ОД ХРВАТСКИХ КРАЉЕВА ДО АУШВИЦА И ЈАСЕНОВЦА

Текстови о концентрационим логорима Јасеновац и Аушвиц на хрватској „Википедији“ представљају ревизионизам и беспризорно умањивање злочина почињених на овим местима, оцењују чак и хрватски историчари

Хрвати су, као што смо о томе већ писали, слаби на фалсификовање историје. Једно је, међутим, када продајете причу о нечему о чему људи генерално немају појма, као што су некакви хрватски краљеви или историја „хрватског Дубровника“, а нешто сасвим друго је када покушавате да подметнете лажну причу о свима добро познатом појму, као што су, на пример, Јасеновац или Аушвиц. На хрватској верзији „Википедије“ ова два логора ноторна по својој свирепости и многобројним недужним жртавама су еуфемистички названи „сабирним логорима“. На другим језицима, као што су енглески, француски, немачки, италијански, шпански и руски, у наслову текстова о Јасеновцу и Аушвицу јасно пише да се радило о концентрационим или логорима смрти. Овога су свесни и хрватски историчари који су за БИРН изјавили да „са својим националистичким ставовима, чињеничним грешкама, недостатком академских референци и изостављеним чињеницама о историји из Другог светског рата, ’Википедија’ на хрватском језику није поуздан извор“ и да су „чланци који се односе на профашистички усташки покрет из Другог светског рата и његове злочине посебно непоуздани, идеолошки оптерећени и непрецизни, што води до минимизирања злочина“.

Историчар Филозофског факултета у Загребу Хрвоје Класић указује да „постоји велика разлика“ између енглеске и хрватске верзије „Википедије“. „Никад не бих упутио студенте на хрватску верзију ’Википедије’ ако желе да науче нешто о хрватској историји. И сам сам видео да је велики број чланака и тема уређен на комплетно ревизионистички начин, са изразитим националистичким нагласком и, усудио бих се рећи, проусташким осећајем“, рекао је он. Класић је указао да, на пример, текст о Јасеновцу на енглеском има 187 референци, од чега 37 на књиге и две на академске чланке, док хрватска верзија има 57 референтних напомена од којих многе воде до проусташких медија и приватних блогова, а само три су референце на књиге. Класић наглашава да иако је Јасеновац делимично био и радни логор, погрешно је говорити о њему само као о таквом логору. „То је потпуно исто као да сам написао књигу о Трећем рајху и једноставно навео да је током тог периода дошло до повећања запослености и индустријске производње, што је довело до побољшања животног стандарда грађана. То је тачно ако искључите све што се дешавало са осталима на које се није гледало као на део немачке нације“, рекао је он. Према његовим речима, говорити о Јасеновцу само као о сабирном или радном логору, што је случај на хрватској „Википедији“, значи коришћење „истог дискурса“ као и усташка пропаганда, која није јавно спомињала убиства у логору.

Према речима једног администратора хрватске „Википедије“ с којим је БИРН ступио у контакт, НДХ је званично за Јасеновац користила термин „сабирни логор“ и термин „концентрациони логор“ је само „колоквијалност“. Ако је НДХ тако рекла, онда то мора бити истина. Па не би ваљда Лубурић лагао?

Историчар Горан Хутинец указао је да се скоро 40 одсто од написаног за Јасеновац односи на то да је поименичан списак жртава логора – који је сачинио Меморијални центар Јасеновац – неистинит, да је наглашено да се манипулише бројем убијених људи и да се истиче да је Јасеновац био логор који су након Другог светског рата користили комунисти, иако за то не постоји ниједан валидан историјски доказ.