Осигурање у Србији има велики потенцијал

Од избијања велике економске кризе, у претходној деценији, осигурање је једна од ретких стабилних индустрија

Пише Наташа Францисти

Иако су позитивни резултати који су остварени у области осигурања скромни, њихова главна карактеристика је константност. То је, тренутно, главна предност осигурања у односу на остале сегменте финансијског тржишта. Не треба заборавити ни да индустрија осигурања расте двоструко брже од БДП и да је изнад регионалног просека.

Међутим, учешће премије у БДП и даље је око 2 одсто, док просечна премија, per capita, износи тек нешто више од 100 долара. Поређења ради, у државама ЕУ премија осигурања учествује у БДП са 7,6 посто, док просечна премија износи око 2.500 долара. На те податке подсетио је и директор „Дунав осигурања“ и председник УО Удружења осигуравача Србије Мирко Петровић на округлом столу о осигурању на „Копаоник бизнис форуму“. Са скупа је поручено да индустрија осигурања у Србији није довољно развијена иако има велики потенцијал и представља важан инструмент економског развоја. Основни разлози недовољне развијености су низак стандард грађана, неликвидност привреде и недовољна едукација грађана о производима и услугама осигуравајућих кућа. Осигуравачи кажу да на прва два разлога не могу да утичу и наводе да је неликвидност привреде све мањи проблем. Поручено је и да осигурање није трошак и да је заблуда да су полисе скупе.

Директор „Дунав осигурања“ сматра да је за развој неопходна едукација, али не само када је реч о грађанима већ и онима који уређују правни оквир. Едукација, према Петровићевим речима, треба да доведе до повећања премије и боље структуре премије. Он је навео и да је веома важна размена информација, знања и искуства између представника државе, регулатора и индустрије.

Генерални секретар УОС Душко Јовановић изјавио је да су већ почеле припреме за овогодишње „Српске дане осигурања“, с обзиром на то да је такав скуп добра прилика да представници државе и индустрије, домаћи и страни стручњаци размене искуства и заједно пронађу решења за развој осигурања. „Таквим конференцијама, уз сталну едукацију, вратићемо осигурању место које му припада“, сматра Јовановић. „Циљ нам је“, додао је Јовановић, „да дуготрајном едукативном кампањом подигнемо ниво свести грађана о значају осигурања. Осигурање треба да представимо у пуном светлу, као савезника у невољи, а не као непотребан трошак.“

Гордана Букумирић, председница ИО „Уника осигурања“, рекла је да мање од 2 одсто становништва користи услуге добровољног здравственог осигурања, јер се погрешно мисли да је то само за оне који имају високу платежну моћ. „Добровољно здравствено осигурање боље је рангирано код запослених него одређени бонуси или повећања плата“, нагласила је Букумирићева. На панелу о осигурању било је речи и о новим производима животног осигурања, који грађанима нуде могућност пласирања средстава у инвестиционе фондове. Наглашено је и да је дигитализација важан процес, али да ће директан контакт са купцима увек бити битан.

Развијене државе су одавно препознале да је осигурање важан инструмент дугорочног економског развоја, јер је у функцији мобилизације слободних финансијских средстава, обезбеђује додатну ликвидност на финансијском тржишту, а слободан капитал ставља у функцију привредног развоја. Због тога је системским решењима најпре подстакнут развој тржишта осигурања, а потом осигурање искоришћено као фактор дугорочне економске стабилности. Сличне потезе сада очекују и наши осигуравачи. То би, најпре, биле пореске олакшице за животно осигурање, које не би имале негативне ефекте по буџет, али би за неколико година по том основу могло да се прикупи додатних милијарду евра. Тако би био ојачан инвестициони потенцијал осигуравајућих друштава, која би се укључила у велике инфраструктурне пројекте. Уз то, неопходно је омогућити дугорочно инвестирање осигуравача, јер на данашњем плитком тржишту осигуравачи имају проблем да пронађу сигурне и приносне алтернативе за улагање, нарочито на дужи рок. Неопходно је и увођење нових врста обавезних осигурања, што ће, с једне стране, растеретити буџет јер није задатак државе да надокнађује штету услед елементарних непогода, а с друге стране, позитивно утицати на подизање свести о потреби осигуравања лица и имовине. Неопходно је и да се настави са изменама регулативе што ће омогућити развој нових производа и улагање тако прикупљених средстава, али и дати више могућности клијентима осигурања да сами бирају сопствену инвестициону политику и одлучују о висини ризика који желе да прихвате.

У сваком случају, наше тржиште је на нивоу од готово 800 милиона евра укупне премије, али би врло брзо могло да прескочи границу од милијарду евра. Да би се то достигло и да би осигурање имало снажан раст, потребни су додатни кораци. Многи ће рећи да живимо у доба велике кризе, када осигурање није на врху приоритета, али је чињеница да баш у време кризе грађани и привреда имају већу потребу да се осигурају.   

Перформанс

Увод у панел о осигурању на „Копаоник бизнис форуму“ био је перформанс, чији је главни актер био новинар Јован Мемедовић. Многе посетиоце Копаоника изненадила је „драматична“ сцена у којој је екипа Горске службе спасавања довезла до хотела Мемедовића завезаног за спиналну даску и смештеног у приколицу моторних санки. Спасиоци су га брзо ослободили и дали знак да је то била симулација вежбе хитног транспорта. На тај начин је најављен панел Удружења осигуравача Србије.