Да ли су словенски језици најближи вавилонском, и како је један Немац доказао да је „српска ћирилица од свих азбука на свету најлепша, најбоља, најједноставнија, најлакше се учи, најлакше се чита, најмање замара очи“
Институт за експерименталну фонетику и патологију говора „Ђорђе Костић“ окупља врхунске научне раднике из разних струка, негујући и развијајући холистички мултидимензионални и мултидисциплинарни приступ звуку, говору и језику свести и мишљењу, који је конципирао Ђорђе Костић, давне 1949. године, као оснивач и вишедеценијски директор Института. Овај светски познати лингвиста, фонетичар, надреалиста, сликар и поета окупио је око 300 сарадника, професора српског и старосрпског језика, у периоду од 1954. до. 1961. године, и под његовим руководством израђен је Корпус српског језика – једини ручно граматички обрађен корпус у свету који има више од 11 милиона речи и једини дијахрони језички корпус у свету, јер садржи узорковане текстове свега што је написано и записано на старом српском и савременом српском језику од 12. до 20. века. Ђорђе Костић је радио са сарадницима на КСЈ у циљу реализације пројеката аутоматског препознавања говора и машинског превођења, као и на изради анализатора и синтетизатора гласа и фонетске машине. За разлику од преовлађујућих западних трендова да се језик што више сведе на формалну логику како би се омогућила комуникација човека с машином, Костић у свом ставу и истраживањима инсистира на истраживању језичке природе, указујући да је неопходно ући у суштинске, дубинске сложености језичких појава, о чему пише у књизи „Оперативна граматика“.
„Чувар трезора“ Костићевог легата, његов најближи сарадник, обновитељ института и директор Института академик проф. др Мирјана Совиљ, препознала је у раду Аделе Маргот (1947., Темерин), „Печатове“ саговорнице, ону нит која се уклапа у Костићеву визију језика и подржала методолошки приступ у изучавању језика кроз „НПНЛ програм Адела Маргот“. Специјално развијеним алгоритмима кодирања речи и реченица, као и „провлачењем“ једне речи кроз различите језике, овај информационо-технолошки систем је у свом теоретском и компјутерском програму објединио знање – не само из различитих научних дисциплина (лингвистике, психолингвистике, неуролингвистике, епистемологије, фонетике…) већ и древних знања из геометрије, кабале, казодаме, котодаме…
Адела Маргот је изашла у сусрет предлогу да (уз неопходну поједностављеност) за наше читаоце изнесе своја занимљива и значајна вишедеценијска сазнања, која иначе континуирано наставља да развија.
[restrict]
Како бисте дефинисали научноистраживачки пројекат који носи ваше име? Шта ново он доноси и на која претходна знања се ослања?
Рачунарско-компјутерски програм „Адела Маргот“ представља нови корак у поимању стварности, који ће помоћи да се међу људима успостави нови, мање стерилан начин разумевања језика. И света. Циљ мог рада је да допринесем устоличењу једне нове науке, која се још увек оквирно назива нова психонеуролингвистика, а њена открића се с успехом могу користити како би се усавршило наше знање о унутрашњим механизмима језика. Трагајући за истином (као принципом живота) и начинима на које се до ње што безболније може доћи, пуних тридесет година радим и борим се да моја сазнања допру до јавности. У књизи „Трагом једног вода“ покушавам да објасним „необјашњиво“, ослањајући се на путоказе које нам је дао Тесла у својој поруци Моргану (13. септембра 1901): „Оно о чему размишљам а шта заиста могу да учиним, господине Морган, није само пуко бежично преношење порука на велике раздаљине већ је то преобликовање читавог света у такорећи осећајно биће, које осећа целим својим телом и кроз које мисао може да севне као кроз главу.“ Тесла се поносио тиме што је сматрао да је код себе развио шест чула: чуло слуха, вида, мириса, укуса, додира и мишљења. Говорио је о себи: „Мислим своју мисао!“ НПНЛ преноси теслијански приступ свему и представља археолошки захват унутар језика и криминолошко суочавање међу писмима – од њиховог настанка у вечности због саме вечности.
Шта подразумевате под „криминолошким суочавањем“? Можете ли нам изложити кратки приказ вашег рачунарског програма?
Исти симболи, знаци, поготово писани, не само штампани, имају друго значење у склопу разних азбука, алфабета, абецеда… Данашње право криминално стање је што нисмо свесни шта нам учинише oни који нам „помутише језике, самим тим и писма!!!“ Покушаћу да објасним у најсажетијим цртама на ком принципу функционише програм АМ: Кодови добијени кроз збир или разлику указују на секунде, минуте, часове, дане, недеље, месеце, године, столећа… Пошто се код не мења, он нам даје јасно саопштење шта се мења кроз одређени глагол, именицу, реч, слог, слово: број написан словима, као и сами симболи бројева имају своје квантно стање. Примена кода је због тога да се добије јасан увид докле је трајало искуствено стање одређене речи, када се завршава, или је завршено.
За Теслу је космос савршена машина – одувек постоји и заувек ће постојати. А шта је човек?
Напоменула сам да Тесла заступа мишљење да је човек савршен АУТОМАТ који прима импулсе из вањског света… НПНЛ се темељи на следећем: простор је савршени ШАПТАЧ/СУФЛЕР… Ако би којим случајем глумац заборавио улогу, бива „случајно“ одведен на место где би се најлакше „подсетио“ шта му је чинити. Пратећи Траг броја, бројева, речи, слогова, све до нагласака суочавамо се са ТРАГОм од којег је „сваки“ народ ТРГАО свој део од врховног обједињавајућег ЈЕЗИКА!
Бавите се материјом која превазилази границе емпиријског искуства, може ли се у овом случају говорити о науци?
Ако за парадигму науке – или онога што би наука требало да буде – узмемо математику и физику, онда ово знање можемо назвати и наука и псеудонаука. У свом раду користим већ постојећа знања, идеје и принципе рада, прихвативши тезу о постојању три нивоа бивства у божанском свету: духовни, астрални и материјални. Схватила сам важност вибрације речи и саме енергије говора, уверена у нужност постојања прајезика, истог за све људе. Веома ми значи подршка Велимира Абрамовића, који је – истражујући проблем времена – закључио да је „време у основи свих специјалних дисциплина људског духа“. Он је у мом раду препознао напор да се понесем с том великом темом рекавши: „Аделина реч спаја сва времена свих цивилизација у континуум божанске стваралачке речи савремене светске цивилизације са санскртско-српским лингвистичким кореном.“
Шта вас је у нашем језику инспирисало да НПНЛ програм радите уз помоћ српског језика и српске ћирилице?
Нисмо довољно свесни значења Вукове поруке: „Пиши као што говориш, а читај како је написано.“ Али није само Вук био свестан важности овог принципа, поменућу др А. Вебера из Лајпцига који је пред Други светски рат докторирао на тему „Азбуке света“. Он је доказао да је „српска ћирилица од свих азбука на свету најлепша, најбоља, најједноставнија, најлакше се учи, најлакше се чита, најмање замара очи“. Својим истраживањима желим да пробудим српски народ, а и цео свет, како би постали свесни значаја 30-словне писане ћирилице. НПНЛ се бави регресијом – враћањем уназад, упрошћавањем – дa би преко слова, слогова, бројева и бројчаног стања речи пронашли друга значења нама познатих речи.
Тврдите да ова метода омогућава поглед у прошлост и поседује механизме за деловање на будућност.
Тако је, НПНЛ нас враћа до пранастанка и омогућава да се сетимо шта је било у основи из које је настала будућност, дајући нам истовремено податке о узроку. Ова методологија нам омогућава и да нађемо лек за последице, које могу бити везане како за особу с којом живимо, тако и за поредак или средину у којој живимо, као и за тло и народ коме припадамо. Циљ је зауставити трансмутацију мисаоних енергија које изазивају трансмутацију материје (доводећи до болести, сукоба, подела, мржњи, ратова…). Ради превазилажења проблема везаних за бројне језике, посегнула сам за прајезиком – заједничким за све. Потврду о постојању једног језика налазимо у Библији (најзначајнијој књизи икада написаној) која каже: „Бијаше на целој земљи један језик и једнаке речи.“ Моја анализа се превасходно односи на проучавање Библије са аспекта писма, тј. језика. Дугогодишњим радом на енглеском, француском, фламанском, мађарском, српском језику дошла сам до закључка да је словенски језик најближи вавилонском, а да је писана ћирилица шифра – код, којим смо повезани (у воду – разводни кабл) с Врховним Створитељем и то у непрекидном временском низу. НПНЛ програм признаје Библију као врхунско знање. Штавише, тврди да је она густ концентрат компјутерских космичких података. Кроз њу је све речено зато што она представља збир свих знања записаних у књигама светских библиотека и прожета је Духом светим. Многи ауторитети су је проучавали, али нико кроз електронску обраду података, аутоматску обраду података и информатику која се темељи на 30-словној српској ћирилици.
Шта подразумевате под духовним светом?
Духовни свет обухвата скуп научно тешко проверљивих појава и феномена, а има утицај на оно што чинимо и не чинимо, наша стања као и целокупно наше понашање коришћењем активно-едукативног начина чији је циљ наш духовни напредак. Духовни свет је за сада довољно схватити као скуп енергија које нам помажу у остваривању нашег духовног циља.
НПНЛ је сагласна са тврдњом Николе Тесле да је свемир МАШИНА. Да би се успоставила веза са свемирском машином-рачунаром-компјутером, потребан нам је ВОД или КАБЛ. У множини то су ВОДОВИ, односно КАБЛОВИ. Имати изравну-директну-вертикалну и јасну везу са свемирском машином за један народ значи имати довољно исправних-изравних каблова (кабала), без уплитања разних других водова. То би значило да само такви каблови могу да примају обавештења из праизвора, а да та иста обавештења, ти исти подаци не буду оптерећени сметњама и шумовима. Да би се веза са „машином“ на правилан начин успоставила, неопходно је употребити број-глас и слово.
ПРОМИШЉАЊЕМ сваког појединца – ПРО-МИСЛИМ, све се покреће кроз можДАНЕ ВИЈУГЕ. По НПНЛ то јесте бинарни систем, најмлађе ASCCI-писмо које настаје због рачунара. Слова која су неопходна за стварање ДАТА рачунара се налазе у 30-словној, по могућности писаној српској ћирилици.
Математика се јавља као незаобилазни пратилац, желимо ли дубински реч или симбол да обрадимо, ми рачунамо. Не само ми него планетарно сви! Трагамо не би ли смо открили има ли смисла све што нам се догађа? Ако да, како да се решимо понављања непожељних догађаја. Често, у све тежим околностима!
Након дугогодишњих истраживања, упорних провера-упоређивања, изворно писмо се само открило, кроз свој духовни код.
Многи зазиру од појма спиритизам. Има ли ваша теорија елемената спиритизма?
Тесла је својевремено пред јавност изашао са вакуумском цеви у циљу испитивања паранормалних појава, укључујући и бића која називамо духови. Томас Едисон је поднео захтев за патентирање уређаја за спиритистичко општење. Предавање „Светлост и други високофреквентни феномени“, одржано 1893. пред Краљевским научним друштвом у Енглеској, представља зачетак онога што називамо „научни спиритизам“… Пре свега желим да докажем/упозорим да свака изговорена реч, производећи на материјалном плану одређене вибрације, производи одређене концепте. На основу истраживања закључујем да је неискоришћена Теслина вакуумска цевчица тачан бежични кабл – вод, спојен са космичким рачунаром-машином, (безлични аспект Врховног Створитеља – програмера) а преко њега, кроз строј, прелази у личне водове до врховног сведржитеља, Пантократора или Промисли. Да би се контакт с „машином“ на правилан начин успоставио, неопходно је употребити појам броја, гласа и слова… уз помоћ јасног мишљења.
На који начин смо се припремили и припремамо за улазак, односно живот у 21. веку?
Само пробуђен, растерећен од догми и мистике, просветљен, ортодоксно православан човек може да се суочи са догађајима, сталним променама 21. века. Звучи оптимистички, али само ако се заборави да се просветљен, православан не постаје рођењем или тек пуким изјављивањем припадности православљу. Тесла је имао сан о свеопштем складу, тврдећи да ће он постати јава „када се сав мрак разбије светлошћу науке, када се све нације стопе у једну, а родољубље се поистовети са веровањем, када буде један језик, један циљ“. Тражећи корене – на овај начин сажетог Теслиног јединственог погледа на свет, посебно његовог схватања хармоније свеукупности и сталног кретања у њој – неодољиво нам се намеће један још старији, веома важан текст српског песника и запостављеног филозофа Лазе Костића (1841–1910), који је још 1884. замерио Лајбницу што је предузео да прилагоди појаве својој идеји, уместо да удеси своју идеју према појавама.
На основу којих старих текстова поткрепљујете тврдњу о српском језику као прајезику?
Стари чешки документ „Далимилова хроника“ – први познати писани текст на чешком језику – негде у првој четвртини 14. века даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима 14. века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Да буде шокантније, уопште не користи реч Словени већ уместо тога реч Срби! Хроника је преведена и на немачки; има много реиздања у овом делу света због велике популарности.
Позивате се и на текст Срђана Стојанчева „Непозната историја Словена“. О каквом се документу ради?
Стојанчев се у свом раду осврће на најстарији документ светске историје објављен 1955. у Бриселу и Сан Франциску. Реч је о књизи посвећеној словенском паганском богу Велесу, исписаној на брезовим дашчицама словенским писмом за које је већ утврђено да припада предћириловој епохи словенске писмености. „Овај драгоцени документ цивилизације наших предака излаже непознату историју Словена, почев од 650. године пре Христа, па све до 9. века наше ере. У њему се налазе и веома ретке и значајне информације о кретањима словенских народа по широком пространству европског континента, као и о веровањима и обичајима Словена. По тумачењу проф. Радивоја Пешића, морфологија писма је ближа ћирилици него глагољици, али није ни из једног ни из другог система. Велесова књига је још увек усамљени документ о постојању једног аутохтоног писма код Словена за које до сада нисмо знали.“ Имала сам част да са професором поделим своја открића, његова подршка ми је била драгоцена за даљи рад, с обзиром на то да је мој начин упоређивања и истраживања сматрао јединственим. Стојанчев ме је упознао са својим истраживањима архиве Јурија Мирољубова, у којима је нашао још неколико – до данас необјављених текстова – пренетих са Изенбрекових дашчица, у којима се говори о владавини Срба на подручју Италије и Немачке у 5. веку наше ере под владавином Теодорика Велимировића.
Зашто је наметнута лажна представа да историја Словена почиње тек у шестом веку?
Словенима је лажна прошлост наметнута. Наметнут им је програм мисије Ћирила и Методија, у тобожњем описмењавању „неписменог“ словенског света, који је – према закључцима многих арапских путописаца – имао толико развијену писменост да га они зову „Свет књиге“.
[/restrict]