ПЕСНИШТВО И ЖИВОТ – Зашто волимо Пушкина

Пушкин је у колективној свести Руса некако пребачен из реда историјских и културних феномена у ред феномена митолошких. Пушкин чак није ни природна појава – он је за Русе онтолошка категорија, као горе и доле, светлост и мрак…

Поклоници фудбала никад се не могу договорити ко је био најбољи руски фудбалер. Лав Јашин, Едуард Стрељцов… можда Всеволод Бобров? Или Григориј Федотов? Тешко ће ићи и са царевима, и са војсковођама, и са научницима. Међутим, кад је у питању књижевност, ту је плурализам немогућ. Као што је баш овим поводом написао Лав Пирогов: „Будале су могуће, а плурализам – не.“ Према томе: Александар Сергејевич Пушкин, без конкуренције.

Пушкин је у колективној свести Руса некако пребачен из реда историјских и културних феномена у ред феномена митолошких. Пушкин чак није ни природна појава – он је за Русе онтолошка категорија, као горе и доле, светлост и мрак… Па ипак, мада звучи као јерес, и после 180 година још се понегде може чути: најнепознатији руски писац зове се – Александар Сергејевич. Најсложенији, најмање познат народу и од народа најмање вољен – у односу на средства утрошена на репрезентацију те љубави.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.