ПОХВАЛА ПУТИНОВОЈ РУСИЈИ

Дозволите ми да вам објасним из којих разлога је данас неопходно бити на страни Путинове Русије. Због чега је неопходно заћи с оне стране стакластог позоришта пропаганде педагога светског мондијализма „мејд ин САД“ и телохранитеља искључиве политички коректне и етички корумпиране мисли

Oдмах кажем, без увијања и перифраза: Владимир Путин, нажалост, није Лењин. Наглашавам: нажалост! Ипак, Путин има стратешку аутономију и оружје за масовно одвраћање. После Горбачова, који је рекламирао ланац америчких ресторана „Pizza Hut“, и после Јељцина, који је између две вотке продао Русију олигарсима финансија, Путин је на свој начин преузео херојску лењинистичку традицију отпора американоцентричном империјалистичком капитализму.
Због тога, Русија има сада (2018) задатак да подржи што је могуће више држава које пружају отпор америчкој империји, при чему и она сама има улогу државе која пружа отпор: треба да игра улогу „altera pars“, као у време Берлинског зида. Она мора да задржава и ограничава захукталу неограниченост америчког империјализма који од 1989. више него икада изазива крв у свету. Са руском снагом, то је као да се стилизованом портрету америчког председника Обаме прилепи тврдња „yes, we can“, а уз њега стави слична слика Путина, уз коју је прилепљена тврдња „no, you can’t“. За то постоји потреба за – понављам са усхићењем – геополитичком и војно јаком и независном Русијом. Потребна нам је моћна Русија, која може да заустави – у ово доба када нема више историјског комунизма двадесетог века – делиријум неограниченог проширења фанатизма економије под вођством САД. Постоји потреба и да се доведе у питање наметнути образац Вашингтонског консензуса.
Доказ да Путинова Русија мора бити геополитички подржана, пре свега, представља дипломатска и медијска мржња западног новинарског и интелектуалног циркуса – звучника неокапиталистичке и финансијске моћи. Пси чувари лају на Путина због све краћег повоца, јер они увек гледају очима силе из Вашингтона.
Потреба да се подржи Путин поткрепљена је, у конвергентном смислу, умножавањем америчких база у Румунији и Мађарској, као и западњачком намером да увуку Украјину у НАТО, коју су зато и дестабилизовали 2014. године кроз обојену револуцију, којом су управљале америчка власт и, у подређеном положају, Европска унија. У 2014. години – треба на то подсетити – десио се прави-правцати паранацистички удар у Украјини, који су подржали екстремна десница Свобода и Прави сектор, као и САД, ЕУ и наши патетични антифашисти, који су антифашисти само у одсуству фашизма, зато што се не усуђују да буду антикапиталисти у присуству капитализма, а који подржавају фашизам када стварно постоји фашизам!
Једини прави антифашиста и антинациста био је Путин, који је за наш медијски циркус… фашиста! Велика традиција Црвене армије, која ослобађа Европу од нациста, оживела је у Путину 2014. године. Напред Русијо, са тобом смо!

Превод са италијанског Драган Мраовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *