За Мађарску је Србија кључна земља Балкана

Четврта заједничка седница две владе одржана је у петак 9. фебруара

Формат политичке сарадње Мађарске и Србије на највишем нивоу, установљен у Београду у јулу 2014, настављен у Будимпешти наредне године, трећи пут организован у новембру 2017. у Нишу, а четврти пут ове године – 9. фебруара поново у мађарској престоници – дао је нови подстицај билатералној сарадњи две државе.

ВИСОК НИВО ОДНОСА Односи Мађарске и Србије су на историјски највишем нивоу и обе земље наставиће да улажу у њихов даљи развој, порука је из Будимпеште оба премијера, и Виктора Орбана и Ане Брнабић.

За премијера Орбана Србија је кључна земља на Западном Балкану која има веома важну улогу у регионалној безбедности и без које нема безбедног Балкана. Истакао је да је Србија постигла значајне резултате у претходном периоду, као и да земље Вишеградске групе (Мађарска, Чешка, Словачка и Пољска) подржавају њену бржу интеграцију у Европску унију иако се саме налазе у сукобу с централом у Бриселу. Орбан је навео да је Београд увек био значајан за безбедност Будимпеште, а Балкан је, како је подвукао, „увек био кључно питање за сигурност Мађарске“.

„Све то је актуелно јер је Европа угрожена у безбедносном смислу, и свима је проблем да обезбеде сигурност грађана. Србија и Мађарска треба заједно да штите своје границе, држављане и културни идентитет нације“, поручио је Орбан. У том смислу, захвалио је Србији и њеној влади што су, како је рекао, помогли да се на јужним границама Мађарске задржи миграција. Он је још једном поновио понуду и предлог Мађарске да помогне када и ако буде потребно да се штите јужне границе Србије, и да Србија може да рачуна на техничку помоћ или помоћ у људству…

Истовремено, Ана Брнабић честитала је мађарском колеги на, како је рекла, фантастичним економским успесима, у порасту извоза и смањењу незапослености, што је и Србији велики показатељ да је могуће преокренути економску ситуацију у једној деценији. „То је пут којим Србија иде. Сада можемо да се похвалимо добрим резултатима у односу на претходних четири-пет година, али морамо још много да радимо да бисмо дошли тамо где је Мађарска данас, и надам се да ћемо на некој следећој седници моћи заједно да се радујемо тим успесима“, рекла је Ана Брнабић, истичући да је, „поред никад боље политичке сарадње две земље“, и трговинска размена у претходне две године повећана за 30 посто. У 2016. она је износила 1,9 милијарди евра, а у првих 11 месеци прошле године достигла је 2,3 милијарде евра, док се очекује да ће до краја 2018. она достићи 2,5 милијарди евра.

МЕЂУДРЖАВНИ СПОРАЗУМИ Представници највише извршне власти Мађарске и Србије потписали су у Будимпешти после четврте заједничке седнице десет међудржавних споразума у различитим областима, као и један споразум у приватном сектору, у присуству премијера две земље. Потписане су Измене споразума о заједничкој граничној контроли у друмском, воденом и железничком саобраћају, Споразум о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктурних пројеката, Годишњи план рада за 2018. годину (анекс Меморандума о разумевању између влада Србије и Мађарске о стручној помоћи за преговоре о приступању Србије ЕУ), Писмо о намерама о пољопривредно-прерађивачкој сарадњи, Меморандум о разумевању у области заштите потрошача и тржишног надзора. Парафирани су и Програм сарадње у области образовања, науке и културе за период од 2018. до 2020. године, План рада Програма просветне, културне и научне сарадње за 2018–2020. годину, Меморандум о сарадњи у области запошљавања, Меморандум о разумевању два министарства одбране у области израде војних мапа и размене материјала и података за потребе израде војних мапа, Споразум о сарадњи трезора две државе и Меморандум о разумевању око оснивања компаније у Ариљу заједничким улагањима.       

 

“ШУМОВИ” У КОМУНИКАЦИЈИ

Припаднике српске заједнице у Мађарској непријатно је изненадила информација да, из њима непознатих разлога, 8. фебруара није реализована планирана посета министра просвете, науке и технолошког развоја Србије Младена Шарчевића Српској основној школи и гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти.

Министар Шарчевић је, као члан делегације Србије, дан касније присуствовао заједничкој седници влада Мађарске и Србије у Будимпешти, а посета елитној „Теслиној“ српској школи (која је од пре четири године добила и статус „регионалне“) у мађарској престоници била је планирана за 8. фебруар на његову иницијативу (пошто је у престоницу северног комшије дошао дан раније).

Чланови руководства Самоуправе Срба у Мађарској, Српске школе, професори и чланови школског хора узалуд су више од пет и по часова чекали да се министар појави, али то се није догодило. Нису уродили плодом ни вишечасовни напори присутних да ступе у контакт са министром, односно да дођу до било какве информације о евентуалном отказивању посете. Да до ње ипак неће доћи успели су да сазнају тек касно увече (нешто после 18 часова), без икаквог детаљнијег образложења, што је међу њима изазвало видно разочарање.

Незадовољство међу припадницима српске заједнице увећано је због чињенице да је недавна Светосавска академија у Будимпешти била прва на коју председник њихове матичне земље Србије није послао свог специјалног изасланика, нити упутио пригодну поруку – што је дуго година уназад била редовна пракса.

Осим на ове чињенице, Срби у Мађарској неблагонаклоно гледају и на то што представници српске заједнице у Мађарској нису имали прилику да се уочи заједничке седнице две владе 9. фебруара претходно консултују са руководством Владе Србије око дневног реда заседања… За разлику од њих, највиши представници војвођанских Мађара, предвођени Иштваном Пастором, ту су прилику у својој матичној држави добили неколико дана пре седнице.

Овоме треба додати и чињеницу да ни установе високошколског образовања на српском језику у Будимпешти и Сегедину практично немају никакву комуникацију нити сарадњу са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Србије, а напори да се контакт успостави до сада нису дали очекиване резултате.