Премијера у Југословенском драмском позоришту
Савремени амерички позоришни и филмски писац Нил Лабјут није непознат нашој публици. Почев од 2004. године неколико његових дела нашло се на репертоарима београдских театара. Најпре, 29. марта 2004, Југословенско драмско позориште приказало је Лабјутов комад Разваљивање у режији Иве Милошевић. После две године, на сцени Београдског драмског позоришта, у режији Горчина Стојановића, изведена је Лабјутова драма Неке девојке, да би, опет након две године, Атеље 212, 9. марта 2008, приказао Облик ствари у виђењу Марице Вулетић Наумовић. На сцени тог театра 2015. изведена је по његовим текстовима и представа Нови завет и Дармар, у режији Марка Мисираче.
Лабјут се у својим књижевним остварењима афирмисао као истрајан, беспоштедан и веома аналитичан посматрач савремене Америке и њених житеља попут дешператних и дезоријентисаних припадника радничке класе, који, досађујући се у доколици, малтретирају глувонему жену (У друштву мушкараца, 1992), или пак бруталних поступака злочинаца у Разваљивању, да би у делу Удаљени одавде (2002) насликао изоловану и отуђену америчку градску периферију чији су становници лишени моралних уверења и склони насиљу и крађама. Уопште, Лабјут не воли да улепшава стварност коју приказује и зато неретко лишава своја дела било каквих одређених закључака, односно, како је критика приметила, „не боји се да остави публику с гадним укусом у устима“.
Овом приликом гледали смо дуодраму Судњи дан у којој се радња догађа дан после напада на њујоршки Светски трговински центар, 11. септембра 2001. Ако знамо да је Нил Лабјут студирао на једном америчком мормонском универзитету, да би извесно време провео у лондонском театру „Ројал корт“ те се због тога у појединим његовим остварењима обично мешају амерички и британски погледи на прошлост и савременост, неће бити чудно и то што се у њима понекад сусрећемо са изразито мормонским схватањима, што је посебно случај у Разваљивању. Исто тако можемо рећи да и у Судњем дану има појединости које се додирују са таквим уверењима. Као што је познато, мормонска верска заједница допушта многоженство, те поред хришћанске Свете тројице признаје и многе друге богове. У Судњем дану Лабјут се не устеже да гледаоцима предочи како терористички напад у Њујорку, у суштини, и поред бројних жртава, није довео ни до каквог моралног преображаја и исцељења, будући да главни лик Бен Харкорт, иначе муж и отац породице, смишља да ли да ову прилику искористи да нестане не би ли га прогласили мртвим, а како би почео нов живот са љубавницом Еби Прескот, која му је и послодавка. Управо је њихова љубавна расправа тема ове дуодраме.
По тачном опажању редитељке Јане Маричић, Бен Харкорт (игра га у нијансама Милан Марић) у основи је конзервативан и његов поглед на свет је са десничарских позиција поред осталог и стога што се успешно позиционирао у пословном смислу и унезверен је после ваздушног напада. Њему насупрот, Еби Прескот (ангажовано је тумачи Александра Јанковић) има либерална схватања о животу, агилна је, елоквентна и доминантнија у вези с Беном. Редитељка сматра да у овој драми гледамо причу како у свакој личности постоје два поларитета, дакле дуализам, који се на различите начине моделује и испољава. У овој драми, после свега, Еби остаје усамљена, али и даље амбициозна пословна жена, која ће, залазећи у године, све теже остваривати контакте са другим у евентуалним новим везама. Бен Харкорт ће пак обновити и учврстити брак, који може и потрајати дуже. Њихов разлаз приказан је у амбијенту минималистичког сценографског оквира Студија ЈДП-а. Надамо се да нећемо дуго чекати неко ново извођење на овој сцени погодној за представљање савременог репертоара.
СУДЊИ ДАН
ПИСАЦ Нил Лабјут ПОЗOРИШТЕ Југословенско драмско позориште – Сцена „Студио“ РЕЖИЈА Јана Маричић СЦЕНОГРАФИЈА Марија Калабић КОСТИМОГРАФИЈА Мариа Марковић Милојев КОМПОЗИТОР Божидар Обрадиновић