Јесам ли вам рекла

… да је нова зграда ФМУ изграђена деведесетих у Улици кнеза Милоша преко компаније Колинг и мрског СПС-а, али су јој политички острашћени професори нашли много мана и нису се преселили. Бавили су се другим важним стварима, клечањем у Пионирском парку у оперети Коленица, као и концертима Иди, молим те посвећеним С. Милошевићу, уместо да певају Остани, молим те, јер си нам поклонио зграду!

Факултет музичке уметности у Београду ове године обележава осам деценија постојања. Институција која је одгајила многе светски познате музичке уметнике остала је привремено, од свог оснивања 1937, у некадашњој коњушници у парку Мањеж. Ништа није тако трајно као привремено. Једно време зграду је делио с Музичком школом „Јосип Славенски“, да би школа добила своју зграду, а Музичка академија, како се тада звала, остала једини корисник. Први спрат – елитни клавирски одсек, собе са два клавира, звучна изолација од паковања за јаја (одлична изолација) и сала за испите и интерне часове. Други спрат – теоретичари и лоши клавири за ноћно вежбање оних који немају клавир код куће, подрум за фотокопирни апарат и складиште. Централно грејање уведено је доста касно, а памтимо грејање на култне каљеве пећи и ложача који је улазио слободно на час да наложи пећ. Ходници се нису грејали. Професори су били богови, студенти мањи од маковог зрна. И таква привремена академија изнедрила је све оно што је представљало и још увек представља понос земље и нације.
[restrict]

Поводом 80-годишњице постојања започета је кампања за добијање нове зграде, адекватног простора, јер је постојећи постао тесан за уписне амбиције факултета. Сви редом се оглашавају преко медија, од деканке, професора, пријатеља институције. Инспирисана патетичним текстом поносног колеге флаутисте Љубише Јовановића у Политици, потписница ових редова, студент Музичке академије из времена каљевих пећи, мало би појаснила.

Јесам ли вам рекла (цитат) да је својевремено планирано да се све уметничке академије, па тако и Музичка, преселе на Нови Београд у посебно пројектовану зграду – познати виолиниста и архитекта Владимир Марковић, једно време декан Музичке академије, знао је шта је коме потребно, па је зграда имала места за све, са салама за концерте и позоришне представе, атељеима итд. Једино се преселила Позоришна академија (Факултет драмских уметности), свима осталима је било далеко и неусловно за превоз.

Јесам ли вам рекла да дирљиви текст Љубише Јовановића није поменуо нову зграду ФМУ која је изграђена деведесетих у Улици кнеза Милоша преко компаније Колинг и мрског СПС-а, па су јој политички острашћени професори нашли много мана и нису се преселили. Бавили су се другим важним стварима, клечањем у Пионирском парку у оперети Коленица, као и концертима Иди, молим те (један од организатора аутор је написа у Политици) посвећеним С. Милошевићу, уместо да певају Остани, молим те, јер си нам поклонио зграду.

Јесам ли вам рекла да аутор обожава колеге музичаре који су остали у Србији, или су се овде вратили, после боравка у иностранству, да шире музику и љубав. Неупућенима објашњење – та ода се односи само на одређене, јер сви музичари су једнаки, само су неки једнакији. Једнакији су се одлично организовали, са зградом или без ње, у БУНТ-овни фестивал (оснивач наш аутор из Политике) који се прогласио средством музичке герилске борбе против некултурног режима, да би после неколико година од тог истог некултурног режима сласно примао и трошио некултурне буџетске паре. На зграду матичне институције нико није мислио.

Јесам ли вам рекла да такозвано волонтерско свирање музичара, које срцепарајуће помиње колега флаутиста у Политици, у случају једнакијих не постоји, добри су то били, масни хонорари (цитат) док се могло. Па да су одвојили делић од тога, нова зграда ФМУ би имала бар темељ и први спрат. Било је јасно да ће халабука око нове зграде Филхармоније изродити још буке и жалби надлежнима, који би требало да осете грижу савести и културњацима изађу у свему у сусрет, јер избори су близу. Сасвим је потребно да Музичка академија добије нову зграду, али, јесам ли вам рекла, драге једнакије колеге, не питајте шта ваша домовина може да уради за вас него шта ви можете урадити за њу.     
[/restrict]   

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *