Тотални хладни рат

Две суперсиле, Русија и Америка, неће само да „показују зубе“, већ смо све ближе фази када ће почети озбиљно да уједају, а последице ће на својој кожи најпре осетити треће земље, првенствено у Европи

Сједињене Америчке Државе ће селективно примењивати санкције против трећих држава и предузећа који сарађују са руским компанијама на црној листи Вашингтона – порука је Стејт департмента после најновије одлуке да објави листу институција из Руске Федерације које ће се наћи под ударом америчких казнених мера. Али санкције се не односе више директно на Русе, већ и на цео свет, односно сваку државу и фирму која сарађује са Москвом у сфери наоружања и безбедности, јер се на листи углавном налазе предузећа руске одбрамбене индустрије и безбедносних структура. Русија је на другом месту у свету по извозу наоружања, са око 15 милијарди долара годишње, и аналитичари у Москви сматрају да је један од најважнијих разлога за увођење оваквих санкција – намера Американаца да по сваку цену спрече војну сарадњу било које земље са Кремљом. А ту су, осим (гео)политичких, од не мањег значај и чисто економски разлози. Председник Русије Владимир Путин, кога је лондонски „Економист“ на својој насловници ових дана представио као „новог цара“, у једном од својих говора такво понашање окарактерисао је као „непоштена конкуренција“.

[restrict]

ВРХУНАЦ ДВОСТРУКИХ СТАНДАРДА У америчком министарству за спољне послове истичу да ће се санкције према трећим државама примењивати „само на значајне трансакције“, не наводећи ипак колики посао треба да буде да би се сматрао „значајним“. Несумњиво је да се најављени послови Турске и Саудијске Арабије са Москвом – које желе да купе руске системе С-400 – могу окарактерисати као значајни, судећи по количини незадовољства Вашингтона у вези с тим. Поставља се и питање да ли ће под америчке санкције потпасти Кина и Индија, које развијају војно партнерство с Русијом? Како је све то веома вероватно, јасно је да САД могу да уђу у конфликт не само са земљама Европске уније које ће бити директно погођене него и са највећим делом света, што се може вратити Америци као бумеранг. Формални разлози за увођење казнених мера Руској Федерацији већ су скрајнути у други план. Да ли је то анексија Крима, агресија на Украјину, или мешање у америчке изборе – и самом Вашингтону постало је мање битно. А то сведочи да су и наведени „разлози“ неутемељени на доказима и произведени уз помоћ пропагандних технологија, по систему „циљ оправдава средство“.

Америчке дипломате дозвољавају и могућност да „селективно не примењују“ санкције према неким земљама које сарађују са Москвом, ако се „тичу савезника чије су снажне одбрамбене могућности у интересу САД“. То је врхунац двоструких стандарда, јер се може догодити да Турци или Саудијци не буду кажњени због набавке најсавременије технологије попут С-400, а да под удар санкција потпадну земље што увозе старе руске тенкове или „калашњикове“. То је механизам по коме Вашингтон мора да одобри сваку набавку наоружања из Русије, односно било какву сарадњу са руским службама безбедности. А да ли ће и коме одобрити – не треба много маште да се докучи.

Подсетимо, амерички председник Доналд Трамп потписао је 2. августа закон „О супротстављању противницима САД путем санкција“, који је уперен против Русије, Ирана и Северне Кореје. Документ је предвиђао да ће до октобра бити усвојен списак лица и организација у руском одбрамбеном и обавештајно-безбедносном сектору, са којима ће „значајне“ трансакције бити подвргнуте санкцијама. Тај списак је објављен 26. октобра. На њему се налази више од 30 руских организација, међу којима су: Федералне служба безбедности (ФСБ), Спољна обавештајна служба (СВР), Главна управа Генералштаба (ГРУ), „Рособоронекспорт“, „Ижмаш“, „Калашњиков“, „Ростех“, „МиГ“, „Сухој“, „Тупољев“, „Уралвагонзавод“, „Хеликоптери Русије“, „Дигитално оружје и заштита“ (ЦОР), „Адмиралска бродоградилишта“, „Алмаз-Антеј“, конструкторски биро „Новатор“, научноиндустријски институти „Високопрецизни комплекси“, „Сплав“, Титан барикаде“ и „Базалт“, концерни „Радиотехнички и информациони системи“, „Радиоелектронске технологије“ и „Сазвежђе“, индустрија микроелектронике „ПО КСИ“, „Ижевски механички завод“, заводи за машиноградњу „М.И.Калињин“ и „Митишћински“, „Тактичко ракетно наоружање, „Молот Оружје“, „Оборонпром“, Научноистраживачки институт „В. В. Тихомиров“…

МОСКВА ПРИПРЕМА УЗВРАТНЕ МЕРЕ Другим речима, на списку се, осим руских специјалних служби, налазе и сви најважнији и највећи научни, пројектантски и производни капацитети за високе технологије. Ове организације, осим војне, имају значајну улогу и у развоју укупног технолошког и економског потенцијала Русије. Још једноставније речено, на „црној листи“ су сви руски конкуренти САД чије је деловање у вези са глобалним војним и безбедносним пословима, а који очито постају велика сметња за реализацију америчких планова и интереса. То се јасно показало у Сирији, Украјини, али све више и у Европи. И уместо да прихвате чињеницу да данас постоје и друге суперсиле способне да пројектују моћ изван својих граница и потраже компромис, Американци желе на сваки начин да елиминишу неугодне конкуренте – уместо да граде с њима партнерске односе, на сопствену и добробит читавог света.

Такав приступ се неће Вашингтону добрим вратити. Пре свега, САД више немају снагу којом би принудиле цео свет да слепо прати њихове интересе. Објављивање овог списка, додуше, још увек не значи аутоматско увођење санкција трећим земљама, на пример европским државама које сарађују са побројаним руским институцијама, али сваки корак у том правцу водио би ка још већем дистанцирању Европе и Америке. Такође, ове мере не могу значајно да наштете Русији, јер амерички савезници већином и нису на списку најважнијих партнера Москве када је реч о војним и безбедносним питањима. А јасно је да они који купују руско наоружање, осим због економских разлога, углавном то чине како би осигурали политичку и одбрамбену независност од Вашингтона. Последњи примери Турске и Саудијске Арабије о томе најбоље сведоче и оваквих случајева биће све више.

Сигурно је, такође, да тако радикално заоштравање између Русије и Америке неће ићи у корист ни једнима ни другима. Москва припрема свој пакет узвратних мера, први већи одговор након увођења контрасанкција Западу, путем ембарга на прехрамбене производе. Како преносе руски медији, одговор Кремља састојаће се у ограничавању извоза титанијума у САД и сарадње у аеро-космичкој сфери. Шта ће тачно садржати ове мере, биће одређено законом који спрема руски парламент, али је чињеница да оне могу да нашкоде америчкој авио-индустрији. Према различитим проценама, велики западни произвођачи авиона „Боинг“ и „Ербас“ користе између 40 и 60 одсто руског титанијума за своју продукцију и прекид ове сарадње свакако би нанео одређену штету. При томе би и руска предузећа била погођена, јер би изгубила тржиште, па тек предстоји усаглашавање овог закона. Не треба, међутим, сумњати да је Москва спремна на овакве мере.

 

ЧИТАВ СВЕТ УВУЧЕН У ВРТЛОГ НЕСТАБИЛНОСТИ Друга област која се може наћи на удару узвратних мера јесте заједничка космичка делатност две суперсиле, где Америка зависи од руских компоненти, пре свега ракетних мотора РД-180. САД додуше поседују одређену залиху ових мотора и због тога последице не би уследиле одмах, а за то време је могуће да Американци доврше сопствене пројекте поузданих ракетних мотора, на којима увелико раде. Истовремено, поставља се питање будућности Међународне космичке станице, где су Руси и Американци заједничке газде, али је њен рок трајања ионако ограничен до 2024. године, па стога то није превише важно питање. На крају крајева, ако би издржавање МКС пало само на руска плећа, од тог потеза би Москва могла да има више штете него користи.

Не треба ипак сумњати да ће се ова криза даље заоштравати. Негативне тенденције све више узимају маха и Москва ће морати да на овај или онај начин „покаже зубе“ Америци, како се сликовито изразио Франц Клинцевич, други човек Комитета за одбрану и безбедност горњег дома руског парламента. С друге стране, његов колега из Спољнополитичког комитета, генерал ФСБ Владимир Џабаров, поручио је Вашингтону да се „не мучи са некаквим списковима“ и одмах уведе санкције целој Русији.

Ово су две, вероватно, суштинске поруке – односи Вашингтона и Москве прерастају у тотални хладни рат у коме две суперсиле неће само „показивати зубе“. Све смо ближе фази када ће почети и озбиљно да уједају. Као што често бива у таквим ситуацијама, њихове зубе би на својој кожи најпре могле да осете „треће земље“, што очито демонстрира амерички закон о санкцијама – који се наводно односи на Русију, а суштински ће погађати слабије играче. Не треба сумњати да и Москва има велику палету сличних, „асиметричних одговора“. Читав свет, а најпре Европа, тако може да буде увучен у огроман вртлог нестабилности. Заправо, она је већ увучена.

[/restrict]