Rovarenje u pesku

Saudijske regionalne ambicije

Nastojanja novoimenovanog princa prestolonaslednika u Saudijskoj Arabiji Mohameda bin Salmana i njegovog oca kralja Salmana da osnaže svoje pozicije imaju ne samo unutrašnju nego i razgranatu spoljnu komponentu

U prošlom broju „Pečata“ („Igra prestola u Saudijskoj Arabiji“, br. 495) u glavnim crtama smo naznačili politički značaj hapšenja nekolicine saudijskih prinčeva i više bivših zvaničnika. Mnogi ovu „antikorupcionu akciju“ tumače kao čistku saudijske vladajuće porodice, snažnu poruku eventualnim protivnicima kralja i njegovog naimenovanog naslednika i unutrašnju pripremu za složene reforme – ali i veliku međunarodnu trgovinu akcijama saudijske naftne kompanije „Aramko“.
Međutim, ambicije saudijskog prestolonaslednika ne iscrpljuju se u porodičnim intrigama i dvorskim pučevima. Naprotiv, saudijski dvor ima razgranate i višeslojne međunarodne ambicije. Ispod površine, nekad tanje, katkad deblje, gotovo svakog savremenog bliskoistočnog konflikta krije se saudijsko-iranski rivalitet.
Mohamed bin Salman je među svojim obožavateljima već prikazan kao ličnost koja će se uspešno suprotstavljati Iranu i šiitskoj političkoj organizaciji u Libanu, Hezbolahu. Danijel Šapiro, američki diplomata, poznavalac bliskoistočnih prilika i bivši ambasador u Izraelu (2011–2017) ukazao je u članku u izraelskom „Harecu“ da je i pokojni kralj Abdulah bio oštar protivnik Irana. Konzervativni monarh je revolucionarnu islamsku republiku nazivao zmijom otrovnicom koja prosipa otrov po Bliskom istoku.
Ali, kako Šapiro napominje, kralj Abdulah je pažljivo birao polja na kojima će dve države ukrstiti uticaj, snagu i volju. Njegov naslednik Salman kao i, po svoj prilici, Mohamed bin Salman mnogo su nestrpljiviji i spremni su da se uhvate ukoštac s Iranom gde god im se ukaže prilika.

[restrict]

Rokada saveznika? Kada je emitovana video-traka sa unapred snimljenom ostavkom libanskog premijera Saada el Haririja nije bilo, u prvi mah, jasno da li je reč o uzmicanju saudijskog saveznika pred iranskim uticajem ili obratno – saudijskim pritiskom na nepouzdanog saveznika. Slične nejasnoće pratile su i nedavnu seriju hapšenja kao i ranija dvorska dešavanja u Rijadu. Naime, Hariri je na spomenutom snimku izjavio kako se povlači sa premijerskog položaja jer strahuje da može da doživi sudbinu svoga oca koji je stradao u snažnoj eksploziji automobila bombe u Bejrutu 2005. godine. Izrazio je svoje zebnje spram Irana i Hezbolaha.
Šta se zapravo dešavalo? Kada je Hariri sleteo u Rijad, 3. novembra, već je bilo sumnjivo. Njije ga dočekao uobičajeni špalir saudijskih dostojanstvenika, prenosi „Rojters“. Ista agencija citira izvore bliske libanskom premijeru da mu je ubrzo nakon toga oduzet mobilni telefon.
Narednog dana prinuđen je da pročita tekst ostavke pred kamerom saudijskog televizijskog kanala. Libanski izvori takođe navode da je šef saudijskog protokola pozvao Haririja da dođe u Rijad 2. novembra, navodno da bi se sastao sa Mohamedom bin Salmanom.
Sudeći prema navodima libanskih izvora, Hariri ništa nije slutio. Svojim saradnicima je rekao da će započeta dogovaranja nastaviti u ponedeljak a medijskom timu je poručio da će se sastati sa egipatskim predsednikom Fatahom el Sisijem u primorskom letovalištu Šarm el Šeik, prenosi „Rojters“.
Poridica Hariri je stekla zamašan imetak u Saudijskoj Arabiji i poslovne niti koje vezuju Rijad i Bejrut su brojne i prilično lukrativne. Hariri je takođe i saudijski državljanin pa se u medijima sugerisalo da je ono što se dešavalo nekako povezano sa hapšenjima koje je sprovodio Kraljevski antikorupcioni komitet u Rijadu.
Saudijski zvaničnici su povodom ovih dešavanja naveli kako nemaju nikakve veze sa Haririjevom ostavkom i da je on slobodan čovek.
Haririjeva ostavka iznenadila je članove njegovog tima i izazvala je burne reakcije u Libanu. Učesnici tradicionalnog godišnjeg libanskog maratona pružili su mu podršku. Posmatrači ove manifestacije istakli su transparente na kojima je pisalo kako pozivaju premijera da se vrati u zemlju, kao i njegove eventualne tamničare da ga oslobode.

Saudijsko nezadovoljstvo Iako su Saudijci negirali da imaju veze sa Haririjevom ostavkom, malo ko je poverovao u njihovu neaktivnost. Suprotno, snažne i preteće poruke koje je Libanu uputilo saudijsko vođstvo sugerišu da iza smene na čelu libanske vlade stoje složenije međudržavne i regionalne tenzije.
Tamer el Sabhan, saudijski ministar za zalivska pitanja, poručio je 6. novembra da će se Saudijska Arabija prema libanskoj vladi „odnositi kao prema vladi koja je objavila rat Saudijskoj Arabiji“. U intervjuu sa televiziji „Al Arabija“ on je poručio da „Libanci moraju da budu upoznati sa ovim rizikom i da rade na tome da se stvari poprave pre nego što dođu do tačke bez povratka“.
Zanimljivo je da se Sabhan susreo sa Haririjem svega nekoliko dana pre nego što je ovaj obznanio svoju ostavku. Bin Sabhan ne obavlja samo dužnost ministra za zalivska pitanja već je jedan od najistaknutijih saudijskih obaveštajaca i čovek koji je prevashodno angažovan za saudijske poslove u Libanu.
Libanski izvori, u dragocenom „Rojtersovom“ izveštaju Samije Nakhul, Lajle Basam i Toma Perija iz Bejruta, navode da se Hariri sa ovog sastanka vratio prilično dobro raspoložen („zadovoljan i opušten“) i da je objavio svoj „selfi“ sa Sabhanom na kome se obojica osmehuju. Izjavio je po sastanku da je čuo „ohrabrujuće stavove“ princa prestolonaslednika i obećanje da će se reaktivirati saudijski paket pomoći libanskoj armiji.
To, kao što smo naznačili, nije sprečilo saudijskog zvaničnika da odapne munje i gromove prema Libanu! Saudijski ministar je u spomenutom intervjuu optužio Haririjevu vladu da za godinu dana nije ništa preduzela protiv Hezbolaha dodajući da ima onih „koji će zaustaviti Hezbolah i vratiti ga natrag u pećine u južnom Libanu“.
Neimenovani libanski izvor navodi da je Hariri na sastanku verovatno naveo svoj plan razvoja situacije sa Hezbolahom. „Mislim da im se nije svidelo šta su čuli.“
Nejasno je koje će biti posledice oštrih saudijskih izjava usmerenih prema Libanu. Osim prilično ratoborne izjave jednog visokog zvaničnika, za sada su Saudijci i njihovi zalivski saveznici pozvali svoje državljane da napuste Liban.
Njih nema mnogo u Libanu i to ne bi bila velika šteta. No Libanaca ima daleko više u Saudijskoj Arabiji i ako bi oni bili prisiljeni da napuste zemlju, to bi izazvalo daleko veće štete. Robert Fisk navodi da je reč prevashodno o stručnjacima koji obavljaju „srednje menadžerske“ poslove u bankarstvu i javnim službama i bez kojih ovi sektori saudijske privrede i države ne bi mogli da opstanu.
Libanska politička scena, složena, podeljena i traumatizovana stala je ujedinjeno iza premijera. Evropska unija je takođe osudila njegovu (prisilnu) smenu a francuski predsednik je svoj sastanak sa princem prestolonaslednikom posvetio uglavnom ovom pitanju – šta se i zašto se dešava? Saudijski libanski manevar, važan u kontekstu opšte saudijske regionalne politike, za sada se pokazao daleko teže izvodljivim nego što su to po svoj prilici očekivale rijadske velmože.

[/restrict]