Печат је непроцењиви заступник реалности

Србија, Република Српска, Мађарска, Грчка и друге државе Балкана данас стоје између два света – НАТО и ратног или евроазијског развоја и мира

Данас глобални монополи, попут ККР групе генерала Дејвида Петреуса или Гугла и Амазона, успостављају контролу над мишљењем популације, контролишући мејнстрим медије и тиме спречавају слободно изражавање различитих погледа на светске послове. Ово чини улогу независних геополитичких часописа, нарочито недељника Печат са којим сам успоставио изванредну вишегодишњу сарадњу, незамењивом. Печат је  непроцењиви заступник реалности. Честитам издавачима, уредницима, новинарима и читаоцима Печата на јубиларном 500. броју. Премало медија данас има моралну храброст да отвори простор за истину или алтернативне погледе на главне догађаје. Печат је један од тих малобројних светионика.
[restrict]

Волео бих да читаоцима Печата, специјално за јубиларни 500. број, представим своју анализу доминантних процеса у свету.

ИМПЕРИЈА НА ЗАЛАСКУ Наш свет се налази у процесу великих промена. Видимо светске нације и регионе попут огромних тектонских плоча, неке се разбијају ударајући једне у друге, узрокујући политичке и друштвене земљотресе, а друге плоче се повлаче како би развиле нову енергију. Геополитички, садашње стање бих описао као неповратан пад бившег хегемона и изградњу нових економских простора, нових трговинских тржишта и производних предузећа, тамо где практично никада нису постојала.

Тектонска плоча позната као англоамерички свет, који Вашингтон у орвелијанским терминима назива „демократија“, налази се у све гушћем мраку, као и сви политички системи засновани на финансијском – дуговном ропству и политичкој тиранији. Ако погледамо недавне америчке прокси ратове (у којима САД  користе треће државе да би оствариле властите циљеве) у Авганистану 2001. године, Ираку 2003, или  неуспешне обојене револуције од стране ЦИА контролисаних НВО-а у Украјини, Грузији, Венецуели, сада у Сирији и, наравно, прве обојене револуције изведене у Србији и финансиране од стране УСАИД-а 2000. године, коју је амерички амбасадор оркестрирао користећи Отпор и милионе долара америчких пореских обвезника, видимо да је моћ некадашње једине суперсиле уклета под дејством хибриса и унутрашње корупције. Вашингтон и његов војноиндустријски комплекс и банке Волстрита у доларском систему свакодневно губе своју моћ.

Недавни напор Вашингтона да подстакне Саудијску Арабију да креира ратове са Катаром, Либаном, Јеменом и коначно Ираном, представља очајан сценарио од стране Вашингтона, осуђен на пропаст.

Свет је дефинитивно уморан од ових идиотских ратова.

ЕВРОАЗИЈСКИ ВЕК Права алтернатива НАТО ратовима је огромна перспектива развоја која се ствара од 2014. у Евроазији и шире, кинески нови економски Пут свиле, који се назива и пројекат OBOR (One belt, One Road) – „Један појас – један пут“ или Појасно-путни коридор (Belt -Road Initiative – BRI).

Евроазијски БРИ, који се формално интегрише са Русијом и Евроазијском економском унијом, укључује 62 земље. То ће створити повећање трговине у року од једне деценије од око 2,5 трилиона долара. Економије БРИ данас производе трећину светског БДП-а, са 40 одсто светске популације. Евроазијски земљишни простор садржи све ресурсе. Ту су стручна радна снага, инжењери, научници. Путно-економски коридори БРИ шире се из Кине у Русију, Казахстан, у Европу. Србија је једна од земаља које су у озбиљним преговорима и плановима развоја кинеског Пута свиле. Комисија ЕУ, под утицајем НАТО-а и Вашингтона, тренутно није у озбиљном дијалогу са развојем Кине и Евроазије.

ДОЛАР И ЗЛАТО Овај пројекат представља катализатор фундаменталних промена глобалне светске економије.

Доларски систем, створен 1944. године у Бретон Вудсу, био је систем у коме су остале валуте везане за долар. Само је долар био везан за злато. У периоду шездесетих година прошлог века, током европске и азијске послератне реконструкције, долар је био „добар као злато“. Од 1967. године, и пада буџетских дефицита САД током рата у Вијетнаму, Де Голова Француска, Немачка и друге земље почеле су да захтевају злато за доларе које су држали, заправо реализацију својих права гарантованих Бретонвудским споразумом. Како су тиме амерички одливи злата убрзани до 1971. године, Волстрит и банка Федералних резерви саветовали су председника Никсона у августу 1971. да раскине уговор из Бретон Вудса и одбије да откупи доларе за злато. Овај датум означава почетак краја такозваног „америчког века“.

Од 1970. године присуство долара у светској економији је порасло за више од 2.900 процената. Без подршке у злату, једина граница папирним доларима била је спремност других земаља да прихвате те доларе.

Ова доларска империја се приближава крају. Докле год су Кина, Русија и друге земље приморане да инвестирају своје доларске трговинске вишкове у амерички дуг, Вашингтон може да покрива огромне буџетске дефиците уз одржавање ниских каматних стопа. У ствари, инострани ратови које води  Вашингтон финансирани су руским и кинеским трговинским вишковима.

Од глобалне финансијске кризе 2008. године Кина и Русија почеле су да граде економску архитектуру алтернативну доларском систему у распадању. Кина је основала инвестициону банку за азијску инфраструктуру (АИИБ) како би финансирала нову инфраструктуру Пута свиле са 58 земаља. Само су САД, Канада и Јапан одбиле сарадњу. Кина и Русија су започеле билатерално трговинско поравнање независно од америчког долара. Они су развили своју алтернативу европском међубанкарском систему СВИФТ који је осетљив на притисак Вашингтона.

Србија, Република Српска, Мађарска, Грчка и друге државе Балкана данас стоје између ова два света – НАТО и ратног или евроазијског развоја и мира.      
[/restrict]