Излог књиге

Бранко Анђић
ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ
„Агора“, Зрењанин, 2018

Анђићева књига приповедака је низ варијација на тему постоји ли уредан одлазак из живота, добра смрт.

У доброј мери под благотворним утицајем савремене хиспаноамеричке приче, Анђићеве нове приче доносе и нови поглед из света заогрнут у српски језик. Начин на који он прича делује крајње опуштено, готово као кафанско ћаскање, но његова запажања су често бритка попут скалпела, а обрти и решења крајње оригинални. Све се наоко чита лако, но тај ,,лак“ стил је последица микроскопски пажљивог, готово опсесивног избора сваке речи. Вртоглави кортасаровски расплети ових прича показују колико су нам подједнако близу и хорор и лудило и апсурд.

Анђић овом књигом искорачује из конкретног времена и средине да би се усредсредио на највећи егзистенцијални парадокс. Упркос томе, приче су међусобно веома различите по садржају и по тону, а заједничко им је, осим теме, одсуство патетичности и трагичности које је често прате. То их чини несвакидашњим и врло привлачним за читаоца који не престаје да се пита ,,шта је после­ било“.

Зоран М. Јовановић
ИСТОРИЈА БЕОГРАДСКИХ СВЕТИЊА
„Службени гласник“, Београд, 2017

Београд је одувек био „кућа на путу“ са свиме што та својеврсна топографска одредница подразумева. На душу Београда кроз време, и на његов духовни пејзаж стваран током протеклих двадесетак векова, утицале су непрестане смене његових успона и страдања, продаје и препродаје, честе промене структуре становништва, сукоби цивилизација, вера и идеологија, које су се у њему на разнолике начине међусобно поништавале и тек понекад – сасвим ретко – за добро већине преплитале. Можда је зато његово трајање неретко било предмет опширних тумачења и разноликих сумирања, али, готово по правилу, без осврта на Другог, на оне који су такође креирали „београдску историју“. Наиме, у многим досадашњим описима Београда нису назначаване појаве које његову историју чине потпунијом (истинитијом), укључујући и то да је реч о месту на коме су, поред православних, и те како живели и неки други хришћани, као и муслимани и Јевреји. Исто важи и за њихове верске објекте чије су историје верни одраз збивања, која су, метафорично речено, запљускивала или, боље рећи, плавила град крај ушћа Саве у Дунав. Податак да ниједно црквено здање београдских хришћана није старије од 170 година верна је слика историје Београда, града у којем је данас најстарији верски објекат Бајракли џамија, подигнута крајем 17. века, здање које је у време Краљевства Србије, у првој половини 18. века, било претворено у катедралу Београдско-смедеревске бискупије.

Сузан Вајс Бауер
ИСТОРИЈА СТАРОГ СВЕТА – ТРЕЋИ ТОМ: ПРВИ ПРЕОБРАЖАЈИ
„Лагуна“, Београд, 2017

Историја старог света“ у три тома приказује развој првих цивилизација на потезу од Медитерана, преко Блиског истока и Индије све до источне Азије и обала данашње Кине, задржавајући се на посебностима сваке од њих, пратећи их кроз време од зачетка људских друштава све до цара Константина. Богато опремљена мапама и временским тракама, књига читаоцу пружа јединствену прилику да стекне јасан увид о простору о коме се говори, протоку времена и културној повезаности, а пре свега она приповеда о људима и њиховим животима, што овој историји даје посебну пуноћу и живост, али и могућност да читалац схвати време, обичаје и личности старог света. У трећем тому Пелопонески ратови најављују слабљење грчких полиса. Центар моћи сели се у Македонију, а Александар Велики ће у свом походу на исток преобразити слику овог дела света све до Индије. На крајњем истоку, у Кини, уједињују се дотле одвојене области, почиње градња Великог кинеског зида. На западу Римска република и Картагина започињу битку за превласт на Средоземљу из које Рим излази као победник. У Индији је Маурјанско царство на врхунцу, али владари се одричу власти и свега овоземаљског. Иако побеђује све противнике, Рим раздиру унутрашњи сукоби и република постаје царство. У римској покрајини Јудеји на крсту је разапет Исус Христос. Преображаји су започели, а ово путовање кроз историју старог света завршава се доласком цара Константина на власт и најавом нове силе која ће обликовати животе многих кроз векове, док на сцену ступа хришћанство.