Кинески спас за мађарско школство

Многим универзитетима у Европској унији инострани студенти омогућавају преживљавање

На Универзитет ДУЕ у граду Дунаујварошу (једном од центара високошколског образовања техничке и економске струке у Мађарској) у школској 2016–2017. на прву годину се уписало 504 студента, а у овој 428, док је капацитет пријема 1.700 бруцоша. Прошлогодишње двотрећинско смањење броја уписаних, односно овогодишње трочетвртинско, упалило је аларм јер прети врло озбиљним последицама по финансирање, а што је најгоре – идентична ситуација је у готово свим установама у оквиру мађарског високог школства (Њиређхаза, Бекешчаба, Секешфехервар, Сомбатхељ, Печуј…)!

[restrict]

РЕГРУТОВАЊЕ СТУДЕНАТА ДУЕ је, да би се покушао извући из ове образовне „јаме“, одлучио да, први од домаћих универзитета, направи преседан. Одвојио је 12 одсто свог годишњег буџета да у школској 2017–2018, преко агенције која ће се бавити пропагирањем, привлачењем и „регрутовањем“ иностраних студената у ову институцију, за наредну академску годину на студије на енглеском и немачком језику упише од 1.000 до 1.500 кинеских студената.

И ту долазимо до питања „свих питања“. Шта је, упркос чињеници да у Мађарској и дан-данас постоји одговарајући број матураната који могу да попуне сва места у домаћем високом школству, довело до драстичног пада њиховог уписа?

Четири су разлога за то. Владајући Фидес премијера Виктора Орбана 2012. године законски је изменио начин пријема на више и високе школе у Мађарској (пооштрио је критеријуме квалификационих испита и смањио квоте за упис), ограничио време студирања (јер је редован рок за стицање академске дипломе укључио у радни стаж), ванредно морао да заврши са студентима који су оквирима тзв. „омасовљеног“ високог школства 2000-их
уписали студије и још нису стекли диплому, а као последњи фактор је и демографски пад који је у тенденцији смањења уписа на студије такође имао своју улогу.

„Регрутовањем“ студената из иностранства сви могу да добију. Мађарска толико потребан новац, а студенти који стижу из „треће“ државе – слободно кретање на територији ЕУ током 10 месеци, колико им важи виза за школску годину.

БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИК Годишња школарина од пет хиљада долара, међутим, може да буде привлачна и за недобронамерне. Наиме, на тај начин много јефтиније могу да ступе у Шенген зону ЕУ, него да плате 10 до 12 хиљада долара људима који шверцују мигранте и тако у Мађарску стигну на илегалан начин… Управо због тога сви који се пријаве на конкурсе факултета из држава изван ЕУ биће тестирани по три основа – безбедносном, интелектуалном и финансијском (да ли располажу новцем потребним за комплетне студије).

Мађарска је била приморана на овако радикалне мере, јер су се у почетку јавиле злоупотребе (тај талас је данас знатно спласнуо). У Мишколцу је, рецимо, 2004. „нестало“ 49 пакистанских студената (који су упис на високошколске студије у Мађарској искористили само да уђу у Европу), са Високе школе „Јанош Кодолањи“ у Секешфехервару на „непознато“ место отишло је 98 студената из Бангладеша и 96 из Индије, док се последњи такав масовни нестанак иностраних студената одиграо 2008, када је са Универзитета у Печују волшебно „ишчезао“ 21 кинески студент…

Мађарска ипак, убрзаним подизањем свих стандарда, улази у велику трку за привлачење иностраних студената у своју земљу. Јер у међународним ранг-листама проценат страних високошколаца један је од најконкретнијих показатеља квалитета образовног рада. Уз то, што је више иностраних студената и предавача, то је већа шанса за постизање нових научних резултата.

Према стратегији Фидеса у овој области, Мађарска до 2023. године треба да достигне цифру од 40.000 студената из иностранства.

Иначе, према званичним подацима, у Мађарској је у 2016. учило 28.628 студената из других земаља (за последње четири године било их је више за седам хиљада), а лањски приход по овом основу износио је (невероватних) 55 милијарди форинти.

Као и у Дунаујварошу, и у Дебрецену планирају да у наредној школској години системом агенцијског „врбовања“ повећају број студената из Кине, а посебан програм спремају и за студенте из Русије! И универзитет у Печују, који је такође изгубио доста мађарских студената, врло интензивно ради на привлачењу студената са свих континената. Управо је израдио програм за привлачење студената из Бразила.               

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *