Љубав и гитаре

Завршен 19. београдски Гитар арт фестивал

На овогодишњем „радосном музицирању” било виђени и слушани велико гитарско такмичење, промоција градитеља гитара, мајсторски курсеви и лекције за почетнике, али и одлични концерти врхунских солиста

Rадосним музицирањем Оркестра гитара (World Guitar Orchestra), Омладинског симфонијског оркестра Ел Система, са солистима фасцинантним венецуеланским трубачем Пачом Флоресом, гитаристом Хезусом Гонзалесом званим Пингвин, певачем Рикардом Лукеом, под диригентском палицом Герарда Естраде, песмом All you need is love весело је завршен 19. Гитар арт фестивал. Мото фестивала била је повезаност (Be connected) – веза коју музика ствара међу људима, као што је и показано кроз неколико дана гитарских свечаности у Београду (16–21. март).
Као и обично, на фестивалу је било велико гитарско такмичење, промоција градитеља гитара, мајсторски курсеви и лекције за почетнике, али и одлични концерти врхунских солиста. Дом омладине је закратко постао connected са светом гитаре. На отварању наступио је гитарски дуо Асад, бразилска браћа Серђо и Одаир, уз највиши степен мајсторства, музикалности и заљубљености у музику. Свирали су у Београду после тринаест година, а програм је приказао богату палету гитарске музике. За почетак, Скарлатијеве сонате за чембало, у обради за две гитаре. Доменико Скарлати је у 18. веку користио шпански фолклор као инспирацију, нарочито звуке домаћег инструмента гитаре, па су неке сонате за чембало чак лакше за извођење на гитари (брза репетиција, разгадо акорди). Велики уметници уживали су у једноставном звуку тако компликованих арабесака барокне музике, са украсима којима могу позавидети многи чембалисти. Стандардни виртуозни репертоар (Ђулиани, Кастелнуово Тедеско, Родриго) увео је у музику Бразила, која је и била поента концерта. Жобим, Жизмонти, Виља Лобос и сам Серђо Асад са Бразилском свитом донели су у Дом омладине дах бескрајних плажа и зелених џунгли, интерпретацијом која сврстава браћу Асад у сам врх гитарског Олимпа.
До краја су наступили дуо Мучкалица, Хоакин Клерч, Пуерто фламенко, дуо Мелис, Пачо Флорес са гитаристом Гонзалесом (промоција новог албума Ентропија), а промотивни концерт диска Балкан, Медитеран, Оријент свирали су Срђан Булатовић и Дарко Никчевић. Нажалост, фадо певачица Дулсе Понтеш није могла да дође, али је зато завршница надокнадила изгубљени дан. Прошлогодишњи победник такмичења мађарски гитариста Петер Гиран добио је соло програм који је конципирао од барока до фламенка. Иза два комада барокног енглеског композитора Хенрија Персла (са, опет, одличним украсима) следила је Linda Maestra Кастелнуово-Тедеска, Соната професора Давида Павловича и фламенко импровизације Пако де Лусије и Пако Пење, у чему је Гиран био најбољи и показао највише страсти. На праве домете његове каријере мора се сачекати, године ће показати његов прави формат. У наставку светску премијеру новонастале Европске свите представили су Александар Седлар (Србија), Нејц Кухар (Словенија), Голфам Хајам (Иран) и Марек Пасиечни (Пољска) – ставове су компоновали за ову прилику уз менторство Душана Богдановића, а пети став је створен на лицу места у Београду, као интеграција. Најинтересантнији је био Пољак, са гитаром као удараљком, а наш Седлар је имао нефер предност јер је једини био озвучен и могао је да се игра семпловима. На крају се то показало као позитивно, јер је он био одлична ритмичка окосница новог интегративног става који је, наравно, био у мешовитом седмоделном ритму и одвијао се по принципу џезерског jam session-а, да би, очекивано, завршио неком од наших песама, Јовано Јованке, вероватно у част Влатка Стефановског. Изазвали су овације.
Омладински симфонијски оркестар Ел Система у Београду је већ свирао са успехом. И овај пут је показао високи професионализам и усвираност, вођен сигурном руком маестра Герарда Естраде, у програму јужноамеричке музике лакшег габарита. Као солисту, али и композитора, чули смо трубача Пачоа Флореса који се својим инструментом маестрално поиграва. На крају су наступили и Светски оркестар гитара уз диригента Томаса Офермана који је с њима радио, и млади симфонијски оркестар и (одрасли) певачи, у кубанској, а затим и у Битлс апотеози љубави и повезаности кроз музику. Ефектан, весео и разигран завршетак једног, у гитарском свету, озбиљног и значајног фестивала.
У исто време, истог дана, на Коларцу је отворено Међународно такмичење Музичке омладине у (истој) категорији гитаре, концертом на коме су усамљено наступили троје зрелих музичара – флаутиста Љубиша Јовановић и гитаристкиња Вера Огризовић, са гостом. Било би за Београд и публику много лепше да су обе организације ујединиле напоре, када се већ ради о истом инструменту и сличним форматима такмичења, па да младост и полетност Ел Система и оркестра младих гитариста заблиста и осветли обе свечаности младих и за младе.