Pobeda valute s drugačijim sistemom vrednosti?

Godinu ispraća bitkoinmanija

Interesovanje ljudi za najpopularniji virtuelni novac, bitkoin, trenutno je na dosad najvišem nivou. Vratolomna ekspanzija njegove popularnosti krenula je početkom ove godine. Odavno vredi više od zlata, a u momentu pisanja ovog teksta bio je vrlo blizu novoj rekordnoj vrednosti od oko dvanaest hiljada američkih dolara za svaki bitkoin. Brojne njegove prednosti, kao sigurnost transakcija, anonimnost učesnika iste i činjenice da bitkoina ima u ograničenom iznosu, čine deo razloga što ga sada traže i žele svi

Kako sada, početkom decembra, stoje stvari, ovu će godinu potpuno obeležiti ne neko uobičajeno ludilo za popularnim ličnostima sa društvenih mreža ili iz šou-biznisa nego prava, sa svim kliničkim odrednicama pojma, mahnitost ljudi za „novcem koji ne postoji“, ali je najvredniji i najtraženiji na svetu. Bitkoin, porinut u nemirne demokratske vode interneta 2009. godine s ciljem da se revolucionarnim udarom napadne svet pljačkaških ekonomija i banditskog bankarskog sistema na čijim je temeljima izgrađen nakaradni sistem globalistički ustrojenog neoliberalizma stvoren da upravo takve ekonomije i banke eksploatišu ceo svet. Porinut samo godinu dana pošto se činilo da će naša civilizacija nestati usled kraha upravo tog veštačkog ekonomskog sistema, bitkoin je postao alternativa kao ekonomija bez banaka. Do danas bitkoin i pored ozbiljnih padova, ali i još uspešnijih uzdizanja, pokrenuo je lavinu „on-lajn valuta“, takozvanog kriptografskog novca i sistema razmene. Otprilike polovina vrednosti svih tih valuta pripada trenutno bitkoinu. Kao digitalni novac postao je idealno sredstvo za mnoge tajne transakcije, uključujući i nezakonite, posebno one iz domena trgovine drogom i svim drugim zabranjenim stvarima, ali i kao idealno rešenje za pranje sumnjivo stečenih sredstava. Međutim, najznačajnije u vezi s bitokinom je to da od kako je stvoren ima matematički utvrđen broj mogućih primeraka – nešto više od 21 milion. Trenutno je u opticaju skoro 18 miliona. Dakle, ne bi trebalo da bude inflacije.
[restrict]

To mahnito aktuelno zanimanje, zajedno s drugim, najpre spoljašnjim okolnostima kada je reč o svetskoj ekonomiji, svakako više i političkoj situaciji, do te mere se povećalo da je bitkoin počeo vratolomno da dobija na vrednosti. A zbog pomenutih prednosti, sigurnosti, anonimnosti, kao i činjenice da je količina bitkoina ograničena, interesovanje ljudi za ovaj novac se značajno povećalo. Tako je 2017. postala ključna za njegovu ekspanziju, dosezanje maksimuma vrednosti, a samim tim je presudno bitna i za njegovu budućnost. Pokrenuta je lančana reakcija. Do leta je dosegao, a onda malo kasnije i premašio vrednost zlata, a u momentu pisanja ovog teksta bio je vrlo blizu novoj rekordnoj vrednosti od oko dvanaest hiljada američkih dolara za svaki bitkoin. Uz protivrečne prognoze o njegovoj budućnosti, u rasponu od daljeg rasta vrednosti do brzog potpunog kraha, 2017. godina ističe u znaku ovog misterioznog platežnog sredstva začetog skoro kao igre, a koje je sada svuda priznato, uvedeno kao mogućnost transakcije čak i u nekim bankama koje je upravo trebalo da istisne i preskoči u lancu ekonomskog poslovanja. Govori se da su i pojedine slavne i bogate ličnosti iz šou-biznisa počele da kupuju ovaj novac uverene, kao i mnogi drugi, ne samo da ima budućnost već i da je regularni novac koji poznajemo nema!

Novac o kome se ništa ne zna Još je zanimljivije da i ekonomski stručnjaci lome koplja oko toga šta ovaj novac zapravo predstavlja, ko stoji iz njega i, najvažnije, kakva mu je budućnost, ako je uopšte ima. Jedni ga vide kao reciklažu uspešnih organizovanih internet-prevara, varijaciju nekadašnjih banaka koje su poslovale bez pokrića nalik takozvanim piramidalnim prevarama sa visokim, naduvanim kamatama i vrednostima imovine. Nemogućnost da se utvrdi ko stoji iza bitkoina, pa čak ni ko ga je stvorio (pominje se misteriozni Satoši Nakamoto kao osnivač i izumitelj, ali ništa više od toga), kao ni na koji tačno način funkcioniše „pokrivanje“ njegove vrednosti, a posebno šta će sa ovim novcem biti koliko sutra, dovelo je do brojnih teorija zavere povodom svih ovih činilaca. Bez obzira na nepoznavanje najosnovnijih činjenica u vezi sa bitkoinom i njegovim napadom na sve sisteme ekonomskog vrednovanja na kojima počiva naš svet, možda je najbizarniji njegov najmanje pominjani učinak. Bitkoin je, naime, do sada jedinstven primer kako je jedna isključivo virtuelna pojava uspešno premostila jaz između nevidljivog i za mnoge nepostojećeg virtuelnog sveta interneta sa ovim našim, koji prihvatamo kao stvarni, materijalni svet. I ne samo da je preskočen taj jaz već je kao sredstvo iz virtuelnog sveta uspeo da preuzme ovaj naš stvarni. Granica je izbrisana i naša se ekonomija nalazi pod udarom jedne andergraund, nepostojeće i neuhvatljive (doslovno, pošto je tzv. bunarenje za bitkoinima bio dugotrajan, mučan i često potpuno neizvestan posao) valute sa potpuno drugačijim sistemom vrednosti. Ali koja i te kako proizvodi posledice u stvarnoj ekonomiji. Ukupna vrednost svih bitkoina je krajem prošlog meseca premašila 200 milijardi dolara. Računa se da petina te sume više ne postoji (!) pošto je skoro četiri miliona bitkoina vremenom na razne načine izgubljeno. Vlasnici su ostajali bez njih jer su gubili svoje elektronske novčanike, zaboravljali šifre, bacali pokvarene hard-diskove na kojima su čuvali bitkoine ili su zaboravljali gde su ih sačuvali, što nije toliko neverovatno pošto je bitkoin tokom većeg dela svog prisustva u sferi kriptonovca bio male vrednosti, pa je njegov gubitak delovao zanemarljivo. Kakva zabluda! Onaj ko je imao njuha ili sreće da pre samo pet godina uloži nekoliko hiljada dolara u bitkoin danas je milioner!

Godina raspleta za bitkoin Da li je bitkoin rezultat pravog i iskrenog revolucionarnog bunta protiv nakaradnog neoliberalnog svetskog ekonomskog ustrojstva, ili je podla, najverovatnije i pogubna, podmetačina od strane upravo onih koje on navodno napada, što je najciničnija teorija zavere, dakle da je možda i najuspešnije podvaljeni „balon“ u istoriji kapitalističke ekonomije, pokazaće vreme. Neće se mnogo čekati na rasplet. Kada i poslednji raspoloživi bitkoin dobije svog vlasnika i kada neminovno bude prestala trka za njim, od toga kako će se tada kretati njegova vrednost zavisiće najverovatnije i opstanak ekonomije koju s naše strane navodne realnosti poznajemo. A možda i neće. Sve zavisi i od toga ko je i zašto podmetnuo bitkoin. Tim pre što će to otkriće demistifikovati i sve ostale kriptovalute koje imitirajući bitkoin ozbiljno vrše pritisak na svetski ekonomski sistem. Kako god, svi se slažu da je godina koja upravo odlazi ključna u ovom procesu.   

[/restrict]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *