Зашто јулијански календар?

Од двадесет и кусур календара којим се данас служе људи на планети земљи појединима једино смета јулијански календар, јер он забога није усклађен са грегоријанским

Заврши се још једна година у нашем овоземаљском животу. Свако ће о њој судити по сопственом искуству. Опште закључке извлачиће политичари, аналитичари, планери, особе загледане у будућност и остали који верују да неког интересује њихов одговор на питање које већ годинама постављају умни новинари. Питање гласи: Како оцењујете годину која одлази и шта очекујете у новој која управо долази? Бићу уздржан, а ви како хоћете. Бар демократије има напретек.

[restrict]

ВАТИКАНУ СЕ ЖУРИЛО Око нових година крећу питања о календару. Од двадесет и кусур календара којим се данас служе људи на планети земљи појединима једино смета јулијански календар, јер он забога није усклађен са грегоријанским, а то је непремостива препрека свеопштем напретку. Нико да се упита зашто би нешто што је старије хиљаду и пет стотина година морало да се усклађује са новим, а не обрнуто? Или шта да радимо са кинеским, јеврејским, исламским, и многим другим календарима који данас постоје и којима се служи више од три четвртине становника наше планете?

Навешћу неколико реченица о томе како су Срби „прихватили“ грегоријански календар. Они који знају неће се љутити због понављања чињеница, али како ме стално салећу са несувислим питањима о томе зашто Српска православна црква не прихвати грегоријански календар и тиме „олакша свима живот“, износим умним људима познате податке.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански „нови“ календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Овим законом је предвиђено да у новонасталој држави 15. јануара престаје да важи „стари“ и да тим даном почиње да важи „нови“ календар, па је сад тај дан 28. јануар. Примењена је иста метода којом је Ватикан прогласио у 16. веку грегоријански календар.

Необична је журба којом се укинуо календар који је користила Србија, држава победница у Првом светском рату и једина призната државна заједница тада. Хрватска и Словенија у државотворном облику не постоје, већ су антропогеографске области у Аустроугарској царевини, која је и сама пропала 1918. године. Римокатоличкој курији и Ватикану се журило. Нису хтели сачекати ни мировну конференцију у Версају, ни споразум који је у Версају постигнут између држава победница, међу којима је била Србија, и Немачке као заступнице поражених у Првом светском рату. Мировни уговор у Версају је иначе потписан на Видовдан 1919. године.

 

СПЦ СЕ НИЈЕ ОДРЕКЛА Значи до 1919. године, док се Краљевина Србија није утопила у нову и показало се привремену творевину, у Србији је постојао само један календар – јулијански. Српска православна црква није прихватила измене календара из 1919. године, јер није ни питана о доношењу закона, којим се укида јулијански и прелази на грегоријански календар. Такво стање је остало и после пропасти прве, монархистичке, Југославије. Комунистичка Југославија је задржала грегоријански календар, али и поред притисака Српска православна црква се није одрекла „старог“ јулијанског календара.

Ваља се упитати, зашто се држава Србија кад је постала поново самостална није вратила на јулијански календар који је дуго баштинила, или зашто није усвојила стари и уједно најстарији савремени календар по коме је данас 7526. година?

Противници повратка на јулијански календар су тад говорили да је држава одвојена од цркве и да не би било добро да се прихвати јулијански календар, јер би то било мешање цркве у државно питање. Исти ових дана, међутим, инсистирањем да црква напусти јулијански и прихвати државни грегоријански календар, не сматрају да се држава која је  одвојена од цркве меша у искључиво црквена питања. Право и демократија само кад нама одговара.

Не нисам заборавио. НАТО  је злочинац. Ми Срби смо жртве. Имајте стално ово на уму. Да се не заборави! Док је света и века.

Празници су пред нама. Мислите о нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Не заборавите хашке мученике. Сад генералу Ратку краду рецепте и медицинску документацију. Хоће да сакрију да су судили болесном човеку. Јајаре су увек јајаре. Није важно што носе тоге и перике. Радујте се. Од Бога вам здравље, а од мене једна басна коју је забележио Доситеј Обрадовић. Басна је о славују, кукавици и магарцу.

Славуј у пролеће по обичају појаше. Вели му кукавица: Оћеш да се опкладимо да ја лепше од тебе певам? Ако оћеш, ајде, али ко ће нам бити судија? Ено они који онде пасе. Видиш колике су му уши, одговори кукавица. Почну појати, али шта магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука и тако славуј изгуби опкладу.

Наравоученије: Није важно како певаш већ ко је судија!       

[/restrict]