Како је Путин оценио 2017. годину

Стављате нас у исту раван са Северном Корејом и Ираном и притом убеђујете да заједно решавамо проблеме Северне Кореје и Ирана, да ли сте ви нормални људи – упитао је Владимир Путин америчку новинарку

Велика годишња, тринаеста по реду, конференција за медије руског председника Владимира Путина била је прилика да се подвуче црта испод још једне сложене године – у којој се Русија поново наметнула као незаобилазан центар светске моћи. Разговор са новинарима (14. децембра) имао је и посебно важну тему: најављену кандидатуру Путина у изборној трци за још један председнички мандат. То је историјски тренутак и најава нове епохе. Ако победи на гласању, а према пројекцијама би могао да освоји око 70 одсто гласова у првом изборном кругу, започеће други узастопни шестогодишњи мандат (укупно четврти), који ће трајати до 2024. године. А тада би, предвиђају аналитичари, могао да се повуче из званичне политике – после четврт века на челу највеће државе света. Наравно, могуће су и бројне друге опције, у складу са развојем ситуације у Русији и свету, али би требало очекивати да се, ако се све буде одвијало планираном динамиком, већ 2023. године искристалише име будућег Путиновог наследника.

[restrict]

САМОСТАЛНИ КАНДИДАТ Путин је најавио да ће на изборима наступити као самостални кандидат. Можда на први поглед то не делује претерано важно, али јавности је мање познато да је Путин само једном на изборима наступио као кандидат неке партије – Јединствене Русије (ЈР). Било је то на прошлим председничким изборима, 2012. године, док је 2000. и 2004. излазио такође као самостални кандидат. Поређења ради, два пута је као самостални кандидат наступао и Путинов претходник Борис Јељцин, 1991. и 1996. године, док је садашњи премијер Дмитриј Медведев 2008. победио испред ЈР. Законска правила за самосталне кандидате су другачија. За разлику од кандидата парламентарних партија, они морају да прикупе 300.000 потписа грађана и то не више од 7.500 у сваком од 85 региона РФ. Слично важи и за кандидате ванпарламентарних партија, али број потписа за њих је троструко мањи.

За политичара Путиновог калибра прикупљање потписа не представља проблем, али је руском лидеру очигледно важан процес који ће се одвијати по регионима, како би се његова кандидатура приближила народним масама и обичним људима, који представљају његову највећу изборну снагу. За човека који је тако дуго на власти може се слободно рећи да се одвојио од обичног света, са којим има веома мало контакта већ деценијама. То је и разлог зашто се одлучио да само прихвати подршку Јединствене Русије и других партија, али да не буде званично њихов кандидат. И симболична порука да не жели да се ослања само на људе из власти, већ да подршку тражи од радника, сељака, средње класе и најширих слојева друштва. Управо ови људи, често са најнижим примањима и пензионери, највише гласају за Путина и подржавају његову политику. Ако се зна да су пензије од 2000. у реалном износу увећане око 400 одсто, исто као и просечне плате, и да ови показатељи из године у годину расту – онда је јасно да људи гласају за стабилност оличену у руском лидеру.

 

ПРЕДСТОЈЕ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ Путин није желео на конференцији за новинаре да говори о будућем саставу руске владе, али је нагласио да има „прелиминарне идеје“. То не мора ништа да значи, али могуће је да наговештава промене у кабинету премијера Дмитрија Медведева. Истовремено, истакао је и огроман обим послова који пролази кроз владу, чиме је дао индиректну подршку Медведеву. Међутим, познавајући функционисање руског система власти, могуће је да су пред руском владом значајне промене у наредним месецима. На ову помисао наводи и његова оцена да су „људи умногоме у праву када изражавају незадовољство“, али да опозиција није у стању да понуди „јасан позитиван програм деловања“. Поредећи опозиционара Алексеја Наваљног са бившим председником Грузије Михаилом Сакашвилијем који сада изазива проблеме и нестабилност у Украјини, Путин је нагласио да „руски народ не жели радикализам“, Сакашвилије и мајдане на својим трговима и улицама.

Оцењујући да је економски раст у Русији заснован на превазилажењу два шока – пада цене нафте и спољних санкција – председник је подсетио да је укупан раст привреде у последњих 18 година износио 75, а индустријске производње 70 процената. У истом периоду, златновалутне резерве Русије увећане су за 30 пута! Као примарни задатак у наредном периоду означио је даље оздрављење финансијско-банкарског система Русије, који је и најтеже погођен шоковима, имајући у виду да је Запад примарно циљао овај део руске привреде – рачунајући да ће се његовим падом све остало урушити само по себи. То се ипак није десило, о чему сведочи и чињеница да је Русија избила на прво место у свету по извозу житарица.

Друга важна мера је подешавање пореског система, на тај начин да стимулише развој приоритетних сфера економије. Како је истакао, директне стране инвестиције су удвостручене у 2017. и достигле су 23 милијарде долара, што је најбољи резултат у последње четири године. Овај податак постаје јаснији ако се зна да су западне санкције довеле готово до потпуног прекида инвестиција из тог дела света, па се и цифра од 23 милијарде може сматрати позитивном. Треба знати да је интересовање западних инвеститора за улагања у Русију велико, али да вештачке баријере то ометају. То значи да је потенцијал руске привреде спутан и не може да буде реализован у пуној мери док се политички односи са Европом не доведу у ред.

Говорећи о спољној политици, руски председник није могао да избегне земље попут САД, Украјине, Сирије и Северне Кореје. О америчком председнику Доналду Трампу је кратко прокоментарисао да је подигао економију и тржишта САД. Путин је истакао да је амерички колега спречен у намери да поправи односе с Москвом, али да ће се они нормализовати, за шта су неопходни „радни контакти“ с Трампом. Одбацујући оптужбе о умешаности у америчке изборе, Путин је оценио да су то измишљотине Трампових противника. Руски лидер је нагласио да Москва није напуштала базичне споразуме о међународној безбедности, али да је Вашингтон већ фактички иступио из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и упозорио америчке колеге да не одбацују споразум СТАРТ-3.

 

„ЗАНИМЉИВИ ЉУДИ“ Путин је објаснио да је Вашингтон и сада пуноправни учесник у процесу регулисања украјинске кризе, независно од „нормандијске четворке“, у којој, поред Москве и Кијева, учествују још и Париз и Берлин. Такође, рекао је да није против тога да се цела територија Донбаса стави под међународну контролу, али да Кијев о томе мора да се договори са Доњецком Народном Републиком и Луганском Народном Републиком. То је, заправо, још један позив председнику Петру Порошенку да ДНР и ЛНР и њихови представници треба да буду признати као легитимни политички фактори унутар Украјине, што је Кијев до сада уз све могуће изговоре одбијао. На тај начин, Украјини, њеном народу и руководству је још једном стављено до знања да своју судбину држе у својим рукама и да, ако желе стабилизацију прилика, морају да уваже вољу седам милиона својих грађана у ДНР и ЛНР. С друге стране, подвукао је Путин, одреди милиције Донбаса спремни су и обучени да одбију сваку врсту агресије на њихову територију и још једном поновио да су Руси и Украјинци један народ и да је заједничка будућност у њиховој интеграцији.

На питање америчке новинарке, да ли ће Москва помоћи Вашингтону у убеђивању Техерана и Пјонгјанга, односно у разоружавању Ирана и Северне Кореје – Путин се најпре осмехнуо, а затим изазвао општи смех у публици. „Занимљиви сте ви људи!“, био је његов први коментар, након што је одмахнуо руком. „Ваши конгресмени, сенатори, баш лепо изгледају, носе лепа одела, кошуље, наизглед су паметни људи. Они су нас ставили у исту раван са Северном Корејом и Ираном. И, притом, истовремено гурају председника САД да нас убеђује да заједно са вама решавамо проблеме Северне Кореје и Ирана. Да ли сте ви уопште нормални људи?“, запитао је Путин. Амерички новинари више се нису јављали за реч.

Недавна његова блиц-посета Сирији планирана је одавно и само је било питање најбољег тренутка, објаснио је, односно када ће бити могуће прогласити победу над терористичким формацијама на терену. Путин је, међутим, упозорио Американце да не користе преживеле припаднике разбијених терористичких група за своје циљеве и да не помишљају да их поново ангажују за борбу против сиријског председника Башара Асада, јер то на крају неће бити добро ни за кога, па ни за Америку. Подсетивши на пут који је прешла Ал Каида – од савезника, до непријатеља САД и терористичког акта у Њујорку 2001. године – руски председник је упозорио Американце да не праве исту грешку и са Исламском државом. Да ли ће га послушати?     

[/restrict]