odlazak u Njujork ove nedelje izazvao dosta podozrenja – neuobičajeno, izostala je bilo kakva zvanična najava Vučićevog odlaska u SAD – pa i zabrinutost da su u toku nekakvi tajni pregovori – prištinska „Gazeta ekspres“ ove srede pod oznakom „ekskluzivno“ otkriva da se i Hašim Tači nalazi u tajnoj poseti SAD – poruke koje je Aleksandar Vučić odande uputio, posle sastanka s generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom, daju osnova za opreznu nadu da to smokvino lišće, kojim bismo prekrili svoju predaju Kosova i Metohije, zaista nećemo prihvatiti.

Kako je javio RTS, naime, „Vučić se na sastanku s Guterešom založio za poštovanje Rezolucije 1244 o Kosovu, veću ulogu Unmika u pokrajini i pronalaženje kompromisnog rešenja za Kosovo“. Da ne ulazimo sad u pitanje šta jeste ili nije kompromis za jednu, odnosno drugu stranu, ali nesumnjivo je da svako zalaganje za Rezoluciju 1244 i jačanje Unmika umesto njegovog potpunog ukidanja predstavlja čistu jeres iz ugla svih zastupnika krnje kosovske nezavisnosti. Te kao takvo ne može a da nas ne natera da se ponadamo da ćemo se još boriti, što je i inače najveća realna nada koju trenutno sebi možemo da priuštimo.

ČESTITKA PUTINU I SI ĐINPINGU Istovetnu nadu izaziva i nekoliko rečenica iz čestitki koje je predsednik Vučić uputio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i predsedniku Kine Si Đinpingu povodom njihovih reizbora. Putinu je Vučić zahvalio na „odbrani državnih interesa Srbije, koja se ogleda i kroz podršku u Ujedinjenim nacijama, kao i u svim drugim međunarodnim organizacijama u kojima Srbija štiti svoj integritet, ugled i slobodarsku tradiciju“, a „veliku zahvalnost na svesrdnoj podršci Kine pitanjima od suštinskog državnog i nacionalnog interesa za Srbiju, prvenstveno u odnosu na pitanje Kosova i Metohije“ uputio je istovremeno i Si Đinpingu.

Ove rečenice sigurno nisu bile namenjene anesteziranju ovdašnje javnosti zato što u ovdašnjoj javnosti nisu ni primećene, niti se iko i potrudio da budu primećene. A Vučić je i jednome i drugome mogao da čestita i bez spominjanja Kosova i Metohije. Što znači da ovo jesu bile direktne Vučićeve poruke Vladimiru Putinu i Si Đinpingu, koje se ne svode samo na izraze zahvalnosti već će biti pročitane i kao njegovo obećanje da će borba za Kosovo i Metohiju, u kojoj nas Rusija i Kina podržavaju, biti nastavljena.

A to pak znači, kako to Vučić ove srede uveče reče na RTS-u, da će biti „velikih pritisaka na Srbiju“. A opet, imajući u vidu da jedinu alternativu tome predstavlja bezuslovna kapitulacija, boljoj vesti zapravo nismo ni mogli da se nadamo. I samo da na tom pravcu i ostanemo kad najavljeni pritisci počnu da se pojačavaju.            

 

2 komentara

  1. Ocigledno je da je platforma Predsednika o nasem stavu vec bila skrojena.No izdesavale su se neke ne predvidjene stvari,vlasi su se dosetili,pa je navrat nanos ubrzana diplomatska aktivnost,neznam kud se i zasto zuri,da bi se neke stvari doterale.I ovaj tekst je u tom kontekstu razotkrivanja losih namera sa svih strana.Pljuste izjave zvanicnika braneci predsednikova iznenadna putesestvija po centrima moci.Moramo,obicni ljudi,po svaku cenu spreciuti potpisivanje bilo kakvog obavezujuceg akta u vezi KiM.Nema dogovora oko onaoga sto je nase.Dogovor je da se KiM vrati u Ustavni poredak Srbije a onada neka beli svet pise sva potrebna dokumenta za siiptare na KiM.

  2. Unutrašnji dijalog.r.j.

    MNOGO JE VARIJANTI da se reši Kosovo: Od Briselskog sporazuma (Kosovo dobija sve atribute države) i Dačićevih razgovora sa Tačijem 2013 god da Kosovo može da dobijee stolicu u UN ako se Srbi i Albanci dogovore (nakon čega se korigovao kada je dobio kritike), nezvaničnim modelom dve Nemačke, da samo Srbi i Albanci mogu da se dogovore bez uplitanja sa strane, Pravnoobavezujućim sporazumom o normalizaciji bez priznajna Kosova, možda Unija države Srbije i Kosova da zajedno udju u EU (Vučić oduševljen tim predlogom), Vučićevim unutrašnjim dijalogom (da ubrza završnicu BS- predaju teritorije), Vučićevim kompromisom sa Albancima (novi Vučićev izum, do juče bio dijalog… samo dijalog može da reši…), da Srbija ne mora da prizna Kosovo ali da sprovede dogovore iz sporazumada se Kosovu omogući status posmatrača u UN (Palestinski primer)…?

    OD poziva na Unutrašnji dijalog o Kosovu (kada je Kosovo petogodišnjim pregovorima predato Albancima 99,99%) jasno je kako će Vučić rešiti Kosovo (verovatno u dogovoru sa Tačićem i EU). U planu je da se Unutrašnji dijalog ugradi u Briselski sporazum – odgovornost za predaju teritorije KS prebaci na Srbiju.
    Na takav zaključak upućuju poslednji dogadjaji terorističkog napada na Srbe u Kosovskoj Mitrovici, uzrok: Pokušaj da se sprovede Unutrašnji dijalog srpskog naroda na Kosovu pod rukovodstvom Marka Djurića: Albanci su unapred upozoravali (kao u slučaju šarenog voza) da neće dozvoliti da se narušava teritorijalni integritet Kosova po Briselskom sporazumu. Srbija ignorisala i nije odgovarala na upozorenja (da se vlasi ne dosete da je Kosovo teritorijalno predato Albancima), i daje neadekvatna tumačenja za napade na Srbe (kriv Briselski sporazum)?
    REŠENJE će biti Vučićev KOMPROMIS sa Albancima da oni omoguće Srbima osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), iako je to već regulisano B. sporazumom 2015 god kada je Srbija pobedila sa 5:O (ali se strogo krije suština – da se kaže u Srbiji da će ZSO sa manjinskim-opštinskim statusom kao i ostalih kosovskih opština raditi po zakonima i Ustavu države Kosovo, po Briselskom sporazumu). A SRBIJA ĆE SPROVESTI sve dogovore iz Brisela i dodatne dogovore (Vučićevi kompromisi) sa Kosovom, Tačijem i EU), bez priznavanja Kosova – sa potpisivnjem SVEOBUHVATNOG OBAVEZUJUĆEG SPORAZUMA o normalizaciji (ulaznica KS za UN, Unesko, vojsku…)? …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *