На линији ватре

На Међународном сајму књига у Београду представљено је и издање На линији ватре – нова књига оснивача и дугогодишњег главног уредника Печата Милорада Вучелића

Попут претходне књиге Има ли овде Срба, На линији ватре је зборник уводника Милорада Вучелића објављиваних у магазину Печат од септембра 2014. па све до ових дана. У име издавача књигу је представио главни и одговорни уредник куће „Штампар Макарије“ Радомир Уљаревић, као и књижевни критичар и приређивач издања Желидраг Никчевић.
По оцени Радомира Уљаревића, реч је о штиву – колумнама писаним са страшћу, али и објективно. Сваки текст је окршај са пристрасношћу, борба где Милорад Вучелић наступа отвореног гарда. То су искрени текстови са којима се не морамо сложити, али не можемо оспорити да су писани са страшћу, срцем, зналачки, и процене изнете у њима се не могу пренебрећи. Готово мини-пророчанства политичке будућности која се мало-помало обистињују. Вучелићеви текстови, наставио је Уљаревић, помогли су нам да отворимо очи у затвореном медијском простору.
Уљаревић је издвојио текст под насловом Амнестирање Адолфа Хитлера. За Хитлерову мржњу према Србима и бомбардовање Београда криви су, дабоме, Срби, рекао је Уљаревић. Актуелност теза из ове колумне потврдила је и нобеловка Херта Милер. Да није било ње, веровали бисмо да је нестала она застрашујућа, дубока, примитивна мржња према Србима, какву су Немци још једино показивали према Јеврејима. Наслов ове књиге нас је извео на линију ватре, тамо где чучи у сваком рову по једна Херта Милер, и лажно се издаје за хуманисту, закључио је Радомир Уљаревић.
Приређивач издања Желидраг Никчевић оценио је да није потребно наглашавати значај овакве књиге која је веома директна, актуелна, енергична и ангажована, управо „на линији ватре“, као и данашња Србија. Дефинишући карактер текстова у књизи, Никчевић је рекао да је то одважност изрицања истине, а то је уједно и Вучелићев печат. То је огроман квалитет и доказ животворног интелектуалног духа.
Овом приликом присутнима се обратио и аутор који је изјавио да осећа да не стоји лоше са опкладама на стварност, нарочито када је државна политика у питању. Ризик је увек постојао, једном написано се не може променити, наставио је Вучелић и додао да су ти уводници одредили магазин Печат, али и да је Печат одредио њега, као аутора и човека. Сви ти сарадници, уредници и новинари огроман су потенцијал, оно најбоље у Србији. Имао сам привилегију да уоквирим, да сваке недеље додам нешто, понекад нешто и одузмем од те величине, рекао је Вучелић.
На крају обраћања Вучелић је закључио да бити објективан значи бити пристрасан, али да истовремено – „то не значи навијати за џелата, за фалсификате, за силу већ за правду“.