Излог књиге

Дејвид А. Кук

ИСТОРИЈА ФИЛМА I–II

„Клио“, Београд

Свеобухватни водич кроз филмску уметност од њених почетака до данашњих дана. Аутор образлаже све битне аспекте филма и филмског стваралаштва и уједно нас упознаје са технолошким, друштвеним и економским контекстом у ком је настала и развијала се светска кинематографија. У историјски преглед Кук зналачки уклапа детаљну анализу најзначајнијих филмских остварења као што су „Рађање једне нације“, „Оклопњача Потемкин“ и „Грађанин Кејн“. Своју пажњу посвећује и филмовима који су снажно утицали на каријере најпознатијих редитеља, сврставајући ту Хичкокову „Вртоглавицу“, Реноарово „Правило игре“, Озуову „Токијску причу“ и Параџановљеве „Сенке заборављених предака“. Дело доноси обиље података о најважнијим периодима у развоју филма и чувеним филмским школама: вајмарском филму, руском филму предсовјетског периода, француском Новом таласу, новом шпанском филму…. Говори и о развоју филмске технологије и, наравно, о најпознатијим филмским редитељима: Грифиту, Велсу, Куросави, Бергману, Стоуну…

Ново издање нуди исцрпан преглед промена које су се догодиле у савременој кинематографији: од дигиталних иновација и њиховог утицаја на дистрибуцију, потрошњу и независну продукцију филмова, до испитивања могућности за формирање глобалног филмског пејзажа. Од објављивања Кукова „Историја филма“ прихваћена је као најкомпетентније штиво у овој области и користи се као уџбеник на бројним универзитетима. Издање на српском језику подељено је у два богато илустрована тома и опремљено регистром имена, појмова и филмова.

Станислав Краков

ПУТОПИСИ

„Дерета“, Београд

Ови путописи обухватају текстове које је Краков састављао путујући по Европи, Средоземљу и Северној Африци, објављиване у часопису „Време“ и бројним другим међуратним дневним и недељним новинама од 1924. до 1931. Проучаваоци ове рукописне грађе смештају је у сам врх српске путописне прозе, уз слична дела Милоша Црњанског, Растка Петровића и Станислава Винавера. Као самосвојан интелектуалац широког образовања, Краков у својим текстовима користи разноврсну и по много чему уникатну грађу, на коју се може рачунати као на важан извор књижевне и националне историје, те историје уметности (у њима је обиље информација значајних за археологију, архитектуру, политичке прилике). Не очарава у овим путописима само оно што аутор види (а мало ко у свом веку види толико) него и оно како види и предочава, уплићући литерарне и митолошке реминисценције, биографије значајних људи, традицију и историју места кроз која путује. Према речима др Јасмине Ахметагић, Краковљев опус припада великој групи дела која су све до деведесетих година прошлог века, као „емигрантска грађа“, била смештена по кутијама и ормарима Народне библиотеке Србије (у посебној кутији, као драгоценост, чуван је и део рукописа Станислава Кракова), склоњена од очију јавности. Тек деведесетих година се приступило библиотечкој обради те грађе и њеном спуштању у књижни фонд, те поновном објављивању његових дела (романа „Кроз буру“ и „Крила“ из 1921, односно 1922. и књиге новела „Црвени Пјеро и друге новеле“).

Александар Бошковић, Милан Вукомановић и Зоран Јовановић

РЕЧНИК БОЖАНСТАВА И МИТСКИХ ЛИЧНОСТИ СВЕТА

„Службени гласник“ и Институт друштвених наука у Београду

Ова књига према речима Миомира Кораћа, научног саветника, представља изузетан допринос науци на неколико нивоа. У светским размерама, последње слично дело које би се могло поредити са овим објављено је још 1912. Широк обим култура и традиција које се обрађују у овој књизи је до сада незабележен. Стручност са којом су текстови урађени такође задовољава највише научне стандарде – и ово би се дело могло посматрати и као наставак једне изузетно богате традиције објављивања критичких речника, а чији су представници код нас крајем прошлог века били академик Драгослав Срејовић и проф. др Александрина Цермановић. Речник, како истиче проф. др Зорица Кубурић, представља увод у проучавање многобројних религијских и митолошких традиција, обухватно је штиво које ће бити доступно свима који желе да се упуте у свет културе далеких народа. Намењен је и стручњацима и истраживачима митологије, религије и светских цивилизација које нису довољно познате и представља велики допринос системском знању и дуготрајној примени како у истраживачке, тако и образовне сврхе.

Сандра Давидовић

ПРИВАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНИХ ПРЕДУЗЕЋА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПОД ОКРИЉЕМ УНМИК АДМИНИСТРАЦИЈЕ

Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2017

Студија представља опсежан научноистраживачки рад који разматра више него актуелну проблематику приватизације на Косову и Метохији. Косово представља особени случај и по приватизацији коју је спроводила цивилна мисија. Сандра Давидовић, и коаутори Данило Бабић и Јелена Пејић, доводе у питање такав модел приватизације који није спроводила држава и који није имао карактеристике приватизације и трансформације државне и друштвене својине типичне за транзиционе системе. Са правом се истиче политичка компонента која је била доминантна у процесу „освајања суверенитета“, док су се питања својинских права, економских интереса бројних актера који делују на Косову и Метохији и спољног дуга нашли у другом плану. Процес приватизације није био искључиво диктиран од стране цивилне мисије УН на КиМ, већ су се унутар њега преплитали интереси најзначајнијих актера на међународној позорници, превасходно САД и ЕУ, што додатно потврђује оцену да је реч о јединственом случају. Одсуство научних анализа овог дела косовског питања и бројни проблеми које је процес приватизације на КиМ изнедрио, учинили су ову студију важном и корисном.

Росарио Кастељанос

МЕСТО ДЕВЕТ ЗВЕЗДА

„Партенон“, Београд

Први роман Росарио Кастељанос (1925–1974) једне од најзначајнијих представница мексичке и хиспаноамеричке феминистичке књижевности, која у већини својих дела истражује сукобе Индијанаца и белаца и жене и мушкарца.

Ово дело је објављено 1957. године и одмах је привукло велику пажњу и изазвало различита, испрва негативна тумачења. Роман је сврстан у тада популаран индихенистички жанр, који пружа поједностављену слику индијанског становништва. Међутим, Росарио Кастељанос није пристала на површно и погрешно виђење стварности. Она је Индијанце приказивала на другачији начин, као људска бића која имају страхове и очекивања, потлачене, обесправљене, спремне на борбу с надмоћним непријатељем, без натуралистичких сурових описа, идеализовања сентиментализма… Тако су се тумачења романа временом мењала а „Место девет звезда“ је постало једно од најважнијих дела које се на свеобухватан начин бави друштвеним проблемима индијанске заједнице. То је потресна исповест седмогодишње девојчице, која живи унутар супротстављених светова богатих ранчера и потчињених Индијанаца.

Мајкл Вулф

ВАТРА И БЕС

„Чаробна књига“, Београд

Фасцинантно сведочанство о администрацији актуелног америчког председника – књига чији излазак из штампе је покушао судски да забрани Доналд Трамп. Инсајдерска прича награђиваног новинара Мајкла Вулфа доноси уверљив и заокружен опис прве године рада нове америчке власти. Откако је Доналд Трамп дошао на чело Сједињених Америчких Држава, цео свет је постао сведок бурног, шокантног, али и непредвидљивог председничког мандата, који одражава необузданост и жестину карактера човека изабраног за најмоћнију политичку функцију на свету. У овој експлозивној књизи, Вулф нам пружа прегршт нових појединости о хаосу који влада у Овалној соби. Између осталог, он открива: шта председникови људи заиста мисле о њему, шта је Трампа навело да тврди како га председник Обама прислушкује, зашто је директор Еф-Би-Аја Џејмс Коми заиста отпуштен, зашто главни стратег Стив Бенон и Трампов зет Џаред Кушнер нису могли да буду у истој просторији, ко стварно управља Трамповом администрацијом пошто је Бенон отпуштен, у чему је тајна добре комуникације с Трампом. Ово сјајно написано, невероватно штиво показује нам како и зашто је Доналд Трамп постао краљ заваде и разједињености.             

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *