Едвард Херман (1925–2017) Може ли се Србија одужити великом Херману

Славни аутор и бриљантни интелектуалац непроцењиво је задужио и Србију доводећи у питање званичну империјалну верзију разбијања Југославије и улогу Међународног трибунала за ратне злочине за бившу Југославију. Прецизним декодирањем пропагандног рата против Срба и „политике геноцида“ – пропагандног и институционалног претварања свог непријатеља у геноцидног убицу – показао је да је Запад, на челу са САД, овакву стратегију довео до врхунца баш у случају наше земље

Професор Едвард Херман, један од највећих јавно делујућих, активних критичара медија и њихове улоге у империјалној ратној машинерији, и истовремено изванредно значајан, често присутан и најдражи саговорник недељника „Печат“, преминуо је 11. новембра у сну, у 92. години. „Срећом, била је то мирна смрт за врхунски мирног човека. У свему што је радио, Ед Херман је био неуморни шампион мира“, написала је поводом одласка свог пријатеља и саборца Дајана Џонстон. Иако се године у којима је отишао сматрају позним добом, сви који су га познавали, сарађивали с њим, чак и само били упознати с његовим делом, нагласили су да је отишао интелектуалац чију улогу и место тешко да ће ико надоместити, укратко да је свет остао без мислиоца који ће човечанству изузетно недостајати.

[restrict]

ЕДОВЕ РАЗОРНЕ КЊИГЕ Едвард Херман је свој радни век провео као професор у Вартоновој школи економије и Аненберговој школи за комуникације Универзитета у Пенсилванији, који спада у највише рангиране универзитете у САД – члан је Ајви лиге (Ivy League schools). Председник САД Доналд Трамп не пропушта прилику истакне да је своју диплому стекао у Вартоновој школи економије.

Студије и анализе Едварда Хермана убедљиво су показале неограничен капацитет медија, интелектуалне елите, као и јавности да подрже агресије, тероризам и геноцид, сваковрсне злочине против човечности које уз свеопште кршење међународног права и норми спроводи империјална машина са НАТО-ом као „империјалним питбулом“.

Са својим пријатељем и сарадником Ноамом Чомским написао је бројне студије попут: „Контрареволуционарно насиље, чињенице о проливању крви и пропаганда“, „Политичка економија људских права I: Вашингтонска веза и фашизам у трећем свету“, „Политичка економија људских права II: Након катаклизме, постратна Индокина и реконструкција империјалне идеологије“, „Производња сагласности: Политичка економија масовних медија“. Едвард Херман је и аутор студија: „Злочини у Вијетнаму: Митови и реалност“, „Корпоративна моћ – корпоративна контрола, студија фондова у XX веку“, „Права мрежа терора“, „Индустрија тероризма“ (са Франком Бродхедом), „Успон и пад бугарске везе“, „Испод хипокризије: Декодирање вести у доба пропаганде: речник двоструког говора деведесетих“, „Тријумф тржишта“, „Глобални медији“ (са Робертом Мекчеснијем), „Мит о либералним медијима“, „Политика геноцида“, „Сребренички масакр: чињенице, контекст, политика“.

Џеф Коен, аутор магазина „Фер“, у свом комеморативном тексту посвећеном Едварду Херману показује колики су утицај његове студије имале на интелектуалце у земљама које су потпале под удар елитистичке хоботнице: „Када сам 1984. године, као члан делегације адвоката био посматрач ’избора’ у Ел Салвадору којим су управљали одреди смрти, сећам се грабежи прогресивних адвоката из салвадорског Шератона који су просто ударали једни друге по прстима у циљу да се докопају још вреле, тек изашле испод штампарске пресе, књиге ’Демонстрација избора’, Едове разорне књиге (са Франком Бродхедом) о изборима у режији САД, у форми ПР шоу-програма срачунатим за успостављање репресивних марионетских режима од Доминиканске Републике, преко Вијетнама до Салвадора.“

Херман је закључио да савремени глобални систем почива на интересима невидљивих доминантних снага које теже да успоставе тоталитарни поредак и нормализују незамисливо. Медији на Западу су део корпоративног финансијског система повезаног са војноиндустријским комплексом, а пропагандни модел по коме по правилу медији функционишу служи производњи свести људи, тако да они који прођу овакав третман никада неће доводити систем у питање. Падом СССР-а, ова структура моћи се шири и успоставља на вођењу непрекидног рата. Корпоративни финансијски систем одређује унутрашњу и спољну политику како великих, тако и малих земаља, посебно оних које су, попут Србије, поражене у рату и у којима се различитим контролисаним и увежбаним механизмима на власт доводе квислинзи који се савијају и пузе пред великим силама, тако да је отпор овим процесима у тим земљама занемарљив.

БЕСТСЕЛЕР ЕПОХЕ – „ПРОИЗВОДЊА САГЛАСНОСТИ“ Права револуција у разумевању начина на који данас функционишу медији настала је након објављивања књиге, потоњег светског бестселера, „Производња сагласности“ коју су коауторски написали Едвард Херман и Ноам Чомски. Иако је Чомски безброј пута истицао да је идеје на којима се заснивала ова књига махом развио и написао Едвард Херман, што је показао инсистирајући да име Едварда Хермана стоји испред његовог на корицама, заслуге су углавном приписане – Чомском. У филму „Добри Вил Хантинг (1997) када Вил (Мет Дејмон) каже свом терапеуту (Робин Вилијамс) да је „Народна историја САД“ Хауарда Зина књига која ће учинити да „треснете на дупе“, терапеут одговара: „Боље од ’Производње сагласности’ Чомског?“ Документарно остварење „Производња сагласности: Ноам Чомски и медији“ не спомиње Едварда Хермана. Када сам питала професора Хермана како је то могуће и због чега се то догађа, одговорио ми је: „Ноам Чомски је мој пријатељ, и мени то ни најмање не смета. Осим тога, ти филмови су захваљујући Ноамовој слави учинили да наша књига добије још веома много читалаца.“ На моју молбу да открије шта га покреће да се неуморно супротставља злу и непрекидно подиже „блиставу таписерију на којој се Запад храни“ показујући да је сјај у функцији маскирања лажи и највећих злочина, одговорио је: „Ја сам скроман човек и не волим да говорим о себи. Ја сам обичан човек који је читавог живота веома много радио и кога покреће огроман бес због онога што се дешава у свету. Одрастао сам у доба велике депресије и доба фашизма, што је утицало на обликовање мог погледа на живот. Завршио сам економију на Универзитету Беркли у Калифорнији пре много година и то сарађујући са изванредним професором Робертом Брејдијем који је 1943. написао књигу ’Бизнис као систем моћи’, доказујући да је монструозни, ирационални поредак успостављен у Немачкој служио интересима бизниса, и због тога је створен систем непрекидног рата. Једно изванредно поглавље у Брејдијевој књизи ’Дух и структура немачког фашизма’ показује како су научници постали део тог система, како су почели да проналазе све убитачније оружане системе, служећи проширењу и структури моћи геноцидне, ужасне нацистичке државе. То је рана верзија баналности зла по којој би научници могли бити инкорпорирани у структуру моћи, а то је управо оно што се и догодило. Аналогија са савременим тренутком је потпуна.“

СРБИЈА ЈЕ ЊЕГОВ ДУЖНИК Едвард Херман је непроцењиво задужио Србију доводећи у питање званичну империјалну верзију разбијања Југославије и улогу Међународног трибунала за ратне злочине за бившу Југославију. Прецизним декодирањем пропагандног рата против Срба и „политике геноцида“ – пропагандног и институционалног претварања свог непријатеља у геноцидног убицу – показао је да је Запад, на челу са САД, по његовом мишљењу, овакву стратегију довео до врхунца баш у случају Србије.

Студија „Сребренички масакр: чињенице, контекст, политика“, коју је Едвард Херман написао са сарадницима, декодирала је „највећу пропагандну лаж епохе“ и разорила мит о Сребреници као парадигми српског зла – испитујући контекст, опште и војне околности које су условиле пад Сребренице, улогу МКТЈ у импостирању званичног наратива о догађајима у Сребреници јула 1995, методологију уцењивања и застрашивања сведока, улогу УН у установљавању званичног наратива и медијску форматизацију перцепције јавности Запада којом је обезбеђена подршка за агресију на Југославију и потоње неоимперијалне орвелијанске ратове који су уследили. 

Студија „Политика геноцида“ убедљиво је доказала да је реч геноцид, која означава највеће зло, исполитизована и усмерена на то да покаже да то раде само лоши момци –никако САД или њихове државе клијенти, производећи вредне и безвредне жртве. „Безвредне су жртве које су страдале од геноцида који смо извршили ми или наши клијенти. Израелци убијају Палестинце – безвредне жртве, зато што је Израел једна од кључних држава клијената САД. И онда када је Индонезија убијала на стотине сељака, они су били безвредне жртве, што показује како се високо исполитизованим системом дефиниција савршено креира политика геноцида. Вредне жртве су оне које су убили наши непријатељи и мете. Запад од 1991. спроводи антисрпску политику и док муслимани у Босни, косовски Албанци, Хрвати имају статус вредних жртава, Срби су безвредне жртве у тим процесима. То је начин на који функционише пропагандни систем западних медија: вредне жртве захтевају много простора, много пажње, третман пун бриге и самилости; оне могу да имају меморијале, док безвредне жртве то не могу. Безвредним жртвама се ускраћује статус жртве. Чак и ако су Срби претрпели стравичне злочине током ратова, све те чињенице се у медијима игноришу у потпуности. Поверовати макар један једини минут да ће се процес непрекидних уцена и малтретирања којима Запад подвргава Србију деценијама зауставити је бесмислица. Ране нанете Србима морају се и даље држати отвореним и на њих се свакодневно мора додавати со, како би пропагандна прича о српској кривици могла да опстане као историјска истина.“

Едвард Херман је знао колико ценимо његову ригорозну и бескомпромисну оданост истини. Када му је, пре месец дана, јављено да му је магазин „Геополитика“ доделио „Повељу части“, рекао је: „Веома је љубазно од вас што сте мислили на мене.“

Текст „Повеље части“ гласи: „Додељујемо Вам ’Повељу части’ као специјално признање за вашу јединствену научну истрајност у декодирању праве природе ратова у Југославији и фабрикованог ’геноцида’ у Сребреници. Ваш рад остварио је трајни утицај на ширење научне истине. Упркос нападима које сте трпели и неправди којој сте били изложени, непоколебиво сте стајали у одбрани истине и правде. Не можемо вам се довољно одужити.“     

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *