У епицентру инфората

Захваљујући Печату, данас нико у Србији нема права да каже да није могао да зна, већ само да није желео да зна истину

У условима готово комплетног преузимања медијског простора у Србији од стране центара моћи са Запада, обавештајне агентуре, новинари који су прошли специјализоване обуке, спин доктори, уредници са задатком пласирања аналног, оралног и гениталног садржаја у свим формама (од ријалитија до Олимпа Јана Фабра), отпочели су процес медијске контроле ума, спиновања и инжењеринга популације према којима се Гебелсове пропагандне стратегије показују као дечја игра. Циљ глобалиста – демонтажа српског народа и државе Србије – одвијао се након 5. октобра 2000. у савршеној синхронизацији са деловањем медијске кибернетике срачунате на стезање обруча пропаганде, манипулацију и свеопшту писоаризацију народа. У тим условима Печат се успоставио као епицентар информационог рата, који су глобалисти покренули против човечанства или, како је то Џорџ Буш дефинисао 13. априла 2003: „Инфорат представља комбинацију имагинативних стратегија и нових технологија којима ми редефинишемо рат у складу са нашим условима.“
[restrict]

ОРУЖЈЕ ЗА УНИШТЕЊЕ СТВАРНОСТИ У инфорат глобалисти су ушли са „тешком артиљеријом“. Преузети од стране неколико глобалистичких корпорација и под директном или прикривеном управом и „новинарским“ деловањем обавештајних служби и контролора ума, глобалисти су се латили интервенисања у самој реалности – производећи догађаје или преводећи реалне догађаје у медијске, чиме је права реалност требало да изгуби супстанцијалност и постане врста пропаганде која је у потпуности прешла у област кибернетике – што представља најзначајнију форму загађења са којом смо суочени. Основна полуга моћи постало је оружје за масовно уништење реалности, ширењем креиране реалности које рачуна на производњу панике и страха као окоснице за уништење чула за оријентацију, или доживљај самог света.

Знање, истраживачки потенцијал и интуиција уредничког тима омогућили су да се Печат супротстави новом светском поретку на свим инфоратничким фронтовима који су се отварали, прецизно дисекујући из броја у број планове и операције „тамних коридора моћи“, који се реализују као научнотехнолошки тоталитаризам у форми кибернетског еугенизма што има за циљ успостављање тоталне и тоталитарне контроле, приватизацију и инжењеринг генетске баштине човечанства и ослобађање планете од „сувишних ждерача хране“ – под које еугеничари од Галтона до наших дана подводе многобројне људе на планети.

ЦРНЕ МЕДИЈСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ Готово свака операција глобалиста у Србији изгубила је у инфорату захваљујући Печату. Разобличено је деловање хипермоћних медија који операцијама „зујања роја“ омогућавају спровођење методологије напредовања новог светског поретка по обрасцу хегелијанске дијалектике: „проблем–реакција–решење“: проблем се медијски креира, медији имају задатак да га драматизују – најчешће у форми црних психолошких операција – и људи су спремни да прихвате мере које би у нормалним условима биле за њих потпуно неприхватљиве. Управо ових дана сведоци смо одвијања такве операције: диригованог медијског завијања усмереног на производњу проблема „насиља у породици“, које је преплавило све медије; све насловне стране су у знаку убистава и масакра у породици, чију веродостојност нико не проверава, убиство певачице Јелене не силази са насловних страна, црна хроника мандаторно доминира штампаним медијима, на екранима се о насиљу у породици говори на сваких петнаест минута. Циљ ове црне психолошке операције је оправдање разарања породице и нормализација отимања деце од родитеља, на основу анонимних пријава, од стране социјалних служби, у свету препознатих као важна карика у мултимилионском бизнису: трговини децом и њиховим убацивањем у педофилско-сатанистичке ланце.

Нејасно, клаустрофобично осећање да су укључени детонатори невидљивих логистичких бомби који неумитно откуцавају последње часове човечанства, прикривено трасама информационих и медијских технологија чија телеприсутност далеко надмашује Орвелову антиутопијску визију света Великог брата, захваљујући анализама Печатових инфоратника учинило је да се истина види боље и прецизније него икада раније у историји. Медијска „поларна инерција“, стратегија претварања Срба у геноцидан народ који треба медијски дрогирати до смрти, замењена је инфоратничким брушењем истине којим је уздрмана когнитивна дисонанца народа, свеопшта пасивизација, нестанак јавног мњења и укидање мишљења. Овај витешки подвиг Печатовог тима учинио је да данас нико у Србији нема права да каже да није могао да зна, већ само да није желео да зна (истину).              

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *