Печат недеље

Влада на реконструкцији?

Како је премијерка Ана Брнабић ставила председника Александра Вучића пред избор између ње и Зоране Михајловић и/или Јадранке Јоксимовић

Kако се, као што смо већ навикли, о реконструкцији (и) ове Владе Србије говори безмало откако је и формирана – и то не захваљујући деловању опозиције него саме владе и њених саставних делова – утисак је да смо некаквој прекомпозицији у Немањиној 11 сада много ближи но што смо били у претходном периоду. Што наравно не значи да ће је – прекомпозиције – заиста и бити, али значи да влада све више функционише као раштимовани оркестар уместо као добро уигран тим. А значи и да би одлагање реконструкције у виду одстрањивања реметилачких фактора представљало само даље гурање проблема под тепих, из чега се рађа и оправдано питање зашто би се – под чијим утицајем? – проблеми гурали под тај тепих уместо да буду решени.
ИЛИ – ИЛИ Да је заиста дотерало цара до дувара постало је сасвим очигледно овог понедељка увече, када је премијерка Ана Брнабић „Танјугу“ изјавила да ће с председником Александром Вучићем о реконструкцији владе разговарати у првом слободном термину. „Чим се председник Вучић врати из Брисела (у петак се тамо састаје с Хашимом Тачијем), замолићу га да разговарамо о реконструкцији владе и персоналним решењима“, казала је премијерка, наглашавајући да ће ови разговори започети „у најкраћем могућем року“ и да „влада мора да буде тим, јер без тима нема резултата“.
Сличне оцене и најаве премијерка је изнела и у интервјуу „Српском телеграфу“ који је објављен овог уторка – што ће рећи да је с новинарком овог листа премијерка разговарала најкасније у понедељак током дана – што је битно утолико што се може закључити да је цитирану изјаву „Танјугу“ Брнабићева дала после разговора за „Српски телеграф“. А то је пак важно због тога што је, у међувремену, она по свој прилици одлучила да није била довољно резолутна, те њена изјава „Танјугу“ садржи и снажну напомену од какве се у разговору за „Српски телеграф“ суздржала: „Функционисаћемо као тим, без појединачних сујета и промовисања личних агенди и имаћемо резултате, или ја не морам да будем председница владе.“
Председница Владе Србије тиме је председнику Србије поручила да (може да) бира између ње и некога из њеног кабинета.

МИХАЈЛОВИЋ? ЈОКСИМОВИЋ? Кога Ана Брнабић има у виду? У „Српском телеграфу“ је – указујући да „инфраструктурни пројекти не иду довољно брзо“, да „процес јавних набавки није довољно ефикасан и транспарентан“, те да „на сваком појединачном кораку у овом процесу имамо проблем, а инфраструктурни пројекти су кључ за бржи раст“ – прилично неувијено уперила прст у Зорану Михајловић, министарку грађевинарства, саобраћаја и – инфраструктуре. Овај је закључак утолико очигледнији што је управо овај проблем, и само њега, премијерка издвојила у одговору на питање „у којим ресорима (…) највише шкрипи“. И при томе је, одговарајући даље на директно питање шта је разлог честом варничењу између ње и министарке Михајловић, практично потврдила да између њих две постоји проблем: „Редовно се састајем са свим члановима владе јер наши грађани не заслужују да нешто стоји зато што два члана владе не могу да раде заједно.“
А треба подсетити и да није Ана Брнабић једина у сукобу са Зораном Михајловић. Недавно је, примера ради, њену смену јавно затражио и посланик и функционер СНС-а Владимир Ђукановић, оцењујући да су „понашање Зоране Михајловић, у смислу намештања афера колегама министрима у влади, креирања непостојећих сукоба, као и њени константни напади на Ану Брнабић и остале колеге у влади, показатељ да она мора да буде смењена са места министра током реконструкције“.
Медији су, додајмо свему овоме, у октобру, па у новембру прошле године, а ево, и у марту ове године („Данас“, 9. март, „Циљ Ане Брнабић је смена Јадранке Јоксимовић“), писали о могућности да из владе оде и актуелна министарка за европске интеграције.
Имајући овај двојац (Михајловић–Јоксимовић) и описани контекст у виду, сасвим је занимљива насловна страна „Курира“ од овог уторка, из које би се могло закључити да нападнута страна сад узвраћа ударац. „Вулин шпијунирао Зорану и Јадранку“, стоји на насловној страни која, узгред буди речено, крије текст који заправо показује да никаквог шпијунирања није било него је реч о медијском мониторингу Министарства одбране који се односи на медијску презентацију рада свих министарстава у Влади Србије. Без обзира на то, министарке Михајловић и Јоксимовић нису пропустиле прилику да изразе своје негативне сентименте према Министарству одбране и, посредно, према надлежном министру Александру Вулину.
Да ли је реч, да поједноставимо, у сукобу прозападног и проруског крила у актуелној српској влади? Све и ако није него су заиста посреди пре свега лични анимозитети, сукоб ће неизбежно бити интерпретиран (и) на баш овакав начин, не само у Србији већ и шире. Што му додатно даје на значају.
У сваком случају, ако не и пре, онда свакако када је гласала за британску резолуцију о Сребреници која је претила да читав српски народ прогласи за геноцидни и успут утре пут ка затирању Републике Српске, Зорана Михајловић показала је да јој није место у Влади Србије. Али је свеједно у њој о(п)стала до данас. Да ли ће се поново показати несмењивом?