Пут из светлости (науке) у мрак (магије)

Настајала у различитим временским периодима (Тунел 1946, О јунацима и гробовима 1961, Абадон анђео уништења 1973. године), ова дела чине трилогију и кроз другачије поетичке моделе промишљају исту идеју – порекло и смисао зла на Земљи

Аргентинац Ернесто Сабато (1911‒2011) убраја се у писце који су ову националну књижевност прославили у свету и чије је стваралаштво обележило другу половину 20. века. Први превод Тунела на наш језик био је објављен већ 1969. године (Рајна Ђурђевић, „Рад“), тако да је публика рано могла да се упозна са овим великим ствараоцем, али превод Славице Којић из 2000. је много успешније и течније пренео и језик и мисао Ернеста Сабата. Поновно објављивање сва три његова романа у издавачкој кући „Плато“ – Тунел, О јунацима и гробовима (превод Славице Којић) и Абадон анђео уништења (превод Александре Манчић) уз изразито сугестиван и значењски промишљен дизајн ових издања – представља дијалог са новом генерацијом и приближавање Сабата њеним потребама.

[restrict]

Читање поменутих романа не може бити одвојено од историјско-политичког контекста у којем су они настајали и његовог утицаја на животни пут самог Ернеста Сабата, али исто тако оно подразумева и способност разумевања метафизичке равни која се издиже из ове нарације а која је усмерена на преиспитивање фундаменталних елемената људског, цивилизацијског опстајавања. Иако су настајали у различитим временским периодима (Тунел 1946, О јунацима и гробовима 1961, Абадон анђео уништења 1973. године), ова дела чине трилогију и кроз другачије поетичке моделе промишљају исту идеју – порекло и смисао зла на Земљи и у обичним људским животима, представљеним метафором тунела.

Аргентину друге половине 20. века потресали су бурни политички догађаји – војна хунта, перонизам, борба за економску и политичку превласт у Јужној Америци, али исто тако и процеси започети у претходном веку – европска емиграција, асимилација, национално питање, културолошка мезалијанса, затим религија, могућност прихватања нове светске социјалне правде зване комунизам… У оквиру свега тога појединцу је остављено питање смисла сопственог живота, визије његовог пута и крајњег исходишта. Проблем визије, то јест њеног непостојања, Ернесто Сабато изразио је у својим делима темом слепила и његовом алегоријом – тунелом. У Тунелу, који је и најроманескнији од свих Сабатових романа, слепило се јавља као споредни мотив, али сасвим реалистичан. Опседнутост главног јунака једном женом за коју мисли да је једина која је умела да стварно види његова сликарска платна на изложби и која се претвара у грчевиту, посесивну потрагу за њом и љубомору, свој контрапункт има у слици њеног слепог, али толерантног превареног мужа, који много више и види и разуме. Психолошко слепило којим је запоседнут главни јунак и који има последицу у трагичном расплету и злочину, Сабато готово експлицитно описује и објашњава стањем тунела у којем се он задесио и у шта се његов живот претворио. Овај исти мотив – чежња изгубљеног, заљубљеног јунака за мистериозном женом која му стално измиче – заступљен је и у следећем роману О јунацима и гробовима, али је његово гранање овде вишеструко. Разумевање лика главне јунакиње Александре нераскидиво је везано за порекло њене породице која је скопчана са самим коренимa аргентинске иторије и њене борбе за независност у 19. веку. Раслојена, растрзана, дивља и нежна истовремено, слободна и дубоко неслободна, Александра постаје персонификација ове земље. Увођење још тајанственијег лика њеног оца, преноси приповедање романа са колико толико реалистичке радње на симболичко-магисјко-метафизички ниво у којем се отвара кључна Сабатова тема – постојање тајне секте слепих у катакомбама Буенос Ајреса и других великих градова који одашиљу зло и владају светом. Иако функционише као уметнута новела у оквиру романа, овај фантазмагорисјки „Извештај о слепима“ једног суманутог лика, везивно је ткиво овог и наредног романа. Тек у Абадону анђелу уништења Сабато ће есејистичком техником расправити и растумачити ову тезу. Без праве романeскне радње, више као роман о писцу (баш Ернесту Сабату) који покушава да напише роман, Абадон је збирка есеја о важним питањима епохе. Кубанска револуција с једне стране, и нацизам Другог светског рата с друге стране, напади на Хирошиму и мучења људи и истрбљења народа током људске историје у овом роману нису само предмет анализе – писац покушава да пронађе узроке и порекло тог зла које је у религији оличено Абадоном, богом уништења, који влада Земљом.

Напустивши науку (био је физичар у Институту Кири) Ернесто Сабато је свој улазак у књижевност описао као одлазак из светлости (науке) у мрак магије. Овај обрт који је резултирао разочарањем у домете и сврху позитивизма, рационализма, за резултат је имао његову уметничку визију слепила као симбола немогућности науке и разума да обуздају зло у свету. Све Сабатове визије зла које у различитим облицима господари људским животом, а које је варирао из романа у роман, нажалост су остале живе и данас, што његово књижевно дело чини изнова актуелним и разумљивим и онима који су га раније читали и генерацијама које долазе.               

[/restrict] займ без отказа онлайнзайм взятьзайм 50000 на карту

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *