Кад хероји Украјине постану терористи

Врхушка мајданске власти разапела је на крст своју „светицу“ Нађу Савченко, заборављајући све хвалоспеве које су говорили док је била њихов изборни адут, у земљи где је просечна плата једва 200 долара

Трагедија је избегнута, украјински парламент је спасен. Спречен је ужасни терористички напад на скупштину и њене посланике, који је планирала – нико други до Надежда Савченко, народна посланица и Херој Украјине. Жена која је, док је боравила у руском затвору, била слављена као украјинска Јованка Орлеанка, иконописана као „Света Нађа“ која сабљом одсеца главу Владимиру Путину, а њена слика са апелом за ослобађање месецима красила говорницу Врховне Раде одакле је говорио и амерички потпредседник Џозеф Бајден. Сада је врхушка мајданске власти разапела на крст своју светицу, трудећи се из све снаге да заборави хвалоспеве које су говорили у време док су сматрали да је она њихов главни изборни адут, у земљи где просечна плата једва досеже 200 долара. Истог тренутка када је украјинског председника Петра Порошенка назвала кривцем за све, почела је њена демонизација, окончана хапшењем прошле недеље, под оптужбом за тероризам. Тако се сада може извући занимљива аналогија: званични хероји „независне Украјине“, не само нацистички официри из Другог светског рата попут Романа Шухевича и Степана Бандере већ и ови проглашени после Мајдана 2014, заправо су криминалци и терористи.

[restrict]

СПРЕМНА ДА СТАНЕ НА ЦРТУ ПОРОШЕНКУ На заседању Врховне раде, у четвртак 22. марта, скупштински административни одбор одузео је депутатски имунитет Надежди Савченко, а затим ју је Служба безбедности Украјине (СБУ) ухапсила и спровела у истражни затвор, где се и сада налази. У скупштинској сали приказан је получасовни филм о „завери“ Нађе Савченко, у присуству првооптужене. Она се све време смејала, док су на видео-биму показивали мутне кадрове снимљене скривеном камером, где женска особа која подсећа на њу договара са донбаским „сепаратистима“ испоруке оружја. Наведено је да је њен план био да минобацачем сруши стаклену куполу у сали за заседања Врховне раде и тако поубија што више посланика, а оне који преживе затим „дотуче аутоматским пушкама“, заједно са својим саучесницима. Тако би Украјина, оптужују Порошенкови тужиоци, за само неколико минута била – обезглављена! Путин би се, објашњавају даље, у Кремљу радовао, Донбас би славио, а Нађа би могла да преузме власт…

Савченкова је још на седници административног одбора „признала“ све што јој стављају на терет, односно разговоре о набавци оружја и свргавању власти. Једино, додала је, то су били само разговори, а реалне акције није планирала. Како је објаснила, све време је знала да је СБУ тајно прати и снима и намерно је спремала „политичку провокацију“. Тако је и било – одмах по одузимању посланичког имунитета, у скупштинском холу дочекао ју је официр СБУ и прочитао налог за хапшење, затраживши да пође с њим. Савченкова је пристала, али уз услов да до зграде тајне полиције прођу пешице центром Кијева. Уз пут пратила их је маса њених присталица, који су узвикивали пароле о криминалном режиму и славили Надежду као хероја нације. На тај начин, њен политички перформанс био је потпун, јер су милиони грађана све то гледали у директном преносу. Не само што не постоје докази против ње већ је у очима многих, упркос огромном напору да се уништи њен имиџ Хероја Украјине, постала још популарнија у земљи што је одавно изгубила сваку наду. Зато је добила Нађу, која је већ најавила своју председничку кандидатуру за изборе 2019. године.

Посланицу Савченко тако су ухапсили тачно на двогодишњицу изрицања казне у руском суду у Ростову на Дону. Тада је осуђена на 22 године затвора због саучесништва у убиству двојице новинара руске државне телевизије у Донбасу. Овај податак је утолико гротескнији јер је и Порошенко, који сада хапси Надежду Савченко, пре две године носио плакате за захтевом да она буде ослобођена, а затим је и одликовао златном звездом Хероја! И био силно „обрадован“ када ју је Путин помиловао својим указом и затим разменио за заробљенике које је Кијев држао у затвору. За Порошенка, све је изгледало изузетно добро у том тренутку – вероватно се и сам осећао као херој који спасава „Свету Нађу“ из Путиновог казамата.

Али када је она пре десетак дана у телевизијској емисији „Украјински формат“ најавила своју председничку кандидатуру, Порошенко је активирао тајне агенте. „Рекла сам још оног дана када сам изашла из руског затвора, односно на својој првој прес-конференцији, да ћу се кандидовати за председника Украјине. Нисам човек који гази своје речи“, поручила је Савченкова. Практично истог дана уследио је одговор власти: оптужбе да је, заједно са шефом „Официрског корпуса“ Владимиром Рубаном, планирала напад на Врховну раду, али и на конвој председника Украјине, уз употребу крупнокалибарске снајперске пушке „Топаз“. Ове оптужбе многи у Украјини већ су упоредили са Хитлеровим паљењем Рајхстага, приписаним комунистима, или провокацијом на немачко-пољској граници 1939, када је нацистички режим побио сопствене војнике – преобучене у пољске униформе. Такође, оцењује се да Нађа Савченко после овог случаја није без шанси да на украјинској политичкој сцени прерасте у фигуру спремну да на изборима стане на црту Петру Порошенку.

ПОЗИВ ЗА СМЕНУ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА Још 15. марта Нађа Савченко је за портал „Страна“ оценила да „у земљи има довољно војних лица спремних да учествују у војном удару“. Позивала је и на „тоталну смену политичког система“. „Украјинци, запитајте се, ко бар једном није помислио да уништи ову власт, како су нас и позивали на свим мајданима. Ко није помислио да дигне у ваздух Банкову улицу (седиште председника Украјине, прим. аут.) или Врховну раду?“, запитала је Савченкова. Уследио је убрзо и оптужујући одговор СБУ, са видео-бима у парламенту. А главни украјински Тужилац Јуриј Луценко је нагласио: „Надежда Савченко, народни депутат Украјине, планирала је, врбовала, издавала наредбе о томе како извршити терористички акт овде, у овој сали, уништавајући гранатама две ложе, за министре и председавајуће, минобацачима рушећи куполу Врховне раде, а да се дотуку аутоматима преживели. Ми имамо за то необориве доказе.“

Са доказима, или без њих, тек чињеница је да као ратни херој и патриота, Нађа Савченко већ дуго разбија председника Порошенка, проглашавајући га слабићем и кривцем за све, а он може само да ћути, јер јој је стављао ловорике славе. Савченкова је 2016, после ослобађања из руског затвора, била и у престоници „агресорске државе“, Москви, што је био велики шок и ударац званичном Кијеву. Прошетала је Москвом и демонстрирала везену украјинску кошуљу у згради Врховног суда. А затим се вратила у Кијев, где су је политички противници дочекали салвом увреда и претњи, прогласивши је за агента руског ФСБ-а и Кремља.

Савченкова је узвратила да Порошенка сматра слабим председником који извршава све што од њега траже „европски партнери“. „Он је слаб преговарач, због тога је слаб председник, а зато је и Украјина слаба“, оценила је тада. Још му је саветовала се извини свом претходнику Виктору Јануковичу, кога је мајданска власт свргнула и протерала из земље. Јанукович је, каже, био много чвршћи председник и боље је штитио интересе Украјине. Она је, док је још била у руском затвору, кандидована као прва на листи партије „Баткившћина“ бивше премијерке Јулије Тимошенко. А затим је, такође као затвореница, изабрана у украјински парламент. Постала је и члан украјинске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, али је још увек лежала у ћелији. Са њеним именом на уснама хиљада људи, почињали су и завршавали се митинзи мајданске власти на челу са Порошенком. Због ње је Русију притискао цео Запад, јер је она била симбол националистичке и десноекстремистичке Украјине, идеалан лик Путинове жртве у свим западним медијима. А сад, када је хапси Порошенков режим, под потпуно измишљеним оптужбама – нема на Западу никога ко би стао у њену одбрану.              

Ко је Нађа Савченко?

Рођена је у Кијеву 1981, њу и млађу сестру Веру родитељи су добили у зрелим годинама. Нађин отац, учесник Другог светског рата, био је убеђени комуниста. На ћерку је пренео страст према мотоциклима, али како то да и љубав према комунизму није прешла на њу, већ је постала украјински националиста? Западни медији тврде да је Нађина мајка антикомуниста, иако су јој четири брата погинула у редовима Црвене армије, а двојица стигла до Берлина! Нађа је капетан Ваздушних снага Украјине, обучена за јуришни хеликоптер Ми-24 и бомбардер Су-24. Иза себе има 170 сати налета као пилот и 45 скокова са падобраном. За рат у Донбасу 2014. пријавила се у добровољачки батаљон „Ајдар“, али је задржала чин у војсци Украјине. Служила је и у саставу украјинског контингента у Ираку, као ретка међу женама у борбеним мисијама. У Донбасу је наводила бомбе, извлачила рањенике и због тога је одликована медаљом за храброст. И наравно – Орденом Хероја Украјине, због храброг држања у руском затвору. Носилац је и других домаћих и међународних одликовања: украјинска црква јој је доделила Орден Светог Ђорђа, Атлантски савет САД медаљу „За слободу“, Европски парламент награду „Андреј Сахаров – за слободу мишљења“, а добила је и украјинско „Светло правде“ и Међународну Награду слободе. Уз то, уручена јој је и пољска награда „Орао – Јан Карски“ и специјално украјинско признање „Жена трећег миленијума“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *