Чудни рат

Није тешко погодити зашто је рат данас тако чудан: зато што главни играчи или располажу нуклеарним оружјем или је цена напада на њих, у људским жртвама и осталим потрепштинама, превелика да би је тзв. јавност нападача могла поднети. Управо зато се светски рат који траје разлаже на своје микроепизоде

Док је немачка војска на почетку Другог светског рата била заузета у Пољској, Француска и Британија су на рекреираном Западном фронту седеле беспослено, гледајући немачку Зигфрид линију. (Неосвојиву. Додуше, само на папиру). То је једног савезничког новинара навело да прве недеље рата на Западу прозове чудним ратом. Рат је објављен, али се није водио.
[restrict]

Слична мисао човека обузима и данас, када посматра заоштравања односа између Запада и Русије, Ирана и Кине различитог интензитета. Баш чудан рат: није објављен, а води се.

Наравно, није тешко погодити зашто је рат данас тако чудан: зато што главни играчи или располажу нуклеарним оружјем или је цена напада на њих, у људским жртвама и осталим потрепштинама, превелика да би је тзв. јавност нападача могла поднети. Управо зато се светски рат који траје разлаже на своје микроепизоде. Негде се он води као обичан, конвенционалан рат, додуше, преко проксија/посредника (у Сирији и Украјини), негде се преноси у сферу економије (економске санкције или подизање царина), информација (борба против тзв. ,,лажних вести“ и ,,непријатељске пропаганде“) и, најзад, у сферу меке моћи и свести људи. Оно што људи мисле о себи, својој држави, свету и странцима углавном је последица специфичних ратних операција у сфери манипулације свести – посебно тамо где је информативна сувереност давно изгубљена. (То се може схватити и без фантастичне књиге Сергеја Кара-Мурзе Манипулација свешћу.)

Да овај чудни трећи светски рат заиста траје, показују последице које се могу сагледати или голим оком или тек површним прегледом вести: најпре, ту су оне огромне миграције које стравично мењају бројно стање народа. Неке су видљиве и повезане с видљивим ратним збивањима (Сирија, Ирак, Авганистан), док су друге независне од било каквог видљивог рата: ту мислим на миграције ка Западу, са Балкана, из источних европских земаља, чланица ЕУ и НАТО-а, или бивших совјетских република. Када се миграцијама придода умањени наталитет у тим земљама, добијају се милиони несталих људи, као што је то било током рата, само што су сада ти људи или отишли или умрли или се нису ни родили. На први поглед, то су ,,природне“ појаве, али онај ко се разуме у постмодерне технике ратовања (које нису сужене само на традиционално бојно поље и тенкове), зна добро да се непријатељ данас не убија више само ватреним оружјем већ тако што се подесе параметри живота (непријатељске) заједнице, тако да она почиње да одумире. Последице су сличне онима које су се догодиле Србима у НДХ. Један део народа оде у прогонство (,,својевољно“ емигрира), један део се покрсти (почне да се осећа као припадник суседног, или ,,новог“ народа), а један део бива убијен (односно бива остављен да умре одмах или мало касније, услед све тежих услова живота).

Трагове последица овог трећег великог рата можемо видети и у неколико наоко неповезаних сцена из разних делова света. У једној енглеској књижари која се не налази у Лондону мом пријатељу се обратио један Енглез: казао му је, ничим изазван, да ово није више Енглеска каква је била пре двадесет година. Интересантно је размислити о томе зашто је то желео да каже баш једном Србину. Опет, један мој бивши студент, који нема још ни тридесет година, запрепашћено слуша музику генерације његових ученика из основне школе уз осећање да је такво ђубре понижење за људско биће. У оба случаја сусрећемо се с крупним историјским резом који је карактеристичан за ратове: једино ратови тако оштро деле наоко блиске генерације, на предратну и послератну. Само што се данас та подела дешава унутар самога рата.

Где смо ми у овом рату? На почетку прошлог века били смо најмлађи народ у Европи и на ту младост смо уништили једну европску Империју. Сада смо међу најстаријим европским народима и није нам до рата. ОК. Само, чудна природа овог рата који се води, а није објављен, јесте, између осталог, и у томе што народи у њему учествују а да их нико претходно није питао да ли то желе или не желе.      
[/restrict]