Излог књиге

Милица Грковић
ЛИЧНА ИМЕНА У СРПСКОМ НАРОДУ
„Прометеј“, Нови Сад, 2018

Књига Милице Грковић у рангу је најбоље наше мултидисциплинарне филологије где се налазе непревазиђена капитална дела каква су Ивићев Српски народ и његов језик или Вук Ст. Караџић Миодрага Поповића. Како истиче Данко Шипка у поговору ове књиге, нема никакве сумње у то да ће у будућим деценијама и вековима генерације читалаца посезати за овом изузетном књигом. Милица Грковић синоним је за српску ономастику – својим класичним речником Речником личних имена код Срба још пре четири деценије успоставила је аршин ваљаног ономастичког рада у нашој лингвистици. Та грађа је у међувремену расла, квалитативно и квантитативно. Уз традиционални филолошки оквир, налазимо ту и значајне увиде из историје, етнографије, религиословства, међународних односа итд. Коначно, стил којим је студија написана истовремено је читљив и издашан, што је код нас успевало ретким лингвистима попут поменутог академика Ивића. Без имало претеривања, може се рећи да је ова студија истински бисер наше филологије, коме ће се генерације читалаца враћати и обраћати.

Нил Гејмен
НОРДИЈСКА МИТОЛОГИЈА
„Лагуна“, Београд, 2018

Приповедачки мајстор Нил Гејмен представља чувене нордијске митове у новом светлу. Реч је о аутору који иначе у древној митологији одавно налази надахнуће за маштовите светове свог стваралаштва. У овој књизи он се враћа на извориште и преноси нордијске приповести у скраћеном и прилагођеном облику; ове древне приче читају се готово као роман. Повест почиње стварањем девет светова из легенде, детаљно се бави доживљајима богова, патуљака и дивова, и достиже врхунац када наступи Рагнарок, сумрак богова и поновно рођење света и људи. Кроз елегантну и духовиту Гејменову прозу стичемо увид у жестока ривалства између богова, њихову лаковерност и љубав према обмани, пратимо њихове поступке вођене страстима. Гејмен јесте остао веран митовима, али је удахнуо нов живот Одину, врховном богу, мудром, смелом и лукавом, потом Тору, Одиновом сину, невероватно снажном а ипак не најмудријем међу боговима, и Локију, сину дивова, преваранту и непревазиђеном сплеткарошу. Према речима критичара, „уз мало слободније, модерније тумачења познатих прича, Гејмен се слади ситним сплеткама богова колико и њиховим јуначким делима. У овим читљивим, препричаним митовима, уобразиља је уврнута, стварна и злокобна“.