Печат недеље

Џеф Безос

Ко год је још у стању да поверује да су Сједињене Америчке Државе „светионик демократије“, морао би добро да поразмисли шта о стању америчке демократије говори застрашујућа мрежа коју изграђује најбогатији човек на свету

Име Џефа Безоса јесте познато просечном српском конзументу вести из света, али не и размере његове нарастајуће моћи. Уосталом, и Америка се тек упознаје с оним што ју је снашло…

РАСТ БОГАТСТВА На челну позицију референтне „Форбсове“ листе светских милијардера овај власник „Амазона“, гиганта интернет-трговине, доспео је 27. октобра ове године. Најсвежија процена његовог укупног богатства коју смо пронашли, „Блумбергова“ од 9. новембра, наводи да Безос поседује нешто више од 96 милијарди долара (тај кусур од нешто више је, заправо, читавих 100 милиона долара; укупна цифра је 96,1 милијарда долара). Процењује се да ће управо Безос први успети да дође до богатства већег од 100 милијарди долара, можда већ и до краја ове године. То углавном зависи од вредности „Амазонових“ акција на њујоршкој берзи, а вредност им је у протеклих пет година у константном порасту. Прецизније, безмало је ушестостручена. А „Амазон“ је постао други највећи приватни послодавац у Сједињеним Америчким Државама, са скоро 550.000 запослених; на челу ове листе је, узгред буди речено, ланац супермаркета „Волмарт“ с око 1,3 милиона запослених унутар САД.

РАСТ МОЋИ Но све је ово само горњи слој приче о најбогатијем човеку на свету, интересантан у мери у којој су несхватљиве бројке које спомињемо.
Онолики новац, међутим, купује и сразмерну количину моћи. Која би, додуше, требало да буде неприхватљива у било ком демократском поретку, но једна студија Универзитета Принстон још пре неколико година је закључила да Америка није демократија него олигархија…
Значајан је, пре свега, податак да је преко „Амазона“, примарно платформе за он-лајн куповину свега и свачега, у прошлој години прошла готово половина укупног износа који су Американци утрошили у он-лајн шопингу. Ова доминантна тржишна позиција „Амазону“ и његовом господару даје готово невероватну моћ да „контролише основну инфраструктуру економије“ САД, јер „компаније које желе да дођу до тржишта све више немају другог избора него да иду преко ’Амазона’“, сублимирао је портал „Вајс“. То је „монопол вредан више билиона (хиљада милијарди) долара који се крије наочиглед свих“, стоји у једном „Форбсовом“ коментару из маја прошле године.
Оваква „Амазонова“ позиција на тржишту, међутим, како указује портал „Салон“, изазвала је запрепашћујуће мало пажње истраживачких новинара у САД. Последњи већи истраживачки текст о „Амазону“ објављен је још пре више од две године у „Њујорк тајмсу“ – компанија подстиче запослене да подмећу једни другима, то се назива „сврсисходним дарвинизмом“ – и таман толико, више од две године дакле, „три водећа дневна листа у САД (’Њујорк тајмс’, ’Вашингтон пост’, ’Волстрит џорнал’) нису објавила ниједан критички интониран истраживачки текст о Безосовом ’Амазону’“. Штавише, свега шест одсто текстова интонирано је критички, 54 посто је неутралног тона, „а 40 одсто написано је позитивно, с улизичким или тоном компанијског саопштења за јавност“.
Овакав медијски третман указује на изливање Безосове моћи у читаву јавност, и управо тако – као његову жељу да стекне што већи јавни утицај, а не као жељу да додатно заради – треба протумачити његову куповину „Вашингтон поста“ 2013. године.
А ту је, наравно, и Безосова веза с војнобезбедносним сектором, која његовој растућој мрежи даје и нарочито злокобан карактер. Његова компанија је с америчком Централном обавештајном агенцијом (ЦИА) 2013. склопила уговор вредан 600 милиона долара, али прави згодитак тек следи. У амерички војни буџет за наредну годину, наиме, унета је и ставка о „набавкама преко комерцијалних портала за интернет-трговину“ вредна 53 милијарде – милијарде, није грешка – долара, која се назива и „’Амазоновим’ амандманом“ због разложног очекивања да ће гро набавки канцеларијске и друге опреме ићи управо преко Безосове компаније.
Али чему чуђење, када је своју лојалност Безос исказао још 2010. избацивши „Викиликс“ са сервера своје компаније, прошле године се прикључио једном саветодавном одбору Пентагона, а у августу је с поносом угостио министра одбране Џејмса Метиса…
Тако да председник САД Доналд Трамп још само преко свог твитер налога може да ратује с Џефом Безосом и његовим „Амазоном“. Уосталом, како су поводом оне „Принстонове“ студије констатовали Џејмс и Херберт Сендлер, иначе крупни донатори кампање Хилари Клинтон, „као да нам је потребна студија да би указала на оно што је очигледно“…