Дупло дно

Празнослови се с намером да се мноштвом празних речи изговорених од људи на „високим“ положајима истина затоми. Ко је једном одлучио да слаже – мора то увек чинити. Мамон не трпи непослушне

У памтите, Срби! Нисте криви! НАТО  је злочинац. Ми Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Имајте стално ово на уму. Да се не заборави.

На свету не постоји злочин страшнији и срамотнији од издаје вере и Отаџбине, главна је порука романа Тарас Буљба, записао је Владимир Воропајев (Православни витез Николај Васиљевич Гогољ, приредио и превео Ранко Гојковић, Стари Бановци, 2017). Ваља ову реченицу увек имати на уму. Злу не требало.
[restrict]

Остати моралан или постати неморалан због личне или групне користи питање је сад? Одрећи се основних моралних начела и тиме издати оне, обично немоћне, који су нам веровали или задовољити моћне јесте дилема стара као сам људски род. Преварити или одржати дату реч? Преверити или страдати због чувања вере? Изгубити живот због отаџбине или је издати и живот сачувати? Ком се царству приклонити, питао се уз гусле, али и без њих, народни песник.

БОРБА ДОБРА И ЗЛА Тешка питања, али одговор је лак. Бира се између добра и зла. Господа и Сатане. Оно што изаберемо – то ће нас и стићи. Изаберемо ли добро, добро ће нас и стићи. Изаберемо ли зло, бићемо привремено „награђени“, а затим одбачени и уништени. Ко с ђаволом тикве сади обију му се о главу – одавно су открили истину наши преци и преко пословице нам послали одговор. Шта нам је чинити ако се нађемо у ситуацији, а нашли смо се, да бирамо између добра и зла. Изабери добро! Истините речи временом добијају на вредности. Зато се каже: Истине су вечите, јер да нису, биле би заборављене. Заувек изгубљене.

Нека нас не чуди што се данас много говори, мудри људи би рекли празнослови, с намером да се мноштвом празних речи изговорених од људи на „високим“ положајима истина затоми. Да празнословље сакрије мудрост, да лаж надвлада истину. Силне награде се додељују онима који говоре, пишу, праве филмове по жељи тренутних моћника. Да се свету – Urbi et orbi – обзнани лаж која моћнима одговара. Да у лаж коју моћни воле, народи поверују да је истина. Ко је једном одлучио да слаже, мора то увек  чинити. Мамон не трпи непослушне. 

Аунг Сан Су Ћи, док је била по вољи моћника, добила је Нобелову награду и сва друга могућа признања. Данас је у њиховој немилости и биће кажњена. Разапињу је по новинама, комитетима за људска права. Траже да јој се одузме Нобелова награда и друга признања која је добила док је била у милости моћних. За моћне је небитно што она своје понашања није променила. Интереси моћних су се променили и она се морају следити. У противном – казна. Њен живот би ваљало многима да служи за наук.

ДВОГЛАВА КУРИЈА Кад председник државе Србије каже „кад би признали Косово и увели санкције Русији, били бисмо шампиони у свему“, он нажалост греши. Кажњавању нема краја. Заблуда је  мислити да ће разбојник одустати ако му дате оно што тражи. Не, он ће се вратити по још. Евроунијате, Ватикан, НАТО су као троглава незасита аждаја. Било шта да јој дате, тражиће још и само још. Зато не дамо ништа. Не пристајемо ни на какву нагодбу. Нећемо разговарати. Чему журба с наше стране? Њима се жури да задовоље своје сатрапе „Хрвате“ и Шиптаре на рачун Србије, а онда крену према Русији. Ми имамо времена. Они га немају. Наше је да јачамо духовну и материјалну снагу државе Србије. Мирно и без велике галаме. Свак оно што ради, нека ради најбоље што зна. Сад су нам потребне мудрост и вера. Са мудрошћу и вером долази и снага. Поштујмо себе и онда ће нас други поштовати. Не плашимо се. Нису наши непријатељи јаки као што верују. Они живе у страху да нас неће брзо сломити. Ми не пристајемо. Они ако мисле да су толико јаки, нека изволе.

Двоглава ватиканска курија никако да објасни макар својима верницима што чини саблазан с двојицом непогрешивих папа. Кад Свети дух од како је вера хришћанска настала бира само једног! Значи ли то да су се одрекли Духа светога и постали НВО или део Сорошеве организације? Због повећаног обима посла у покрштавању православних решили су да имају двојицу у свечаним одеждама. Жури им се. Ако православне не поунијате, пропадоше они сами. Ниједна лаж или обмана не може се дуго одржати. Истина изађе на видело и онда куд који мили моји или што би Срби рекли беж’те ноге да вас… даље знате.  Паметни сте.

Пред вама је Печат број 500. Кад смо оволико недеља опстали, уз вашу помоћ поштовани читаоци, значи да смо успели. Писаћемо и даље.

Не заборавимо Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана и друге српске јунаке који на правди Бога леже у затворима наших непријатеља.         
[/restrict]