Печат недеље

Анкете и ЕУ интеграције

Колика је заиста подршка српским ЕУ интеграцијама у нашој јавности, и због чега инострана истраживања показују да су Срби много већи евроскептици него што то признаје Министарство за европске интеграције?

Министарство за европске интеграције Владе Србије тврди да је анкета коју је спровело крајем децембра прошле године показала да би, „уколико би сутра био одржан референдум са питањем ’Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?’, 52 одсто грађана Србије гласало ’за’, а 24 одсто ’против’“, док по 12 одсто испитаних или не би гласало уопште, или не зна шта би одговорило.
Већ и зато што саопштење министарства о резултатима анкете неугодно личи на пропагандни летак („Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије“, истиче се у саопштењу), нисмо сасвим сигурни да се оваквом резултату може веровати у потпуности.

ПОЛИТИКИНО ИСТРАЖИВАЊЕ Ово тим пре јер је пре само три недеље објављено истраживање јавног мњења „Политике“ и агенције „Фактор плус“, спроведено такође у децембру 2017, а које је донело умногоме различит резултат.
На питање „да ли би Србија требало да буде члан ЕУ“, наиме, свега 38 одсто испитаних одговорило је потврдно, док је проценат негативних одговора малтене изједначен, чак 35 одсто, а не зна или нема став 27 одсто испитаних.
Штавише, исто истраживање показало је и да 30 одсто испитаних сматра да Србија треба да „настави ка ЕУ“, спрам 39 одсто оних који кажу да треба „сарађивати и са Истоком и са Западом“ и 21 одсто који су за окретање Русији.

ШТА СРБИ КАЖУ СТРАНЦИМА? Истраживање пак које је објавио амерички портал „Политико“ у свом европском издању у првој половини децембра даје чак и обрнуту слику. Само 26 одсто испитаних изјавило је да би чланство у Европској унији за Србију било добро, наспрам 30 одсто који мисле да би било лоше и 37 одсто који кажу да то не би било ни добро ни лоше; исто истраживање, иначе, показало је и да 38 одсто Срба сматра да Србија никада неће ући у ЕУ, што је за 11 одсто више од оних који верују да ће нам се то догодити до 2025. године.
Додајмо да је сличне нивое евроскептицизма регистровало и истраживање реномираног „Галупа“ из јула прошле године, које је показало да „само 40 одсто Срба верује да ће земља имати користи од приступања Европској унији“, уз 34 одсто оних који мисле супротно и 17 одсто неодлучних. „У начелу, истраживање“ – спроведено на читавом Западном Балкану – „показује да богатије земље у региону, и оне које су најдаље одмакле на путу ка пријему у ЕУ, бележе оштар пад ентузијазма за улазак у ЕУ“, наводи се у коментару истраживања, које је приде показало и да „54 одсто Срба подржава лидерство Русије током последње две године, наспрам само 28 одсто оних који подржавају лидерство ЕУ“.
Право расположење српске јавности у вези са српским ЕУ интеграцијама, треба и то додати, најбоље ће бити изражено тек када истраживачи буду поставили питање „да ли сте за улазак Србије у ЕУ ако је услов за то одрицање од Косова и Метохије“, будући да и „Галупов“ извештај истиче да је српски евроскептицизам повезан с НАТО бомбардовањем Србије 1999. године, те да „доминантно очекивање међу ЕУ земљама да Србија призна косовску независност пре учлањења у овај блок вероватно појачава овај ресентиман“.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.