На путу свиле

Какав је резултат 6. самита Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе у Будимпешти

На 6. самиту Кине и 16 држава Централне и Источне Европе (ЦЕЕ), одржаном у Будимпешти од 27. до 29. новембра, поред изградње инфраструктурних пројеката у региону, у центру пажње био је почетак друге фазе реализације Фонда за инвестиције у оквиру механизма 16 плус један, са нове три милијарде долара које ће бити прослеђене испоставама у ЦЕЕ. Уз то, у протеклих пет година инвестиције кинеских компанија у овај регион порасле су са шест на девет милијарди долара, робна размена је на нивоу од 60 милијарди долара, број директних авио-летова у односу на пре пет година већи је седам пута, док је број кинеских туриста у овом делу Европе повећан са 200 хиљада на милион…

[restrict]

МОТОР И САВЕЗНИЦИ Отварајући скуп са кинеским премијером Ли Кећијангом, шеф мађарске владе Виктор Орбан је нагласио да 16 земаља које учествују на самиту представљају „мотор“ који стоји иза европског економског раста, а да им за остваривање пуног потенцијала требају „моћни савезници“.

„Центар равнотеже светске економије се помера од запада ка истоку. Тежиште иде с атлантске на пацифичку регију. Иако се то и даље негира у западном свету, негирање не изгледа разумно. То није моје мишљење, то је чињеница“, аргументовао је Орбан, додајући да Брисел, за разлику од Пекинга, у овом тренутку нема ресурсе (а тиме ни пројекте) за велико инфраструктурно и саобраћајно повезивање држава ЦЕЕ и да се као стратешки партнер наметнула Кина, што су 11 унијских чланица прихватиле. Те државе раде потпуно транспарентно, Кинези знају да су оне чланице Европске уније, као и да поштују аспект заједничке ЕУ политике према Кини.

 

УГОВОРИ С КИНОМ Другог дана будимпештанског самита у формату „16+1“, више од хиљаду привредника из 330 кинеских, 340 из средњоевропских и источноевропских и 300 из мађарских фирми, учествовало је на „Бизнис форуму“. Након Форума потписано је 23 споразума и 17 пословних уговора између разних компанија.

Мађарска је парафирала 11 билатералних уговора с Кином од којих су најважнији – отварање нове три кредитне линије. Домаћин 6. самита Иницијативе „16+1“ потписао је с Кином и споразум о заједничком МБА мастер програму најугледније кинеске високообразовне установе, Универзитета Фудан, и мађарског Универзитета Јанош Нојман, који ће почети 2019. године.

Кажимо на крају да је на будимпештанском Самиту учествовало 16 председника влада – Мађарске, Бугарске, Чешке, Естоније, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Хрватске, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније и Албаније. Први самит те иницијативе одржан је у Варшави (2012), други у Букурешту (2013), трећи у Београду (2014), четврти у Кини (2015), пети прошле године у Летонији.         

Пруга под присмотром

Иако је трилатерални пројекат модернизације железничке пруге Будимпешта–Београд први прекогранични пројекат у оквиру сарадње Кине и земаља ЦЕЕ (који заједнички реализују Мађарска, Србија и Кина), Брисел овај привредни ангажман најмногољудније земље света (као и већину осталих) држи за посредно куповање утицаја на европску политику, док за неке пројекте чак сматра да поткопавају европске вредности и принципе.

Мађарска је првог дана Самита 16+1 (на којем је Виктор Орбан рекао да је модернизација пруге између метропола Мађарске и Србије стратешки важна за „Нови пут свиле“) објавила позив за учешће на тендеру за извођење радова на деоници од 152 километра између Шорокшара и Келебије на прузи Будимпешта–Београд.

Железничка пруга требало би да буде завршена у 2024. години. Тиме би возовима на релацији између две престонице уместо осам сати вожње (што је случај сада) било потребно само три и по сата, јер би модернизацијом пруге у целокупној дужини могли да развију брзину и до 160 километара на час…

Иначе, уговор о развоју ове пруге (секције у Мађарској) потписан је 2015. године између мађарске и кинеске владе. Кинези су у целу конструкцију финансијски ушли само као повериоци. Поменуту инвестицију Будимпешта би финансирала са свега 15 посто сопствених средстава, док би 85 процената новца био кинески кредит са роком отплате од 20 година и фиксном каматном стопом од два и по одсто.

Међутим, сумњајући да се код овог пројекта ради о корупцији, Европска комисија у мају ове године против Мађарске је покренула процедуру због „кршења обавеза“. Иако је „процедура“ Брисела трајала пуних пет месеци, тим Жан-Клода Јункера за 150 истраживачких дана није пронашао ни једну једину коруптивну радњу.

[/restrict]